Kako odneti glomazno do mesta gde su privremeno postavljeni kontejneri za kabasti otpad, nepoznanica je za pojedine građane Užica, posebno starije, kojima je komunalna oprema narandžaste boje predaleko od mesta stanovanja, a koji bi da ispoštuju uvedenu sistemsku promenu.
– Polazim od sebe, koga bih ja zamolio da mi pomogne da odnesem kabasti otpad. Ima li ko od privatnika, profesionalaca to da uradi, ima li organizovane usluge, upitao je građanin Užica Ljubomir Vasiljević tokom sastanka BWL tima sa stanovništvom u MZ Lipa.
Svakako ima onih koji bi za novac to uradili, odgovorio je menadžer BWL projekta Miloš Radojević naglasivši da je pitanje ko će to da plati.
Prema njegovom mišljenju, građani bi to trebalo da učine o svom trošku, kako je predložio, angažovanjem taksi prevoznika sa kombijima ili pikap vozilima za prenos kabastog otpada do mesta sa postavljenim kontejnerom narandžaste boje.
Predlagao je Radojević i unutrašnju organizaciju u stambenim zgradama. Stanari bi mogli da prikupljaju kabasto i da najmanje jednom godišnje angažuju prevoznika da odnese prikupljeno u Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko o zajedničkom trošku iz fonda kojim zgrada raspolaže.
– Jasno da promena ljude izvlače iz zone komfora, ali ne možemo sve prelamati preko socijalne kategorije. Kabasti otpad nije svakodnevna aktivnost, a ima i onih koji nemaju kabasti otpad. Ne možemo se pozivati na to da ono što plaćamo kroz račun, a priori, uključuje sve količine otpada koji dođu iz domaćinstva. Moramo odgovornost za kreiranje otpada preneti i na onog ko taj otpad pravi, odgovorio je okupljenim građanima Radojević.
Tokom petog narandžastog vikenda, kako ga naziva BWL tim, kontejneri narandžaste boje za kabasti otpad su bili postavljeni od 25. do 28. marta(ponegde i još vidljivi) na oko 20 lokacija u gradskim mesnim zajednicama. Međutim, u isto vreme smo viđali kabasti otpad i pored kontejnera u gradu, ali i na periferiji, odakle nije pomeren više meseci.
Slične fotografije bile su vidljive i prethodnih godina u Užicu.
Problem veći od kapaciteta, nadanje u građane
– Sastanci sa stanovništvom potvrđuju da je problem upravljanja otpadom u gradu Užicu prilično veliki, kompleksan. Da paradoks bude veći, tim problemom se ovaj grad i komunalna preduzeća već bave izvesno vreme. Daleko od toga da se do sada ništa nije radilo po tom pitanju, jednostavno, problem je nadišao sve naše kapacitete i projektima pokušavamo nekako da mu stanemo u kraj, sumirao je za Lunu Radojević, viši savetnik za zaštitu životne sredine u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor.
Najmanje 30 tona otpada, predočio je Radojević, prikupljeno je tokom četiri vikenda organizovanog prikupljanja kabastog otpada na teritoriji grada, ali, podaci ukazuju da kabasti otpad nije činio ni polovinu ukupnih količina.
– To, svakako nisu rezultati kojima smo se nadali u prvi mah, ali smo svesni da ima dosta razloga objektivne prirode. Bila je zima, hladno vreme i ljudi nisu navikli da iznose kabasti otpad u takvim okolnostima. Moramo se pomiriti sa činjenicom da sistem koji funkcioniše nekoliko decenija unazad ne možemo promeniti tako lako i preko noći. Treba mnogo strpljenja, vremena, mnogo rada i na terenu, ali i discipline.(…) Veliko nadanje i očekivanje imamo od građana, od svakog pojedinca, od njegove zainteresovanosti da doprinesu rezultatima ovog projekta, jer svi mi, generalno, kreiramo i generišemo otpad. Negde bi, po nekoj logici, trebalo da budemo odgovorni i za njegovo zbrinjavanje, bar u onoj meri u kojoj nam sistem sugeriše šta treba da uradimo, rekao je Radojević za Lunu.
