Među ovogodišnjim đacima prvacima u Užicu koji su obavili sistematski pregled u Dečijem dispanzeru Užice broj dece koja su određena kao gojazna prešao je 14 posto, navela je za Radio Lunu načelnica Dečijeg dispanzera u Užicu dr Novka Garabinović.
Ona je rekla da je to veliki broj dece, ali da treba imati u vidu da ima i predgojazne dece za koju nema dijagnoze.
-Budući prvaci, dečaci i devojčice koji su ove godine bili na sistematskom pregledu i koja imaju indeks telesne mase veći od 30, oni koji su verifkovani je prešao 14 posto. To je veliki broj. Treba imati u vidu da imamo predgojaznu decu, čiji je indeks telesna mase iznad 25, za koje nemamo dijagnozu.Predgojaznoj deci se preporučuje da pojačaju fizičku aktivnost, da imaju češće obroke, da koriguju ishranu i zakažemo ih za šest meseci da se izmere, da vidimo šta su uradili po tom pitanju. Šaljemo ih i kod nutrionicite, da koriguju ishranu, nekad ima uspeha da ne odu u kategoriju gojaznih, a nekad i ne, navela je dr Garabinović.
Svake godine se u dečijem dispanzeru rade sistematski pregledi predškolske dece i dece u ostalim uzrastima. Tu se nakon obavljenih pregleda visine i težine, računa indeks telesne mase koji je laka metoda skrininga za telesnu masu-podhranjenost, zdrava telesna masa, prekomerna težina i gojaznost. U kompjuterskom programu pedijatri kroz grafikone nakon izračunatog indeksa telesne mase beleže krivulju rasta deteta i mogu lako i brzo uočiti, kada dete dolazi redovno na sistematske preglede, da li se njegov indeks telesne mase podiže ili spušta.
– Iz statističkih podataka samo možemo izvući one koji su dobili dijagnozu gojaznih, predgojazne nemamo, a oni su isto faktor rizika. Što bi rekli manje od 50 posto dece je normalno uhranjeno, ostalo su gojazni i predgojazni i vrlo mali procenat neuhranjenih, što je vrlo retko. Iz statistike ne možete izvući te iz te zone koji su do, što se kaže predgojazne i gojazne kada bismo stavili zajedno to bi došlo skoro do 50 posto, kaže dr Garabinović i navodi:
-Od kad je počeo ovaj sistem i odkad smo ubacili podatke u bazu, ima već jedno 10 godina da to radimo, mi primećujemo da je broj dece sa viškom telesne mase veći svake godine, ne samo za jedan uzrast. Tačno se vidi taj porast, kako se penje, kako dete starijeg uzasta dobija na masi, navodi načelnica dečijeg dispanzera.
Epidemija gojaznosti kod dece i adolescenata ima dramatičan trend godišnjeg porasta i broja obolelih, navodi načelnica Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti dece i adolescenata prim mr sc.med.dr Snežana Lešović u Specijalnoj bolnici Čigota.
–U evrospkim zemljama je gojazne dece više od 30, čak i 40 odsto. Prema nekim podacima UNICEF-a u Srbiji za decu uzrasta do pet godina iznosi 19 odsto, a smatra se da je preko 100 hiljada dece odnosno adolescenata uzrasta od 12 do 18 godine prekomerno uhranjeno. Trend porasta gojaznosti je u i našoj zemlji prisutan i gojaznost postaje najznačajnije hronično oboljenje u pedijatrijskoj populaciji, kaže Lešović.
Doktorka Snežana Lešović kaže da na gojaznost utiču novi obrasci i promene navika u ishrani, kao i vrste hrane koju deca uzimaju i njena dostupnost, a nažalost faktori spoljašnje sredine pomažu održavanju i nastanku gojaznosti.
–Deca se sve manje kreću, sate provode uz kompjuter ranije, a sada uz mobilne telefone. Ono što je važno je, da imaju vrlo kratak i nekvalitetan san. To su pokazala i neka naša istraživanja. Kada analiziramo ishranu, saznamo da preskaču obroke, da imaju preobilne obroke, između obroka nekontrolisano unose grickalice, slatkiše i ono što nas posebno brine je unos sokova, bilo gaziranih ili negaziranih nealkolohnih napitaka. Za decu iz jedne naše studije smo zaključili da piju više od dva litra soka na dan. Zamislite koliko je to praznih kalorija, a koliko je to atak na ukupni dnevni kalorijski unos. Ono što nas posebno brine je činjenica da u poslednje vreme unose i sve više energetskih napitaka. Možda svako peto dete ima neku povremenu fizičku aktivnost, kaže Lešović.
