Novo istraživanje sprovedeno u Vojvodini pokazuje da nastavni plan propisuje samo dve lekcije o klimatskim promenama tokom celokupnog osnovnog obrazovanja, iako je većina anketiranih učenika rekla da želi više da zna o toj temi.
– “Iako se može pretpostaviti da bi geografija, kao predmet, bila idealna platforma za edukaciju o klimatskim promenama, istraživanje pokazuje da to nije slučaj”, naveo je jedan od autora studije Igor Leščešen u autorskom tekstu za portal Klima101.
Istraživanje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Novom Sadu, sa ukupno 632 ispitanika – dece od petog do osmog razreda osnovne škole, od čega je oko dve trećine učenica i učenika bilo iz urbanih, a trećina iz ruralnih sredina. Pored anketnog istraživanja, sprovedena je i detaljna analiza obrazovnih programa u osnovnim školama u Srbiji.
– “Razumevanje uzroka klimatskih promena, kao i njihovih posledica i potencijalnih rešenja od suštinskog je značaja za našu planetu. Upravo iz tog razloga, Konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama posebno je istakla ključnu ulogu školskog obrazovanja u formulisanju snažnog globalnog odgovora na klimatske promene”, naveo je Leščešen.
Na osnovu nastavnog plana koji izdaje Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, samo jedna od ukupno 134 lekcije od 5. do 8. razreda osnovne škole posvećena je klimatskim promenama i njihovim posledicama: lekcija “Čovek i klima” u petom razredu osnovne škole.
Pošto autori i izdavači udžbenika ne odstupaju previše od propisanih planova, stanje je isto u svim analiziranim udžbenicima pet različitih izdavača.
U nastavnim planovima za osnovnu školu, klimatske promene se pominju samo u još jednoj lekciji u okviru nastave biologije u osmom razredu.
– “Sa ovako malim brojem planiranih lekcija, propušta se dragocena prilika za oblikovanje svesti kod najmlađih o ozbiljnosti ove pretnje po našu planetu”, istakao je Leščešen, naučni saradnik na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i član Centra za hidrološka i klimatološka istraživanja Univerziteta u Novom Sadu.
Studija o klimatskoj pismenosti učenika donosi neke neprijatne rezultate.
– “Iako je većina učenika čula za klimatske promene, zabrinjavajuće je saznanje da više od polovine ispitanika smatra da su one prirodni ciklusi klime naše planete. Ova činjenica ukazuje na potrebu za efikasnijim prenosom naučnih saznanja i razumevanjem uzroka i posledica koje klimatske promene nose sa sobom”, naglasio je Leščešen.
Rezultati studije kažu da, kada su u pitanju klimatske promene, interesovanje učenika prevazilazi dostupno gradivo i programe.
Najznačajniji izvori informacija o klimi za učenike su nastavnici u školama, televizija i internet, pokazuje istraživanje.
Ipak, značajan broj učenika (oko 35 odsto) izjavio je da su nastavnici glavni izvor informacija, ističući njihovu ulogu u podizanju svesti o klimatskim promenama.
– “Tu postoji prilika za integraciju kvalitetnih informacija u različite medije, kako bi se stvorila sveobuhvatna slika o klimatskim promenama. Takav holistički pristup bi mogao da ima najviše potencijala da se mladi oblikuju u informisane građane, koji su svesni izazova pred kojima se nalazi naša planeta”, ocenio je Leščešen.
Apsolutna većina (74 odsto) učenika izrazila je želju za dubljim razumevanjem ove ključne teme.
“Stvaranje znatiželjnih umova koji žele razumeti, analizirati i rešavati probleme povezane s klimatskim promenama treba da bude jedna od ključnih tačaka u obrazovanju i vaspitanju budućih generacija”, dodao je.
Leščešen je rekao da je važno što je veliki broj učesnika upoznat sa najvažnijim posledicama klimatskih promena, kao što su poplave, suše, povećanje temperatura, požari u šumama i rast nivoa mora.
Rezultati istraživanja otkrivaju značajnu svest i o drugim posledicama, uključujući opadanje nivoa vode u rekama, topljenje glečera i promene u obrascima padavina, ali da je manje učenika prepoznalo povećanje kiselosti okeana kao posledicu klimatskih promena.
– “Generalno, ovi rezultati ističu važnost sveobuhvatnog obrazovanja o klimi kako bi se osiguralo da učenici budu dobro informisani o celokupnom spektru posledica klimatskih promena, uključujući one koje možda nisu tako široko poznate”, naveo je Leščešen.
Više od 80 odsto ispitanika smatra da mladi treba aktivno da se uključe u rešavanje klimatskih promena, a taj podatak “oslikava opšteprihvaćeno shvatanje da mladi imaju značajan interes u budućem uticaju klimatskih promena na njihov život”.
U studiji se daje nekoliko preporuka za unapređenje obrazovanja o klimatskim promenama u osnovnim školama.
Prvi korak je integrisanje klimatskih tema u nastavni plan, zatim obavezna obuka nastavnika kako bi mogli uspešno prenositi ovo znanje i razvijati svest kod učenika, aktivno uključivanje roditelja i pružanje raznolikih izvora informacija.
– “Nastavnici, roditelji i učenici zajednički treba da rade kako bi stvorili svesnu i odgovornu generaciju koja će se suočiti s izazovima klimatskih promena. Integrisanje ove teme u obrazovne programe ne samo da pruža znanje o ekologiji, već gradi temelje za održivu budućnost, u kojoj mladi preuzimaju aktivnu ulogu u zaštiti naše planete”, zaključio je Leščešen.
Ministarstvo prosvete: Vlada Srbije i reprezentativni sindikati postigli dogovor