BWL tim tokom razgovora sa građanima u mesnim zajednicama, prema rečima Radojevića, pokušavao je da prenese shvatanje da niko drugi neće rešiti naše probleme i da se značajno moramo uključiti u proces upravljanja otpadom.
– U slučaju kabastog, cilj je jedan, važno je da u što većem procentu prikupimo kabasti otpad zbog koga sve ovo i radimo, da bude i boljeg kvaliteta, te na taj način utičemo da se smanji pritisak na prirodno okruženje i deponijski prostor, istakao je menadžer projekta Uspostavljanje sistema za održivo upravljanje kabastim otpadom.
Dostupno i reciklažno dvorište
Dok preduzetnici moraju da plate, građani mogu besplatno dopremiti kabasti otpad na reciklažno dvorište u RCUO Duboko radnim danima od 7 do 14 sati.
– Imamo posebne bokseve za razvrstavanje, jedan je za čisto drvo i drvenasti materijal, drugi za tapacirani, posebno dušeci sa žičanim jezrom i autoplastika. U reciklažnom dvorištu ima kontejner za građevinsko ravno staklo jer ga ne bi trebalo mešati sa ambalažnim, pa ga građani mogu doneti nakon sprovedenih mera energetske efikansosti i zamene stolarije na kućama i u stanovima, napomenuo je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko Momir Milovanović podsetivši da je Užice projektom BWL nabavilo šreder, građevinsku mašinu za sitnjenje kabastog otpada, vrednu oko 170.000 evra.
Plan je da usitnjeni kabasti materijal Duboko preusmeri na tržište sekundarnih sirovina, ka proizvodnji alternativnih goriva za cementnu industriju ili da ga odloži na telo deponije usitnjenog i u zapreminski manjoj meri.
BWL projekat sprovode prekograničnom saradnjom Užice i Tuzla, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sistemsku promenu su uveli u Užicu novembra prošle godine od kada se svakog poslednjeg vikenda u mesecu kontejneri za kabasti otpad postavljaju na 20 lokacija u gradu. Od ove godine, kontejnere JKP Bioktoš postavlja i u seoskim sredinama, prve nedelje svakog trećeg meseca, u zavisnosti od tri grupe sela.
U narednom periodu, BWL tim je najavio razgovore i sa stanovništvom u selima jer su rezultati, prema navodima Radojevića, takođe, ispod očekivanja.
Ima li na terenu kontrolora uspostavljenog sistema?
Nakon održanih najmanje osam sastanaka sa građanima, Radojević je sumirao za Lunu da gde god da je BWL tim došao, na bilo koji sastanak, u bilo kojoj mesnoj zajednici u gradu ili na selu, dočekalo ih je isto pitanje– šta radi komunalna inspekcija i milicija i mogu li aktivnije da se uključe u rešavanje problema sa otpadom i kažnjavati neodgovorne.
Za konkretne odgovore, prema navodima Radojevića, potrebno je ispuniti preduslove.
– Činjenica je da u celoj ovoj priči zaista izostaje aktivnije angažovanje inspekcijskih službi grada Užica, komunalne milicije. Apelovali smo, uputili nekoliko dopisa gradskoj upravi, resornim službama. Vrlo često nailazimo na odgovore kako su te nadležnosti vrlo upitne i problematične i kako nadzor nad fizičkim licima trenutno nije moguć od strane tih inspekcijskih službi, kazao je Radojević pojasnivši da bi kažnjavanju trebalo da prethodi preventiva, razgovor, informisanost i edukacija građana, upućivanje na adekvatno ponašanje i postupanje sa otpadom.
Prelomna godina?
Prema mišljenju višeg savetnika za životnu sredinu u RRA Zlatibor i člana Zelenog saveta, 2022. godina biće prelomna godina kada je u pitanju upravljanje otpadom u Užicu. Plan je, prema navodima Radojevića, da Užice ove godine dobije gradsku odluku o upravljanju otpadom.