Prema rečima načelnice Garabinović u Užicu raste i broj dece sa dijabetesom tipa 2 i uopšte broj dece sa dijabetesom.
–Radim 33 godine u pedijatriji i vidim tu učestalost, ponekad virusne infekcije budu okidači, ali prekomerna težina je okidač za te bolesti. To su metaboličke bolesti, gojaznost je metabolička bolest, nije samo da li si debeo, da li imaš ovaj procenat masti u organizmu, trpi sve. Ranije smo na prste mogli izbrojati decu sa dijabetesom u celoj populaciji od 0 do 18 godina, a sada je to više, kaže dr Garabinović.
Gojaznost je bolest koja postepeno nastaje i postepeno se razvija, a dugo i postepeno se leči, a povezana je sa značajnim zdravstvenim problemima kod dece i mladih.
–Upravo komplikacije koje su se ranije javljale kod odraslih sve su prisutnije i kod mladih. Posebno nas brine činjenica da gojazna deca ostvaruju sve veći stepen gojaznosti i da i do 80 odsto gojaznih adolescenata ostaje gojazno u životnim dobima koja pripadaju odrasloj dobi. Jasno je da su komplikacije gojaznosti sve češće. Kod dece imamo insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2, masnu jetru, povišen krvni pritisak, ubzan rast i koštano sazrevanje, policistične jajnike kod devojčica, problem sa digestivnim traktom, zapaljenje žučne kesice, brojne ortopedske probleme, respiratorne bolesti čak i nekontrolisanje mokrenja. A problemi na koje se često ne misli i zanemareni su i psihološki problemi koji jasno pokazuju da su gojazna deca često anksiozna, agresivna, depresivna, imaju nepovoljnu sliku o sopstvenom telu i nisko samopoštovanje. To itekako narušava kvalitet njihovog života, a ove brojne komplikacije koje smo naveli ukazuju na kraći životni vek naše gojazne dece, navela je Lešović.
Kada se roditeljima saopšti da je dete gojazno ili predgojazno obično, kako kaže dr Garabinović, reaguju sa nekim mehanizmom odbrane.
–Roditelji obično kažu da baba i deda daju grickalice. Kad analizirate jelovnik deteta od količine do učestalosti obroka i njegovog sastava, neki roditelji se brane sa tim da ne mogu da uskrate grickalice ili da dete neće da jede ništa drugo, hoće samo to što želi. Uvek imaju mehanizme odbrane. Često kažu, kao vidite svi smo mi debeli. Da, ali ne treba dete da bude debelo, navodi Garabinović.
Takođe dodaje da ima roditelja koji veruju lekarima i dobijenim nalazima. Takvi roditelji prihvataju savete i uputstva i nakon primenjenog uočavaju se promene kod deteta i takvi roditelji budu zadovoljni.
– Ima dobrih primera roditelja koji shvate na vreme i kad im pokažete koja je granica, onda savesni roditelji poslušaju i prihvate savete. U početku je teško, ali prevladavanje starog načina ishrane i navika i kako se postepeno prebacuje na pravilnu ishranu, postižu se rezultati. Kad je dete gladno i traži grickalicu, dajte mu krastavac, papriku, šargarepu, ne mora da dobije pecivo, čokoladu, kaže načelnica dečijeg dispanzera.
Kao odgovor na epidemiju gojaznosti u našoj zemlji 2008. godine uz podršku Ministarstva zdravlja i Fonda zdravstvenog osiguranja nastaje Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Specijalnoj bolnici Čigota na Zlatiboru.
–U naš centar se upućuju gojazna deca uzrasta od 12 do 18 godina. To su deca čiji je indeks telesne mase veći od 95 percentila (dodala ja više od 95 posto telesne masti). Lečenje traje 21 dan. Prvi put je na našim prostorima formiran jedna takav centar za lečenje gojaznosti koji svakom gojaznom adolescentu nudi individualan, ali multidisciplinaran pristup rešavanju ovog problema. Zahvaljujući velikom timu koga čine lekari, pedijatar –dndokrinolog, medicinske sestre, psiholog, nutricionista, profesori fizičkog vaspitanja i brojni drugi saradnici. Za svako dete se pravi individualna plan lečenja, u zavisnosti od uzrasta, pola, fizičke sposobnosti, kondicije i prisustnosti komplikacija gojaznosti. Učešće u ovom programu pruža adolescentima mogućnosti poređenje zdravog i nezdravog nezdravog načina života, odnosno šansu da odbace pogrešan, a prihvate pravilan i zdrav način ishrane i fizičke aktivnosti. Deca imaju hipokalorijsku uravnoteženu ishranu, pet obroka, vrlo zanimljive, atraktivne fizičke aktivnosti na Zlatiboru, dve šetnje, plivanje, vežbe u bazenu, sali, važbe za prevenciju nepravilnog telesnog držanja pod nadzorom fizioterapeuta. Važna je obrazovna komponenta, predavači na temu gojaznosti su članovi ovog tima, a imaju i vrlo zanimljive radionice, sa nutricionistom i radionice sa psihologom gde rade individualno, a imaju i grupni rad. Nadamo se da će timski rad i rezultati našeg programa dati veliki doprinos lečenju gojaznosti i prevenciji komplikacija gojaznosti. Lečenje gojaznosti je dugotrajan proces, zahteva spremnost, motivaciju deteta, podršku porodice, jednu doživotnu edukaciju i vreme, rekla je Lešović.
