JKP Bioktoš je ove grejne sezone izmenio način odlaganja pepela od ogreva, pa građani Užica, umesto u metalnu burad, pepeo odlažu u vreće.
JKP Bioktoš je apelovao na građane da ohlađeni pepeo odlažu u džakove i da ih uredno slože pored kontejnera.
Međutim, ima i nesavesnih građana koji nepravilno koriste vreće, pepeo ne ohlade, pa se on rasipa prilikom pucanja džaka ili prouzrokuje paljenje kontejnera, pričao je za Radio Lunu rukovodilac RJ Javna higijena JKP Bioktoš Milan Cukavac.
Od početka grejne sezone su potpuno uništena četiri plastična kontejnera. Radnici na iznošenju smeća su najmanje 36 puta ove grejne sezone zatekli na terenu kontejner koji gori.
Po rečima rukovodioca RJ Sakupljanje i transport komunalnog otpada JKP Bioktoš Tonija Radibratovića, nepravilno odložen pepeo od ogreva je u 99 odsto slučajeva uzrok paljenja kontejnera.
Rukovodilac RJ Javna higijena Milan Cukavac je istakao da su na problematičnim lokacijama postavili kontejnere samo za odlaganje pepela.
– Goreli su u Nemanjinoj ulici, u Jug Bogdanovoj više puta. Sporan je i gornji deo Vidovdanske, i iznad pekare i vrtića na Pori. U Vidovdanskoj ulici, neko je prosuo puna kolica, uradio je to tokom noći, izručio je nešto vrelo na točkiće od ozidanog kontejnera, zapalio i gume. Mi ne smemo da uzmemo vruć pepeo jer će da nam zapali kamion, naveo je Milan Cukavac.
U Planu kvaliteta vazduha grada Užica od 2018. do 2023. godine se navodi da su istraživanja pokazala da bacanje vrelog pepela iz kotlarnica u kontejnere u koje se odlaže komunalni otpad dovodi do nepotpunog sagorevanja organskog i neorganskog otpada, emisije štetnih gasova dima i čestica, često neprijatnog mirisa.
– Sve to što u vidu dima ili sitnih čestica izađe u atmosferu, pogotovo u zimskom periodu kada je visok vazdušni pritisak, zadržava se u nižim slojevima atmosfere, što znači da većina toga završi, nažalost, u našim plućima, pojasnila je za Radio Lunu gradska većnica Nada Jovičič istakavši da lokalna samouprava stalno građanima sugeriše da je paljenje kontejnera opasno po zdravlje.
Kada primete da kontejner gori otvorenim plamenom, građani mogu pozvati nadležne službe, vatrgasce ili komunalnu policiju grada. Ali, da li građani to i čine?
Građanin Užica Dejan Marković je nedavno za Radio Lunu naveo primer u Hadži Melentijevoj ulici.
– Na uglu kod srušene kuće iznad Nade Matić, neko pali kontejner deset godina i ništa. I dalje se to dešava. Nije mi jasno zašto ne stave kameru da vide ko je u pitanju. Komšiju bih prijavio, ali to pravi svađu u komšiluku. Imamo komunalnu policiju, pa bi valjda oni to trebalo da urade, rekao je Marković.
U skladu sa Odlukom o komunalnom uređenju, komunalna policija i inspekcijske službe mogu da intervenišu i kazne neodgovorna lica, ukoliko ih uhvate na delu. Otežavajuća okolnost je što to delo neće odmah biti vidljivo jer je potrebno da prođe vreme kako bi se kontejner zapalio.
Odluka o komunalnom uređenju grada napominje da je zabranjeno bacati žar, ali ne i pepeo, u posude za sakupljanje smeća.
Po toj odluci, pričinjenu štetu zbog oštećenja kontejnera moraće da nadoknadi počinilac dela.
V.d. načelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu policiju Zoran Militarov je u nezvaničnom razgovoru za Radio Lunu naveo da je prošle godine bilo oko 20 prijava građana oko paljenja kontejnera. Koliko je bilo kažnjenih, još nam nije poznato. Odgovor čekamo od 12. novembra 2020. godine.
Vreća za odlaganje pepela ima dovoljno za potrebe građanstva. JKP Bioktoš ih je nabavio i finansirao.
Za građane su vreće besplatne, za radnike olakšanje.
Rukovodilac RJ Javna higijena Milan Cukavac je naveo da je JKP Bioktoš nabavio više od 10 000 džakova. Podelljeno je oko 7 000 vreća.
Radnici užičkog Bioktoša su u početku vreće delili po domaćinstvima. Čine to i sada, ukoliko im građani zatraže. Cukavac je naveo da je ekipa Bioktoša kolima konstantno prisutna na terenu.
– Ljudi su nakljukani kesama, ali ih ne koriste kako treba. Kreneš po gradu i vidiš da u te kese građani ubacuju smeće, pa ih bace u kontejner. Svi su dobili ceduljicu sa uputstvom, ali ne slušaju ništa. Dok ne počne u ovom gradu da se kažnjava bacanje smeća na ulici i pored kontejnera, neće nam biti bolje, poručio je Cukavac.