– Grad Užice nikada nije imao takvu odluku. Imali smo objedinjenu Odluku o komunalnom uređenju. Odluka o upravljanju otpadom će značajno, preciznije definisati sve subjekte u tom procesu, samim tim i obaveze, prava, odgovornosti, naglasio je Radojević.
Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko namerava u aprilu da počne da uređuje edukativni centar, prema navodima drektora, sa namerom da doprinese promeni ekoloških navika i poštovanju procedura u lancu zbrinjavanja otpada.
Momir Milovanović je podsetio da u Užice uskoro stiže donacija više od 500 kontejnera za suv otpad, oko 120 kontejnera za staklo, dok će oko 5350 domaćinstava dobiti po dve kante za razdvajanje suvog i mokrog otpada.
– Veliki deo stanovništva biće pokriven komunalnom infrastrukturom, naglasio je Milovanović podsetivši da 2 500 domaćinstava predgrađa razvrstava otpad od 2020. godine, te da u gradu postoji oko 160 plavih i oko 30 kontejnera žute boje za suv otpad i staklo.
RCUO Duboko, prema navodima Milovanovića, želi da pomogne Užicu da trajno reši i tok kabastog i građevinskog otpada, jer, kako je podsetio, na regionalnu sanitarnu deponiju u tom gradu zapadne Srbije stiže otpad iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Pomoć lokalnoj samoupravi, ali nema rezultata bez pomoći građana
– Nije naša obaveza, ali želimo da iskoračimo i pomognemo gradu sa svojim sredstvima i projektima, kazao je Milovanović podsetivši da su Užice i Tuzla, prekograničnom saradnjom, dobili ukupno milion i 600. 000 evra za tri projekta čiji je nosilac RCUO Duboko- BWL, Predgrađa recikliraju, Uspostavljanje sistema primarne selekcije otpada u školama.
– A to je sve trebalo da plate osnivači Dubokog. Sve smo oslobodili plaćanja tih sredstava da mogu tih 1,6 miliona evra da ulože u nešto drugo, napomenuo je Milovanović istakavši i značaj angažovanja građana.
– Ako građani ne učestvuju, od projekata nema ništa, istakao direktor RCUO Duboko.
U avgustu će osamnaestomesečni projekat BWL biti završen, a Užice će imati podatke sa terena kako uspostavljen sistem poboljšati novim rešenjima.
Radojević: Ne otupeti oštricu dobre volje
– Apelujemo na donosioce odluka i da dobro razmisle na koji će način obezbediti održivost projektnih aktivnosti koje se implementiraju godinama unazad, napomenuo je Radojević, viši savetnik u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor podsetivši da projekte u oblasti upravljanja otpadom ne sprovode samo RCUO Duboko i RRA Zlatibor nego i resorne službe grada, nevladine organizacije, škole.
– Svi bi želeli da se bave pitanjima upravljanja otpadom, ali bez ozbiljnog sistemskog postavljanja stvari na pravo mesto, teško da ćemo doći do ozbiljne održivosti. E, onda ulazimo u drugi rizik – ako smo godinama građanima podizali svest, stalno ih upućivali na tu problematiku, a u dogledno vreme im ne ponudimo celokupno i celishodno rešenje koje, između ostalog, podrazumeva i nadzor i kaznenu politiku i kontrolu tog sistema, bojim se da ćemo izigrati to malo poverenja koje imamo i da ćemo otupeti tu oštricu dobre volje ljudi da zaista učestvuju. Ne zaboravite, nema tog sistema, nema tog preduzeća ni gradske uprave koja sama može ovo da reši. Građanin, da bi uzeo aktivno učešće, mora da veruje u taj sistem, mora da ima poverenje u institucije sistema koje će njegovo pravilno ponašanje na neki način nagraditi ili prepoznati, pohvaliti, a istovremeno ponašanje njegovog komšije koji to ne radi kako treba, u neku ruku, sankcionisati. Sve dok se to ne izreguliše, mi ćemo biti na nivou pojedinačnih ideja, ličnog entuzijazma, a on je potrošna roba koja vremenom napušta sve, podvukao je Miloš Radojević.
