Otpad na mestu nastanka razvrstavaju u austrijskom selu Igls koje pripada glavnom gradu Tirola, Inzbruku, u kome su 1964. i 1976. godine održane Olimpijske igre. Selo je u neposrednoj blizini skakaonice Bergisel, a u selu se nalazi kombinovana bob, sankaška i skeleton olimpijska staza Igls.
- Od 1977. godine se odvaja staklo, a od 1985. godine plastika i papir. Od samog početka je postojala edukacija stanovništva i ona i dalje neprekidno traje počevši od vrtića i škola, napomenula je za Radio Lunu urednica portala Užičkarepublikapress Biljana Kuzmanović iz Užica koja godinama boravi u Austriji.
U kući mešani otpad odlaže u kese, potom u različite kante.
- Puno domaćinstava u svojim baštama imaju kompostere i prave biootpad, dok u stambenim zgradama postoje zeleni kontejneri za biootpad. Mi trenutno ne kompostiramo. Konkretno mi imamo kantu za mešani otpad i kantu u koju ide stari papir i karton. Plastični otpad odlažemo u posebne žute kese koje besplatno dobijamo iz nadležne gradske uprave. Takođe, posebno odvajamo staklenu ambalažu (flaše, tegle), a posebno limenke. Nakon što prikupimo određenu količinu, teramo na reciklažno ostrvo. Treba istaći da u Inzbruku u svakom kvartu postoje reciklažna ostvra sa kontejnerima za različite namene (za obično i staklo u boji, za limenke, tekstil). Ekološka svest građana dela Austrije u kome boravim dokazuje se i što često upravo na reciklažnim ostrvima pored kontejnera primetim flaše spakovane u papirnim kesama ili žute kese sa plastikom ukoliko nisu na vreme izneli, navela je Kuzmanović istakavši da građani u toj lokalnoj samoupravi odmah po početku nove godine dobijaju godišnji raspored sa terminima preuzimanja otpada iz ulice u zavisnosti od njegove vrste.
- Mešani otpad se odnosi svakog petka, a papir i plastika jednom mesečno. Treba istaći da su građani u obavezi da kese sa plastikom i kante za stari papir stave na kraj dvorišta najbliže mestu gde će smeće biti preuzeto. Komunalno preduzeće IKB u Inzbruku je u državnom vlasništvu. Smeće se plaća po kvadratnom metru i usluga se plaća kvartalno 15. og u mesecima februaru, maju, avgustu i novembru. Svake godine usluga pražnjenja i deponovanja smeća neznatno poskupljuje i trenutno je na nivou od 0,0391 eura, ukazala je Kuzmanović za Lunu krajem prošle godine.
Postoje li kazne za neodgovorno ponašanje i neadekvatno odlaganje otpada?
- Postoje kazne i kreću se u rasponu od 60 do čak 7000 evra, ukazala je.
Šta primenjujete od mera cirkularne ekonomije čiji je cilj da smanji količine otpada koji nastaju u domovima, a i da se otpad što manje deponuje i što više ponovo upotrebi ili reciklira?
- U Inzbruku je zabranjena upotreba plastičnih kesa, u prodavnicu se ide sa korpom ili kutijom. U pojedinim alternativnim malim radnjama ne prodaje se ništa spakovano već kupci dolaze sa teglama i flašama ili drugom ambalažom u nabavku. Na velikoj gradskoj zatvorenoj pijaci kupci obavezno dolaze sa korpama. Građani imaju naviku da vraćaju ambalažu za šta dobijaju novac, pojasnila je Biljana.
Kako sa kabastim, a kako sa građevinskim otpadom?
- U Inzbruku postoji velika deponija za kabasti otpad gde se jednom godišnje može besplatno odložiti sve što se smatra kabastim otpadom. Građani, takođe, jednom godišnje mogu pozvati da im iz komunalnog preduzeća, takođe besplatno, odnesu kabasti otpad. Građevinski otpad se na posebnom mestu lageruje. U Iglsu se trenutno dosta gradi, pa je uočljivo i da su na svim gradilištima postavljeni namenski kontejneri za građevinski otpad.
Prema navodima Kuzmanović, apsolutno svaki građanin grada Inzbruka i okolnih sela, od najmanjeg do najstarijih, vodi računa o higijeni.
