Nelegalna seča predstavlja jedno od najčešćih i ozbiljnih krivičnih dela prema šumama, ukazao je Đorđe Marić, diplomirani inženjer šumarstva, podsetivši da pojedini posežu za tim i drugim nelegalnim aktivnostima iz obesti ili radi ostvarivanja profita bez obaziranja na dugoročne posledice po šumske ekosisteme.
- Nelegalna seča podrazumeva seču drveta koje nije pre toga na zakonom propisan način doznačeno i odabrano da bude odsečeno. Najčešće u praksi srećem situaciju tokom proslave prvomajskih praznika, kada neko iz obesti odseče drvo. To je prosto neverovatno, jer svaki 1. maj neko mora da uzme sekiru i da odseče drvo. Posledično, i nelegalna seča i paljenje šume vode ka uništavanju staništa, ukazao je Marić.
Kako je predočio, krčenje i paljenje šuma, uništavanje staništa i šumska krađa nanose štete šumskim resursima i među najvažnijim su aspektima negativnog delovanja prema šumskim ekosistemima.
- Uz nedostatak svesti ljudi o očuvanju šuma, negativan aspekt delovanja prema šumama jesu i korupcija i neefikasna pravna zaštita u nacionalnom zakonodavstvu, napomenuo je.
Navodeći da građane često brine da li su neke aktivnosti koje primete u šumi legalne, iz RAŠ Omorike su ukazali da se naročito žene suočavaju sa problemom krađe njihove privatne šume.
- Što je šuma bolja, ona je ugroženija. Mesto ugroženosti šume se poslednjih godina pomera iz ruralnih u urbane sredine zato što su ljudi na selu sve stariji i sve je manje ljudi na selu. Kako ja to volim da kažem, Sreten, Radojica i Milojica su ostarili i ne mogu više da drže motornu testeru da kradu šumu, ali zato neki njihovi potomci ili ljudi koji žive u gradu, obično ne koriste motornu testeru, ali imaju bager, pa na taj način atakuju na šumu.
Da bi aktivni građani mogli da zaštite svoje i tuđe šume, neophodno je da budu na adekvatan način informisani kako da prepoznaju potencijalno kršenje propisa u šumarstvu, a to, prema navodima Marića, nije ni malo lako, jer, čak i određene planske procedure laicima mogu da izgledaju nerazumno.
Podsetivši da su seče predviđene planskim dokumentima u pojedinim životnim fazama razvoja šume, iz RAŠ Omorike su poručili da građani treba da imaju u vidu proces gajenja šuma i da na osnovu toga cene da li je nešto što vide kazneno delo.
- Nije važno koliko komada stabala imamo u šumi ili koliko smo komada posekli. Kad neko kaže da je posečeno stotine stabala, ta informacija ne znači ništa i to u našim uslovima nije mera ni za šta. Možda su posekli i hiljade, pa nije dovoljno ili nisu učinili nikakvu promenu. Broj stabala apsolutno ne znači ništa, samo zapremina i raspored zapremine na površini. Ako se seče rade organizovano i planski neće doći do loših stvari, ali ako se seče rade mimo toga, to možemo smatrati kaznenim delima, istakao je Marić podsetivši da procedure treba da budu izvedene od strane stručnih lica, pod posebnim nadzorom šumarske inspekcije i po unapred pripremljenom planskom dokumentu.
U zavisnosti od učinioca kaznenog dela prema šumama, Zakon o šumama propisuje kaznene odredbe za privredni prestup i za prekršaje pravnog lica, preduzetnika i prestup fizičkog lica. Pustošenje šuma i šumska krađa predstavljaju krivična dela u vezi sa prestupima prema šumi za koje je predviđena krivična odgovornost. Ako se utvrdi krivična odgovornost za te učinjene prestupe, pored novčane kazne, počinilac može da bude osuđen zatvorom u krivičnom postupku pred nadležnim sudom.
Marić: Čemu sav trud kad su kazne minimalne?
Potencijalne počinioce kaznenih dela prema šumi je moguće odvratiti uvođenjem rigoroznih zakona i kontrole, ali i adekvatnih kazni za kaznena dela prema šumama, poručili su iz Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika napominjući da su minimalnom kaznom kažnjavana lica koja su u Zlatiborskom okrugu osuđena u prekršajnom postupku za bespravnu seču šuma.
Iz RAŠ Omorike su predočili da su prema podacima Prekršajnog suda Prijepolje, nadležnog za opštine Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, za tri godine na teritoriji tog suda podnete 22 prijave za prekršaje fizičkog lica.
- Svi su kažnjeni za prekršaj iz člana 113., odnosno za bespravnu seču bez doznake. Znači, neko fizičko lice je odseklo drvo bez doznake. Radilo se sve o ogrevnom drvetu, ukazao je Marić.
Prema podacima Prekršajnog suda Prijepolje, tokom tri godine i nakon 22 prijave za prekršaje fizičkog lica su izrečene ukupno 22 mere, oduzeto je 165 kubnih metara drveta i naplaćeno je 255 000 dinara kazni.
- U principu, to znači 55 kubika drva i 85 000 dinara kazne godišnje. Inače, 55 metara kubnih drveta godišnje su dva kamiona drva i toliko je sankcionisano i oduzeto za godinu dana na toj teritoriji. Sami procenite da li je to malo ili mnogo.