– Ti staviš kontejner i napišeš velikim slovima da je za pepeo, staviš uputstva, a oni miksaju otpad sa pepelom i zapale kontejner. Kontejneri i danas gore i goreće sve dok ne uvedemo kaznu za te počinioce. Kažnjavanje je posao inspekcije, a oni nažalost slabo rade, rekao je Cukavac spomenuvši da bi pristao da bude svedok na sudu u slučaju da uhvati neodgovorne kako pale kontejner žarom od ogreva.
Zatražila je Javna higijena užičkog Bioktoša da ih bar jednom nedeljno prati komunalni policajac na terenu, na spornim lokacijama. Pomoć nisu dobili zbog vanredne i epidemijske situacije izazvane korona virusom kovid-19.
Milan Cukavac iz Bioktoša je naveo Jagodinu kao pozitivan primer.
– Tamo privatna firma radi iznošenje smeća. Kad građanin zapali kontejner, oni fakturišu Gradu da plati kontejner, pa Grad onda juri ko je to učinio. Mi smo gradsko preduzeće, pa svi misle da mogu da rade kako hoće, da odlažu pepeo kako ne treba jer ih ne interesuje, napomenuo je Cukavac.
U pojedinim državama, poput Francuske, vreće sa identifikacijom su trajno rešile problem razvrstavanja otpada, uz ogromne novčane kazne.
Vreća u Užicu je za oko 20 kilograma ohlađenog pepela.
Gradski većnik Ivan Stanisavljević je objasnio za Radio Lunu da od vrste goriva zavisi koliko će jednom domaćinstvu biti potrebno vreća.
– Ukoliko koristi pelet, neće napuniti vreću za ceo mesec, a ako koristi ugalj, biće malo više. Ako se za loženje koriste drva, a ogrev nabavlja na vreme, pa pravilno budu suva, a ne sirova kada se lože, pepela će biti manje, pa neće preći tri džaka mesečno, objasnio je Stanisavljević.
Milan Cukavac, na svojih deset ari placa na Carini, ohlađen pepeo od čistog drveta koristi kao đubrivo.
– Svi ljudi po periferiji grada koji lože čisto drvo ne bacaju pepeo već ga koriste kao đubrivo. Pepeo bacaju oni koji koriste ugalj i oni nas truju, naveo je Cukavac.
On je naglasio da se svake godine smanjuje količina deponovanog pepela jer građani uvode gas ili se opredeljuju za pelet.
Inače, građani Užica su do sada pepeo iz ložišta odlagali u posude, metalnu burad, koje su bile postavljene pored kontejnera na oko 300 lokacija.
Iz Gradske kuće su isticali da su se metalne posude pokazale kao efikasna mera smanjenja letećeg pepela u atmosferi iznad grada poreklom od zapaljenih kontejnera.
– Smanjilo se paljenje kontejnera za nekih 70 odsto, predočila je sredinom oktobra gradska većnica Nada Jovičić.
Rukovodilac Javne higijene Milan Cukavac je objasnio da je JKP Bioktoš odlučio da izmeni način odlaganja pepela jer prethodni tokom osam godina, po njegovim rečima, nije imao efekta.
– To je bure presečeno na pola i ima ručke. Ranija je teška 150 kilograma. Ljudi to dižu rukama i to nije u redu, ne može tako u 21 veku. Šta će da bude sa radnicima za tri godine. Oni cele godine peru ulice, zimi čiste sneg, nose ranije. Nehumano je to kako je do sada rađeno, naveo je Cukavac.
V.d. načelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu policiju Zoran Militarov smatra da treba tražiti trajno, održivo rešenje problema odlaganja pepela od ogreva. Preporučili su prekrivanje metalnih buradi poklopcem, dizalice umesto vreća, ali, po njegovim rečima, nisu naišli na odobravanje u Bioktošu.
Rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Užica Svetlana Drakul je navela za Radio Lunu da je zamena metalnih posuda za odlaganje pepela vrećama prelazno rešenje, urađeno upravo da se radnicima koji rade na poslovima sakupljanja pepela stvore humaniji uslovi za rad.
– Uvođenjem primarne selekcije na celoj teritori grada Užica stvoriće se uslovi za rešavanje i ovog problema, poručila je za Radio Lunu rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Užica Svetlana Drakul.
Nakon što građani ubace pepeo u vreće, radnici Bioktoša ih preuzimaju, potom trajno odlažu na Sarića Osoju. Džakove šalju na reciklažu u deponiju Duboko.
Građani mogu preuzeti vreće i u mesnim zajednicama i u prostorijama Bioktoša na zelenoj pijaci Lipa.
Za dodatne informacije oko načina odlaganja pepela, dostupan je kol centar Bioktoša 031/ 525 427 i broj 0800 031 030.