- To je uočljivo počev od svakog dvorišta, preko balkona, ulice, parka, šetališta, šume, obeleženih planinskih staza, autobusa, centralnih i sporednih delova grada. Za vreme od kada boravim ovde stekla sam utisak da se lokalno stanovništvo takmiči čije će dvorište biti uređenije, ko će imati više cveća na balkonu, ko će pre postaviti solarne panele i primeniti druge mere energetske efikasnosti. Austrijanci su okrenuti porodici i visoko na skali njihove svakodnevnice su ekologija, zdrava ishrana i boravak u prirodi, kazala je Kuzmanović.
Mićić iz Užica u Bazel: Sistem vas tera da što manje deponujete otpada
Zlatko Mićić je pre više od deset godina otišao iz Užica na sever Švajcarske. Živi i radi u Bazelu, ali i revnosno razdvaja otpad po pravilima.
- Kese za smeće su poprilično skupe, ali sistem je napravljen da plaćate koliko otpada proizvodite. Što manje otpada, to više uštede. Napravio sam takav sistem sa deponovanjem da su mi troškovi toliko minorni da ih uopšte ne uključujem u planiranje kućnog budžeta. Sistem vas jednostavno tera da što manje deponujete i što više reciklirate. Pravilno odlaganje i razvrstavanje otpada je zakonski regulisano. Ukoliko ne razvrstavate smeće, možete dobiti i kaznu, naveo je za Radio Lunu Mićić.
Zlatiborac u okolini Štutgarta
Svaki građanin je u obavezi da odvaja otpad i reciklira, a ukoliko to ne učini slede kazne, napomenuo je za Lunu i Zlatiborac Milan Mitrović koji je više godina živeo u mestu sa oko 50 000 stanovnika nedaleko od Štutgarta u Nemačkoj.
Kako na Tajlandu, a kako Užičanin u Mađarskoj?
Za razliku od Tajlanda, Mađari su izuzetno ozbiljni po pitanju odvajanja i upravljanja otpadom, kazao je u razgovoru za Radio Lunu Užičanin Ivan Nedeljković koji je više godina boravio u Budimpešti.
Pariz: Stanovništvo retko pogrešno razvrstava otpad u kontejnere
U stambenoj zgradi u francuskom Parizu Andrea Marinković razvrstava i odlaže otpad u dve kante u unutrašnjem dvorištu zgrade.
- Razvrstavamo samo plastiku u posebnu kantu. U žutu kantu odlažemo plastični otpad, u drugu, običnu kantu odlažemo ostalo smeće. Cena usluge odnošenja otpada zavisi od veličine stana i lokacije (opštine) i uračunata je u ostale komunalne usluge. Ako lokalne komunalne službe konstatuju da se otpad ne razvrstava, plaća se kazna od 35 evra, kazala nam je Marinković prošle godine uz napomenu da je u u cenu komunalnih usluga uračunata i usluga odnošenja kabastog otpada. Glomazno ostavljaju na ulici kod kontejnera i komunalna služba preuzima taj otpad svakog četvrtka.
Prema navodima Marinković, u Francuskoj je 1992. godine usvojen zakon koji predviđa nadležnost i odgovornost lokalnih samouprava za selekciju i reciklažu otpada kao obaveznim u celoj zemlji.
- U mom komšiliku, Parizu i generalno u celoj Francuskoj postoji izražena svest o pravilnom odlaganju otpada. O toj temi se dosta uči u školi već od osnovnog obrazovanja. To ne znači da je Pariz potpuno čist grad, ali se može primetiti da stanovništvo retko pogrešno razvrstava otpad u kontejnere. I dalje kante za smeće u celom gradu ne omogućavaju razvrstavanje otpada, pa se smeće odlaže na jednom mestu, navela je Marinković ukazavši da je u Francuskoj normalno da kupci nose platnene ili druge kese u prodavnice koje se više puta koriste i ne bacaju.
Srbi na Malti odvajaju, građani prijavljuju neodgovorno ophođenje prema otpadu, motivisani da razdvajaju
Kaznu veću od hiljadu evra možete dobiti na Malti u slučaju da video nadzor pokaže ili komšija prijavi da ste kesu sa otpadom izbacili ispred doma u danu kada nije planiran odvoz te vrste otpada, slažu se naši sagovornici iz Užica koji godinama žive na Malti.
