Uprkos rekordnoj podršci Evropskoj uniji, glasači u državama članicama strahuju za njenu budućnost. Mnogi veruju i da su predstojeći izbori za Evropski parlament poslednji na kojima će glasati, pokazuje anketa koju su sproveli Evropski savet za spoljne poslove i YouGov.
Anketa je sprovedena u 14 država članica, kojima pripada 80 odsto poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu.
Prema Eurobarometru dve trećine Evropljana ima pozitivna osećanja prema Uniji, što je najviši procenat gledano od 1983. godine. Ipak, anketa Evropskog saveta za spoljne poslove i YouGov pokazuje da većina glasača strahuje od kolapsa EU narednih deset do dvadeset godina.
Istovremeno, trećina glasača u Francuskoj i Poljskoj i više od četvrtine u Nemačkoj, veruje da je rat među članicama Unije moguć u narednoj deceniji.
Analiza ove ankete ukazuje da i oni koji se zalažu za EU mogu da izvuku korist iz izbora 26. maja, a ne samo antisistemske partije.
Gotovo 92 odsto glasača smatra da će biti na gubitku ako EU propadne, a strahuju od posledica po trgovinu, zaposlenje u drugim državama članicama, mogućnost putovanja. Plaše se i da će to uticati na gubitak jedinstva u pitanjima bezbednosti i odbrane, budući da EU predstavlja blok koji može da se “nosi” sa SAD i Kinom.
Strah od konflikta
U pet najvećih i ključnih dražava EU (Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Španiji), većina onih koji ne planiraju da glasaju, i veliki procenat onih koji planiraju da glasaju za antisistemske partije, veruju da je rat u EU moguć.
Tog stanovišta je, na primer, 46 odsto onih koji podržavaju Nacionalni savez (Francuska) i 41 odsto onih koji podržavaju AfD (Nemačka).
Suprotno stereotipima o optimizmu mladih, analiza sprovedene ankete je pokazala da je najviši procenat glasača koji strahuju od konflikta u EU upravo kod onih koji imaju između 18 i 34 godine.
Na šta treba da se fokusira?
Evropski savet za spoljne poslove je identifikovao nekoliko ključnih oblasti na koje bi proevropske partije trebalo da se fokusiraju da bi odnele pobedu: Strah od nacionalizama, neizvesnost zbog klimatskih promena, ekonomska neizvesnost.
Iako su zagovornici EU, glasači se brinu za njenu dugoročnu budućnost.
U 11 od 14 anketiranih država (u Francuskoj, Poljskoj, Italiji i Rumuniji 58 odsto, Nemačkoj 50 odsto, Holandiji 52 odsto, Slovačkoj 66 odsto i Švedskoj 44 odsto birača) veruju da će se EU raspasti u narednih 20 godina.
Ako dođe do kolapsa Evropske unije, 38 odsto birača strahuje da će to uticati na trgovinu, 37 odsto anketiranih da će uticati na mogućnost da slobodno putuju, a 35 odsto da će uticati na mogućnost rada i zapošljavanja.
Nešto manje, 28 odsto birača smatra da će to uticati na bezbednost i odbranu i “članstvo” među supersilama poput SAD i Kine. Svega osam odsto smatra da neće izgubiti mnogo.
Zabeležena je i zabrinutost kada je u pitanju ekonomija – troškovi života i zaposlenost. U pojedinim zemljama smatraju da će od posledica raspada EU ispaštati obični radnici, dok će veliki biznis da izvuče korist.
Mnogi od onih koji podržavaju mejnstrim partije i dalje veruju u moć EU kao mirovnog projekta i ne veruju da je rat među državama članicama moguć.
Zabeležena i osećanja glasača
Među sakupljenim odgovorima su i ona koja se tiču osećanja glasača kada je u pitanju budućnost.
Osećanje “straha” ima 36 odsto Francuza, 35 odsto Čeha i 31 odsto Slovaka. Pod “stresom” je oko 50 odsto birača u ekonomski labilnim državama poput Italije, Mađarske i Grčke.
Optimizam je zabeležen kod Nemaca (32 odsto), Poljaka (31 odsto), Španaca (29 odsto), Austrijanaca (38 odsto) i Rumuna (46 osdto). U Danskoj i Švedskoj su zabeležena osećanja sreće i sigurnosti.
Izvor i ilustracija: RTS