U centru u SB Čigota je tokom tih 15 godina lečeno više od 10 hiljada gojaznih adolescenata iz svih delova naše zemlje, kao i iz nekih zemalja u okruženju.
–Što se tiče kratkoročnih rezultata oni su zaista jako dobri, ne odnose se samo na redukciju telesne mase. Naši pacijenti kada odlaze imaju značajno bolju kondiciju, zavole fizičku aktivnost. Nadamo se da će oni koji su oslobođeni nastave fizičkog u školi, posle odlaska iz našeg centra biti aktivni na časovima fizičkog vaspitanja. Za to kratko vreme dolazi do poboljšanja metaboličkih faktora rizika, normalizacije krvnog pritiska ili se doza leka koju koriste za lečenje hipertenzije smanji. Značajno je i to da što dobiju na samopouzdanju, rekla je Lešović.
Ona savetuje roditeljima da imaju poverenja u naše lekare i da redovno sa pedijatrima proveravaju stepen uhranjenosti deteta.
–Zato što samo normalna telesna masa znači zdravlje, zato treba pitati lekara da li je dete normalno uhranjeno, izračunati indeks telesne mase, to je svima dostupno i čim roditelj primeti da dete ima višak kilograma, preduzeti mere, ne čekati. Ne može se ništa rešiti samo od sebe. Pubertet nije čudotvoran, obično kod nas kulurošloki, često imamo loše navike i svi žele da njihovo dete bude najveće, krupnije i smatratju da će se pubertetom i taj problem viška kilograma rešiti. Verujte neće. Što duže traje gojaznost, to su češće komplikacije i samo lečenje je izuzetno kompleksno i traje jako dugo. Treba svima savetovati da slučaju preporuke lekara u pogledu ishrane, da se deca moraju kretati najmanje 60 minuta dnevno, spavati u zavisnosti od uzrastsa od 8 do 10 sati dnevno, bez telefona, tv i kompjutera u spavaćoj sobi, poručila je Lešović.
Kod nutricioniste-dijetetičara u Domu zdravlja u Užicu se u dogovoru sa pedijatrima upućuju deca kod koje se na sistematskom pregledu dijagnostifikuje gojaznost.
–Kod takve dece se radi redukciona ishrana, jer kod dece u periodu rasta i razvoja ne postoji dijeta. Sve je prilagođeno pravilnoj ishrani, korigovanju ishrane i povećavanju fizičke aktivnosti. Deca dolaze sa roditeljima i mi savetujemo da i roditelji krenu odmah sa redukovanom ishranom koju smo predložili detetu, jer je to vid podrške detetu. Zatim zakazujemo kontrole za dve nedelje, na kojima razgovaramo i pratimo stanje. Što se tiče dijeta, deca su upoznata da postoje dijete i lako dolaze do njih i upoznaju se sa njima. Zaleću se za one koje daju najbrže rezultate i sa kojima se može ostvariti najveći gubitak kilograma. Mislim da je to opasno, ali roditelji su ti koji treba da nadziru decu i vode računa o ishrani dece, rekla je nutricionista -dijetetičar Doma zdravlja Užice Maja Janković.
Prema njenim rečima svaka pravilna ishrana započinje dobrim doručkom, a takođe važno je i da dete bude uključeno u pripremu doručka i užine, jer dobre navike polaze iz porodice u kojima se neguje zdrava i pravilna ishrana obedovanja.
– Davanje primera deci je važno, svaki roditelj treba da postavi pravila u ishrani kojih će se i sam pridržavati. Uravnotežena ishrana dece zahteva pravilan raspored obroka. On zavisi od fizičke aktivnosti u toku dana i to utiče na količinu hrane koju će deca pojesti. Kada su aktivna užina im pomaže da održe potreban energetski nivo. Deca koja redovno doručkuju imaju bolju memoriju, stabilno raspoloženje, potreban nivo energije, zato je važno podsticati decu na doručak. Dobar noćni san praćen dobrim izborom namirnica za doručak pomaže detetu da bude aktivno i budno u školi, kaže Janković.
