Većina gradova u Srbiji i Bosni i Hercegovini nema uspostavljen sistem primarne selekcije otpada, njegovog razdvajanja na mestu nastanka, a nedostaju i inicijative o ponovnoj upotrebi otpada ili sprečavanju nastanka otpada, ukazala je ranije Šejla Mahmutović iz Centra za energiju, okolinu i resurse CENER 21 iz Bosne i Hercegovine, pojasnivši da primena modela linearne ekonomije rezultira da se otpad uglavnom odlaže na deponijama, ali vrlo malo ponovo upotrebi i reciklira.
Predstavljajući prekogranični projekat Opštine sa nula otpada, u kojem učestvuje i Bajina Bašta, kao jedna od šest lokalnih samouprava iz Srbije i BiH i kao jedina iz Zlatiborskog okruga i od osnivača Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Mahmutović je pojasnila da su prirodni resursi ograničeni, da je postojeći model linearne ekonomije neodrživ jer ne brine o budućim generacijama već nastoji samo da zadovolji potrebe današnjice stavljajući proizvod u centar pažnje.
Cirkularna ekonomija, kako je kazala Mahmutović, odgovor je i alternativa neodrživom upravljanju prirodnim resursima, alat je za postizanje društveno- ekonomskog razvoja koji otpad posmatra kao resurs.
Upravljanje otpadom, kako je predočila Mahmutović, jedna je od ključnih faza cirkularne ekonomije.
- Odvojeno prikupljanje mora biti ključno da se uspostavi upravljanje otpadom na održiv način, naglasila je Mahmutović dodavši da to mora biti praćeno ekonomskim podsticajima, te da je velika odgovornost i na lokalnim samoupravama jer su nadležne i odgvorne za tu oblast.
Usvojen Program razvoja sa akcionim planom
Vlada Republike Srbije usvojila je početkom decembra prošle godine Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period od 2022. do 2024. godine, sa Akcionim planom, zacrtanim ciljevima, definisanim merama i aktivnostima koje će se sprovoditi do kraja 2024. godine, kako su naveli, u težnji da stvore podsticajno okruženje za razvoj cirkularne ekonomije radi podrške zelenoj tranziciji u Republici Srbiji.
Prema navodima iz Ministarstva zaštite životne sredine, proces tranzicije na cirkularnu ekonomiju, zahteva sistemski pristup, korišćenje potencijala istraživanja, inovacije i digitalizaciju, povezivanje svih zainteresovanih strana i njihovu dugoročnu saradnju.
Edukacija škola, univerziteta, medija, potrošača i drugih relevantnih zainteresovanih strana o načinima primene cirkualrne ekonomije je predviđena usvojenim javnim dokumentom Programom razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji do 2024. godine.
U cilju primene koncepta, najavljeno je i uvođenje novih predmeta u studijske programe na osnovnim i master akademskim ili strukovnim studijama.
Podsticanje primene zelenih javnih nabavki, podrška privrednim subjektima, među posebnim su ciljevima zacrtanim usvojenim Programom razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji do 2024. godine, gde je navedena i podrška lokalnim samoupravama u izradi lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju, što će, kako su naveli iz Ministarstva, doprineti formiranju održivih zajednica.
Užice u priči
Radi smanjenja količina koje završavaju na deponijama i u težnji da za dve godine stopa reciklaže bude povećana na 15 odsto u četiri regiona za upravljanje otpadom u Srbiji, komunalnu opremu za odvajanje kućnog otpada dobiće ukupno 17 lokalnih samouprava koje treba da uspostave ili unaprede postojeći sistem razdvajanja otpada na mestu nastanka.
Užice, Čačak, Čajetina, Požega, Bajina Bašta, Kosjerić, Ivanjica i Lučani su među osnivačima Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko i među lokalnim samoupravama Srbije koje učestvuju u projektu.
- Kroz Program unapređenja infrastrukture u životnoj sredini (EISP2) finansiran od strane Instrumenta za predspristupnu pomoć (IPA 2017), Ministarstva za zaštitu životne sredine i Švedske vlade, relizuje se Projekat primarne separacije otpada. Užicu su kroz ovaj projekat opredeljena sredstva u iznosu od 544.878 eura uz finansijsko učešće grada od 69.472 eura. Predviđena sredstva donatora su utrošena za nabavku komunalne opreme (kanti/kontejnera) i vozila za sakupljanje primarno selektovanog otpada, konkretno, za nabavku: 5 350 plastičnih kanti od 240 litara za sakupljanje reciklabilnog otpada, 570 plastičnih kontejnera od 1,1 m3 za sakupljanje reciklabilnog toka otpada, 124 kontejnera od 1.1 m3 sa točkićima za sakupljanje stakla i dva kamiona zapremine 16 m3, a sve u skladu sa Metodologijom za uvođenje primarne separacije komunalnog otpada – IPA 2017, navela je članica Gradskog veća Užica zadužena za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nada Jovičić.
Prema procenama iz Programa poslovanja JKP Duboko za 2023. godinu, iz Užica je prošle godine na deponiju nadomak tog grada dopremljeno oko 20 600 tona otpada. Oko 2 000 tona je primarno selektovano u Užicu, prema izjavama v.d. direktora Momira Milovanovića. Za ovu godinu JKP Duboko je procenio u Programu poslovanja da će iz Užica stići oko 2 500 tona suvog otpada.
- Ova godina biće u znaku unapređenja sistema upravljanja komunalnim otpadom. Pored nastavka aktivnosti na postavljanju polupodzemnih kontejnera u užem centru grada, u više od pet hiljada domaćinstava biće uspostavljen sistem primarne separacije otpada, a očekuje se i usvajanje Lokalnog plana i Odluke o upravljanju otpadom. U drugoj polovini 2023. godine očekuje se i zatvaranje deponije Sarića Osoje, najavili su nedavno iz Grada Užica spomenuvši da je Užicu odobren paket podrške za izradu Lokalnog plana upravljanja otpadom posredstvom projekta Održive inkluzivne usluge na lokalnom nivou kojeg finansira Vlada Švedske.
Podsetimo, u oko 2 500 domaćinstava u predgrađu Užica je 2022. godine uvedeno odvojeno prikupljanje suvog i mokrog otpada.
Iz grada kojeg je Francuska ambasada u Srbiji prošle godine proglasila za Ekoopštinu, zbog sprovednih projekata koje teže održivom upravljanju otpadom, najavljuju da će i ove godine nastaviti da u užem gradskom jezgru postavljaju polupodzemne kontejnere za posebno odlaganje suvog i mokrog otpada.
Krajem prošle godine JKP Bioktoš je postavio 13 polupodzemnih kontejnera na šest lokacija, ali je i dalje vidljivo da i u toj opremi, kao i u kontejnerima plave boje oko stambenih objekata, zaluta otpad koji ne odgovara napisanoj nameni kontejnera.
- Direktna saradnja sa građanima kroz ovaj projekat(Odvajamo) može se očekivati već od februara meseca, najavila je gradska većnica Jovičić.
Prema navodima d.v. direktora JKP Duboko Momira Milovanovića, u Regionalni centar za upravljanjem otpadom Duboko u Užicu prošle godine je dopremljeno ukupno oko 97 000 tona komunalnog otpada iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, što je više nego prethodnih godina.
Za sada deponiju skoro 90 odsto otpada pristiglog na godišnjem nivou, ali očekuju da će ove godine porasti količine primarno selektovanog otpada i da će početi radovi na proširenju deponijskog prostora jer su kapaciteti popunjeni.
Opština Požega od marta kreće sa primarnom selekcijom otpada