Prema podacima koje je RAŠ Omorika dobila od Prekršajnog suda u Užicu, nadležnog za teritoriju Užica, Bajine Bašte i Čajetine, od 2020. do kraja 2022. godine je podneto 56 zahteva za pokretanjem prekršajnog postupka protiv fizičkih lica za bespravnu seču u šumama, izrečeno je 45 kaznenih mera, oduzeto je 225 kubnih metara drva (što su tri kamiona drva godišnje, prema navodima Marića) i naplaćeno je ukupno 501 000 dinara kazne.
- Sud kažnjava ova lica sa deset ili nešto više od deset hiljada dinara. Ako se vratimo na podatke iz Prijepolja, vidimo da je to ista stvar. Mi koji se na dnevnom nivou bavimo šumarstvom se često zapitamo čemu sav trud da se bilo ko procesuira, kada on na kraju prođe sa kaznom od deset hiljada dinara. Čovek se zapita čemu sav rad kad kroz pravosuđe to ne dobije adekvatan epilog, naveo je.
Tokom sudskog procesa je potrebno dokazati krivicu.
- Ako vi ne dokažete krivicu nedvosmisleno, sudija nema način da nekoga osudi. Sa tog stanovišta, rekao bih da je to ozbiljan problem jer vi često, da biste dokazali neko krivično delo u šumarstvu, morate da angažujete čitavu forenziku koja je jako skup proces, i sa neke strane je razumljivo što se to ne radi i ne događa. A ako budu osuđeni, dokazano je da su krivi i da su izvršili prekršaj, pa se postavlja pitanje zašto uvek daju kaznu od deset hiljada dinara, što je kubik i po drveta.
- Znam masu primera gde šumari koji vrlo savesno obavljaju svoj posao kažu: čemu više moje prijave što podnosim ako lice kazne sa deset hiljada dinara i ne oduzmu mu drvo. On proda drvo za četrdeset, plati kaznu deset i ostane mu trideset hiljada u džepu. U ovom trenutku, sa ovako niskim kaznama, svakome ko hoće da bespravno seče šumu i krade, njemu se to isplati da radi, rekao je za Radio Lunu Marić.
Prema navodima Jasminke Dizdarević, predsednice RAŠ Omorike, jedina srećna okolnost je kada inspektor zatekne drvo u prometu bez čekića, odnosno da nije obeleženo, bez adekvatne propratnice ili otpremnice u putu.
- Tada se drvo privremeno oduzima. Kada se završi prekršajni postupak, to drvo se trajno oduzima i to je istinska kazna i jedina satisfakcija za onog ko taj posao radi, za inspektora i uopšte celu šumarsku struku koja se bori protiv svih tih bespravnih radnji, istakla je za Radio Lunu Dizdarević.
- Ako bi se kazneni prag povećao ka stotini hiljada dinara, to bi doprinelo da se ljudi osveste da nije dobro raditi bespravne radnje. Mi samo vidimo periferne stvari, sitnu korist kroz kubik ogreva, da li će biti peleta i ogreva, a ne vidimo da svi kao društvo gubimo jer drvo služi za čistiji vazduh, čistu životnu sredinu i ima hiljadu drugih prednosti koje šuma daje civilizaciji, društvu i svima nama, poručila je Dizdarević.
Efikasna borba protiv kaznenih dela prema šumama zahteva integrisan pristup koji uključuje zakonodavne mere, sprovođenje pravde, edukaciju i međunarodnu saradnju, poručili su iz Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika napominjući da je očuvanje šuma neophodno, ne samo radi zaštite prirode i biodiverziteta, već i radi održivosti života na zemlji.
PRIJAVA KAZNENIH DELA PREMA ŠUMI
Građanin koji ima sumnju da je počinjeno kazneno delo prema šumi ili se suočava sa problemom da je njegova šuma bespravno posečena, oštećena ili ugrožena od strane trećeg lica, treba te radnje da prijavi nadležnim organima radi utvrđivanja prestupa i odgovornosti, podsetili su iz RAŠ Omorike.
Prvi način prijave potencijalnih kaznenih dela podrazumeva podnošenje prijave nadležnom šumaru za privatne šume ili čuvaru šuma u državnim šumama usmeno, anonimno ili lično.
Kazneno delo prema šumi je moguće prijaviti pismeno i usmeno, lično ili anonimno, i direktno onome ko gazduje šumom, tj. javnim preduzećima ili nacionalnim parkovima, Šumarskom fakultetu, zadrugama.
Sa namerom da edukuju, unaprede kapacitete i povećaju zainteresovanost organizacija civilnog društva, građana i građanki da se aktivno uključe u suzbijanje kažnjivih dela u sektoru šumarstva i u proces kreiranja i primene planskih dokumenata za gazdovanje šumama, RAŠ Omorika je organizovala onlajn obuku 5. februara za oko 20 predstavnika organizacija civilnog društva i pojedinaca i izradila pisani dokument Praktikum, u okviru projekta Zeleni glas – šume za sve nas. Praktikum je dostupan za preuzimanje na sajtu https://www.privatnesume.rs/.
RAŠ Omorika: Ugasimo vatru pre nego što postane požar(VIDEO)
Inicijativu „Zeleni glas – šume za sve nas“ podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu”, koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom ekološkom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).