Ona je navela primere doručka za decu koja idu u prvu i drugu smenu u školu i istakla da bi za količinu hrane koju dete treba da pojede za jedan obrok trebalo poštovati pravilo veličine dlana.
–Detetu bi trebalo objasniti da njegov želudac nije veći od njegove šake i da količina hrane koja stane u njegovu šaku to je ono što je dovoljno da pojedu za doručak ili užinu. Tako da bi dobar primer doručka bio recimo mlečni proizvodi sa pahuljicama od celog zrna, tu se ubaci malo voća i raznovrsne materije kao što su ugljeni hidrati, biljna vlakna, gvožđe, magnezijum, kalcijum, folna kiselina, cink, jer to je potrebno deci pre škole. Zatim to može biti i kačamak sa mlekom, kuvano ili pečeno jaje sa parčetom integralnog hleba i sira. Daje se prednost proteinima i lakim ugljenim hidratima koji neće previše zauzeti prostora u želucu. Takođe u ovoj sredini se često jede komplet lepinja i za decu bi bilo dovoljno da pojedu pola lepinje, najbolje je podeliti sa nekim i to je dovoljno. Za užinu bi mogli da pojedu jedan mafin od proje sa jogurtom ili voćni jogurt, pecivo sa jogurtom. Ručak bi trebalo da bude kuvana hrana i decu treba naučiti da je to obavezno, sa tim salata i pola parčeta hleba. Raznovrsnost hrane treba da bude prisutna i o tome roditelji treba da vode računa. Za popodnevnu smenu deca bi trebalo pre škole da pojedu kuvano jelo za ručak, i jednu užinu u školi. Takođe uz užinu ne bi trebalo piti sok, već vodu ili vodu sa limunom koja može biti zaslađena medom. Roditeljima deca treba da budu na prvom mestu što se tiče ishrane, rekla je Janković.
Savet nutricioniste-dijetetičara je da deci kada treba nešto da se uskrati od hrane, ne treba to braniti, jer to kod deteta izaziva još veći potrebu za tim, već tu neku hranu u početku treba ograničavati.
– Postoji jedno pravilo koje je u mnogim zemljama dalo rezultate, da porodice sa decom naprave nedeljni jelovnik i da se pritom izađe u susret svakom članu porodice. Određeni dan za svakog člana porodice da se jede šta on želi i tako se dete uključuje u ishranu, prati kako svi članovi porodice poštuju dogovoreno, da kada se može zajednički jede. Treba znati da dete pravilnoj ishrani neće niko drugi naučiti osim roditelja. Ako prati i uči iz onoga što roditelji rade najbolje će naučiti. Zato je bitno da dete bude uključeno u pripremu nekih obroka, navela je Janković.
Školarci piju proteine
–Sada ima novih trendova kod školaraca, da oni koji su mršaviji idu u teretanu, da piju proteine, visoka energetska pica. A sve to kako bi odjednom dobili mišiće, to je postala moda, bitan je izgled. A ponekad to vodi u drugu krajnost, kaže dr Garabinović.
Akcija prevencije gojaznosti-Teži ravnoteži
Ministarka zdravlja Srbije prof. dr Danica Grujičić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež potpisali su Sporazum o saradnji kojim se nastavlja akcija prevencije gojaznosti Teži ravnoteži. Kampanja je usmerena informisanju građana o važnosti izbalansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti, radi sprečavanja gojaznosti i postizanja dobrog javnog zdravlja. Ministarka Grujičić je ocenila da je gojaznost veliki zdravstveni problem, jer gojazne osobe mnogo češće oboljevaju od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, a gojazni hronični bolesnici imaju dodatne zdravstvene komplikacije.
-Bitno je da sa ovom akcijom krenemo u vrtićima i školama, da naučimo decu zdravoj i uravnoteženoj ishrani, i da se u duhu kampanje ”Teži ravnoteži izbegava preterano slatka, previše masna i slana hrana“, navela je ministarka. Prof. Grujičić je poručila da je značajno da privreda bude uključena u akciju, a da PKS može mnogo da pomogne kada je u pitanju izgled, preglednost i čitljivost deklaracija, posebno u delu koji opisuje sastav i kalorijsku vrednost prehrambenih proizvoda.
-Gojaznost nije samo posledica loših navika, tu se mogu kriti endokrine bolesti i druga oboljenja. Značaj preventive je nesporan, a ne smemo zaboraviti ni psihu, jer mi smo svi duhovna bića i neophodna je ravnoteža i na tom planu, rekla je prof. Grujičić.
