Poslednjih godina sektor drvoprerade pokazuje rast u Srbiji. Prema podacima Privredne komore Srbije ovaj sektor učestvuje sa oko 1,5% u BDP-u, i sa 5-6% u ukupnom izvozu. Međutim, kao i u mnogim drugim privrednim granama, izvoz finalnog proizvoda nije u dovoljnoj meri zastupljen, već se izvozi dosta poluproizvoda ili sirovina. Na taj način se izvoze proizvodi niže dodate vrednosti dok je interes društva da se poveća izvoz proizvoda sa najvećom dodatnom vrednosti. Primera radi, izvozom stolice ostvaruje se 12 puta veća vrednost po kubnom metru drveta nego izvozom trupca, a izvozom brendiranog dizajnerskog nameštaja čak 20 puta veća vrednost.
Prema podacima profesora Branka Glavonjića sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u 2015. godini izvoz rezane građe lišćara iz Srbije iznosio je 145.000 m3 sa ostvarenom vrednošću od 45,3 miliona evra. Kada bi se ova količina rezane građe preradila u Srbiji za proizvodnju stolica, iz nje bi se dobilo oko 5 miliona komada čija bi izvozna vrednost iznosila preko 265 miliona evra. Izvozom stolica generisalo bi se najmanje 5.000 novih radnih mesta i ostvarila se šest puta veća vrednost od izvoza rezane građe kao poluproizvoda.
„Što ste manji na tržištu samim tim se teže borite sa svim problemima na koje nailazite. Zato je važno da se okupimo, sarađujemo i pravimo zajedničke planove kako bismo videli na koje načine se ti problemi mogu prevazilaziti i kako da oni lakše mogu uvećati svoju proizvodnju“, smatra Marija Todorović iz Beogradske otvorene škole.
Imajući u vidu da je Zlatiborski okrug pokriven šumom na 45% svoje teritorije, i da održiva godišnja proizvodnja sirovine iznosi preko 120.000 m3 oblovine, jasno je da postoji veliki potencijal za razvoj prerađivačke industrije.
“Ovo nije priča samo o mini proizvođačima i njihovim problemima već je ovo priča o načinu kako da drvo, koje je naša sirovina, u potpunosti i do kraja preradimo u našoj zemlji, da bude pretvoreno u finalni proizvod i prodato. Mi smo region prebogat drvetom ali u ovom trenutku, na prste jedne ruke, možemo da nabrojimo firme koje proizvode finalne proizvode od drveta”, kaže Đorđe Marić, konsultant RAŠ Omorike.
Nažalost, u ovom trenutku više od polovne preduzeća u Zlatiborskom okrugu u ovom sektoru bavi se primarnom preradom u rezanu građu, samo jedno preduzeće proizvodi nameštaj kao finalni proizvod dok nekoliko njih proizvodi vredna biogoriva od drveta.
Mala i srednja preduzeća u razvijenim zemljama čine i do 99.8 odsto ukupnog broja poslovnih subjekata, zapošljavaju 60 do 80 odsto ukupne angažovane radne snage i daju značajan doprinos ostvarivanju visokog BDP. U nerazvijenim zemljama mala i srednja preduzeća mogu biti nosilac razvoja samo ako su međusobno povezana. Zbog potrebe udruživanja malih proizvođača, Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma „Omorika“ pokrenula je osnivanje regionalnog klastera drvoprerade u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo“ koji sprovodi Beogradska otvorena škola uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Klasteru se mogu pridružiti svi oni kojima je potrebna podrška u podizanju biznisa na viši nivo ili donatorski izvori finansiranja, dele viziju drvoprerade u Srbiji i kojima je društvena odgovornost potreba a ne moranje.
Studija RAŠ Omorike: Neophodan fokus na ložne uređaje i socijalno ugrožene(AUDIO)
Svi medijski sadržaji nastali u sklopu projekta „Ne živim u gradu – Moj izbor i mogućnost!“ su završavani odjavnom tekstom u kojoj je navedeno:
Medijski sadržaj je deo projekta „Ne živim u gradu – Moj izbor i mogućnost!“.
Projekat sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
