Pre sedam dana počelo je lagano da klizi tlo u Donjim Mandićima, na obali Zaovinskog jezera na Tari. Prethodna tri dana klizište je pokazalo svu svoju razornu snagu – zahvatilo je površinu od oko trideset hektara, urušilo šume, gotovo čitavo vikend naselje, infrastrukturu, i ovaj deo sela učinilo gotovo nedostupnim.
Od juče, tlo se pomerilo i za nekoliko metara – tamo gde se sa prekinutog puta spuštalo preko kamenja i busenja sada su merdevine, i to je jedini prilaz i izlaz iz ovog naselja. Tako se i prenosi pokućstvo, ne bi li se nešto spasilo.
“Mnogo je gore danas nego juče – jer ono gore nije bilo puklo juče. Radnici tamo kažu da se sinoć odvalilo od brda, jedan deo, iznad kuća. Ne smeš tamo ni da prođeš peške, a nema govora ni sa čim drugim, kao što vidite”, kaže Radisav Mandić iz sela Donji Mandići, Zaovine.
Srušene, ili izmeštene iz temelja, ove kuće žalosno svedoče o putu klizišta na kome su se našle, a koje je proradilo posle višemesečnog spuštanja nivoa jezera reverzibilne hidroelektrane. Neke su tek sagrađene, a sada se razgrađuju.
“To je stara ploča, preko sto godina temelji ove kuće. Sa porodične kuće što sam mogao da poskidam, poskidao sam, da ne propadne”, kaže Milan Mandić iz Zaovine.
Milinko Mandić sada spasava ono što može da se skloni, ali ne zna gde da stavi.
“Ne može ni da se iznese. Stavio sam merdevine tamo, da može da se siđe”, kaže Milinko.
Klizište u Donjim Mandićima nije novo – aktivno je bilo i 1995. godine. Tada je reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta, za čije potrebe je i izgrađena akumulacija, isplatila štete, a vlasnici su bili dužni da uklone objekte.
Obećavaju i ovoga puta da će štete biti nadoknađene gde god za to postoji pravni osnov. I za Nacionalni park Tara, u čijem sastavu su Zaovine i akumulacija, vreme sanacije tek predstoji – kada se tlo umiri.
“Činjenica je da imamo oštećenja na šumskim eko-sistemima, livadskim, pašnjačkim eko-sistemima, ali to je nešto što se može sanirati. Ovde je u suštini najveći problem klizište, i ono što nas brine, kada će se završiti sa ovim”, ističe direktor Nacionalnog parka Tara Dragić Karaklić.
Prve procene govore o dubini ovog klizišta od 30 do 50 metara, a jedina olakšavajuća okolnost je u tome što pokretanje tla nije bilo tako naglo. Ipak, sada je najveća bojazan i nepoznanica koliko će ove zemlje završiti u jezeru.
Merenja i analize tek predstoje, ali se već govori o tri miliona kubnih metara zemlje koja se ustremila ka jezeru. Stručnjaci će narednih dana utvrditi i da li se u međuvremenu klizište proširilo, ali svakako, ovo više neće biti ono divno mesto za odmor na obali jezera.
Izvor: RTS
Autor: Jelena Božović
Foto: Facebook/Rade Sevic