Jedan od sagovornika sa Malte, Miloš iz Užica, predočio nam je da u malteškim restoranima odvajaju staklo u posebne vreće, hranu iz kuhinje u posebne kontejnere na otvorenom koje deli određeni broj ugostiteljskih objekata.
Plastika ima svoje privremeno mesto u kesama. Nakon odlaganja stotinu plastičnih flaša u jednu kesu, ona bude zapečaćena i spremna za preuzimanje iz restorana.
Posredstvom aplikacije prijavljuju da je potreban odvoz staklenih i plastičnih flaša, a firma koja ih preuzima po jednoj kesi vrati deset evra restoranu.
Restorani mogu da dobiju besplatno do 25 kesa mesečno, dok svaku narednu plaćaju tri evra.
Naš sagovornik sa Malte kaže da nakon narudžbine u restoranima imaju opciju da flašu pića koje su naručili ponesu kako bi u aparatu povratili deste centi ili da je ostave u restoranu što će ih koštati dodatnih deset centi.
Poslednjih meseci na Malti je primetan porast broja reciklažnih aparata, a postavljeni su i u krugu većih trgovinskih objekata. Za odlaganje stotinu flaša, moguće je dobiti račun u vrednosti deset evra(u Lidlu i do 20 evra) i iskoristiti ga u trgovinskom objektu i u zavisnosti od mesta postavljenog aparata.
Kao problem stanovnici Malte, a rodom iz Užica, navode što je neophodno da flaše za reicklažu do aparata transportuju bez sabijanja, što je moguće jedino vozilom ili nošenjem manje količine. Kao drugi problem navode što su dugi redovi na tim aparatima, a često i građani sa većom količinom flaša, pa je čekanje neminovno u slučaju da želite da povratite po deset centi po flaši.
Pojedini smatraju da ih je sistem demotivisao postavljanjem aparata za reciklažu jer ih navodi da u njega unose flaše, a manje u kese predviđene za primarno selektovan otpad za koji ne dobijaju povraćaj novca.
I u malteškim kućama i stanovima kese služe za odvajanje otpada, a trotari ulica kao privremeno mesto njihovog odlaganja do odvoza u određenim danima. Turistima je teže prilagođavanje, a porast broja stanovnika poslednjih godina, kako su nam naveli Užičani na Malti, remeti uspostavljen sistem upravljanja otpadom.
Italija: Stanovnici ozbiljno shvataju važnost reciklaže
Na ostrvu Lido i generalno u Veneciji stanovnici poštuju propisane mere odlaganja otpada i retko kad se može videti da otpad nije adekvatno odložen. Italija veoma ozbiljno shvata reciklažu i očuvanje životne sredine, naveo je za Radio Lunu Užičanin Stefan Ranković koji studira u Italiji.
- U kući imamo kantu za smeće i kese u koje razvrstavamo otpatke. Papir, staklo i plastika se odlažu posebno u kese. Kasnije te kese bacamo u kantu na kojoj je naznačeno koja vrsta otpada ide gde. Postoje kante(kontejneri) za plastiku i papir, staklo, biorazgradivi otpad i ostatke hrane. S’obzirom da smo studenti, ne kompostiramo. Na ulicama postoje posebne kante za svaku vrstu otpada jer je u Italiji stavljen veliki akcenat na reciklažu i razvrstavanje otpada. Komunalne službe odnose otpad dva puta sedmično i u vlasništvu su državnog preduzeća. Do sada nismo videli da je iko snosio krivične posledice za neadekvatno odlaganje otpada, ali stanovnici uglavnom poštuju propisane mere, pojasnio je Ranković navodeći da su u Italiji od 1997. godine zastupljeni zakoni o reciklaži.
- Italija je trenutno jedno od vodećih zemalja što se reciklaže tiče i stanovnici to veoma ozbiljno shvataju. Kroz celu Italiju postoje znakovi i reklame na temu reciklaže, dok se na fakultetima drže radionice o zaštiti životne sredine jer se fakulteti uglavnom bave održivim razvojem. Konkretno, prisustvovali smo raznim predavanjima na temu očuvanja životne sredine, reciklaže i održivog razvoja, naveo je Stefan iz Užica.
