Svaki 6.par u Srbiji se suočava s problemom neplodnosti i veliki broj tih parova mora na proces vantelesne oplodnje kako bi došli do potomstva. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi i svetu koja finansira neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje sa starosnom granicom za ženu do 43 godine za prvo dete, a omogućena su i dva pokušaja vantelesne oplodnje za drugo dete ukoliko je prvo dete dobijeno vantelesnom oplodnjom. Parovi u Srbiji o trošku RFZO-a VTO procese mogu uraditi u 6 državnih cenatra i 11 privatnih koji imaju potpisan ugovor sa RFZO-om. Istraživanje koje je sprovelo Udruženje Šansa za roditeljstvo prikazuje kvalitet usluga u ovim VTO centrima. Istraživanje je bilo anonimno i u istraživanju je učestvovalo 497 osoba.
,,Cilj sitraživanja je ukazivanje na probleme sa kojima se parovi u Srbiji suočavaju i poboljšanje uslova lečenja kod nas. Ideja ja da uskoro dobijemo i nacionalni registar koji bi konačno pokazao koliko to beba dobijamo uz pomoć vantelesne oplodnje koju država finansira. Država mora da zna krajnji rezultat, a krajnji rezultat jesu bebe”, istakla je Sandra Jovanović, predsednica Udruženja i direktorka Centra za VTO:
Po rezultatima istraživanja najveći broj parova sve procese vantelesne oplodnje radi preko RFZO-a, nešto više od 60% parova, i to sa tendencijom rasta shodno promenjenim uslovima o neograničenom broju pokušaja. Ipak, čak 38.4% ispitanika nije od VTO klinike dobilo nikakve informacije o lečenju i načinu lečenja na klinici za VTO, bez obzira da li je privatni centar u pitanju ili državni. Ono što posebno zabrinjava je da je čak 48,9% ispitanika naišlo je na situaciju neočekivanih i iznenadnih dodatnih troškova u toku postupka VTO, a veliki broj ispitanika, čak 85%, ima više poverenja u privatne klinike i smatra da je bolji pristup lekara u privatnim klinikama za VTO.
,,Naše državne klinike za VTO moraju biti u istom rangu kao i privatni centri“, istakla je Jovanovićeva.
Više od 2/3 ispitanika suočava se sa sledećim problemima u VTO klinikama: nepoštovanje vremena pacijenata; nepristupačnost lekara i nemogućnost konstruktivnog razgovora; nemogućnost detaljnog informisanja o sopstvenom postupku; neljubaznost medicinskih sestara i osoblja; nervoza i neprijatnost medicinskog osoblja; osećaj da „ometaju i smetaju“ ukoliko postavljaju detaljna pitanja u vezi sa samim VTO postupkom; nedovoljno individualni pristup lekara; premalo vremena za pregled i konsultacije; osećaj „kao na traci“; osećaj da se osoblje ponaša po automatizmu bez ikakve empatije; finansijska strana lečenja primetno je stavljena u prvi plan i preterano vidljiva; predugo čekanje na preglede.
Preovladava jasno mišljenje da je privatnim klinikama finansijski momenat najvažniji u procesu lečenja bez obzira na to da li se proces radi preko RFZO-a ili iz sopstvenih sredstava, nedostaje individualan pristup i nedostaje vreme i razgovor sa lekarima koji vode VTO postupak. Pacijenti smatraju da se hormonska terapija daje u privatnim klinikama po istom šablonu za sve i da je taj šablon vođen što manjom cenom leka.
Primedbe na državne centre odnose se na neljubaznost medicinskog osoblja, zatim na manjak vremena sa lekarom i na površne razgovore. Komunikacija je svedena na najmanju moguću meru i samo u nužnim situacijama. Pacijenti jasno pokazuju strah i nedovoljnu slobodu da postave pitanja ordinirajućem lekaru.
Rezultate celokupnog istraživanja možete pogledati na linku: https://sansazaroditeljstvo.org.rs/rezultati-istrazivanja-koliko-smo-zadovoljni-vto-klinikama/
Autor Marijana Arizanović koordinator Centar za vantelesnu oplodnju, Udruženje Šansa za roditeljstvo
