U prisustvu sveštenstva, predstavnika grada, prijatelja i poštovalaca osoba koje se bave humanitarnim radom, Kolo srpskih sestara Užica proslavilo je svoju slavu, Malu Gospojinu.
Kolo srpskih sestara je žensko, humanitarno i kulturno-prosvetno društvo, nevladina i neprofitna organizacija, čiji je rad finansiran dobrovoljnim prilozima građana i institucija, rukovođenih dobrim namerama da pomognu ljudima u nevolji.
Predsednica užičkog Kola Slobodanka Mira Stanković Ćirković je na dan slave Kola poručila svim ljudima dobre volje da ono što žele svojoj porodici i sebi, žele i drugima.
Ona je apelovala na sugradjane da budu solidarni i pomažu jednidruge u teškim vremenima, kao što će i Kolo nastaviti da radi u budućnosti.
„Može se pomagati na različite načine. Novac nije presudan iako omogućava I zadovoljava osnovne životne potrebe. Život je nepredvidiv. Bez obzira na različite situcacije koje nam život donosi, moramo da ostanemo pribrani, pozitivni i želimo dobro i sebi i drugima. Našim radom motivišemo sugradjane da budu solidarni i pomažu jedni druge u teškim vremenima . Pomoć je i savet, razgovor, razumevanje, osmeh…nekada je dovoljno da nekome date podršku lepim i pozitivnim rečima I ta osoba je spremna da se uhvati u koštac sa životnim problemima i krene da se bori a rezultat će doći. “, rekla je za Radio Lunu Slobodanka Mira Stanković Ćirković, predsednica Kola srpskih sestara Užica.
– Presrećna sam što sredina u kojoj živimo je veoma naklonjena Kolu.Sugradjani prepoznaju naš nesebičan trud, cene volonterski rad i iskonsku misiju u kojoj je sve transparentno.
To donosi veliku slogu i poštovanje medju sestrama u užičkom Kolu. Sestre su naklonjene jedna drugoj, imamo medjusobno poverenje, poštovanje, radimo timski. To prepoznaje gradjanstvo, naš iskren, nesebičan rad što donosi zadovoljstvo u našem srcu.“-istakla je Slobodanka Mira Stanković Ćirković.
Govoreći o svojim sestrama, predsednica ne skida osmeh sa lica, naglašavajući da sve sestre jednako voli, ceni i poštuje.
„Ja sam ponosna na sestre. One su prirodno inteligentne, obrazovane, sa fakultetskim diplomama. Ponosna sam i na odnos medju sestrama kao što je i naš grad ponosan što se trudimo da na svakom mestu, i van Kola ostavimo utisak dostojanstvenih dama, mama, sestara. Da smo veoma cenjene I poštovane u sredini u kojoj radimo potvrdjuje i veliki broj gostiju koji je došao na našu slavu. Naša misija u potpunosti ispunjava sve uslove jer ima etiku koju treba da poseduje Kolo srpskih sestara.“-rekla je predsednica Kola.
– „Naše sestre treba da služe za primer sugradjanima jer ni mi nismo materijalno bogate ali se trudimo da se okupimo, organizujemo humanitarne akcije, pomognemo, saslušamo, ublažimo tudje probleme, u skladu sa trenutkom i mogućnostima. Treba pomagati svima, bez obzira na vid pomoći. Nekada je dovoljna pomoć u kući, poseta bolesnika, nabavka lekova, školskog pribora za učenike.
Morate poći od svoje porodice. Ono što činite svojoj deci, što želite sebi, trudite se da želite i činite drugima. Verujte mi, naći ćete način!“- rekla je Slobodanka Mira Stanković Ćirković.
U narednom period Kolo će nastaviti svoju misiji I negovaće kulturno prosvetiteljski rad kroz razna predavanja, tribune ali i humanitarne akcije.
Kolo srpskih sestara je žensko, humanitarno i kulturno-prosvetno društvo, nevladina i neprofitna organizacija, čiji je rad finansiran dobrovoljnim prilozima građana i institucija, rukovođenih dobrim namerama da pomognu ljudima u nevolji. Udruženje je osnovano 1903, na inicijativu građanske kulturne elite toga vremena i danas nastavlja svoje pregalaštvo sa željom da obnovi tradiciju organizovanog volonterskog humanitarnog rada u našoj zemlji. Među osnivačima društva ističu se Nadežda Petrović, Delfa Ivanić, Katarina Milovuk, Draga Ljočić, Branislav Nušić i Ivan
Ivanić. Nove vlasti su, 1946, zabranile rad Udruženja, uz oduzimanje pokretne i nepokretne imovine, a Kolo je, kada se ukazala prva mogućnost, obnovilo, 1990, svoj rad.
Ciljne grupe: deca bez roditeljskog staranja, deca ometena u razvoju i sa posebnim potrebama, materijalno ugrožene porodice sa više dece, stari i bolesni bez porodice, izbegla i prinudno raseljena lica…
Od svog osnivanja, Kolo je, paralelno sa humanitarnom, imalo i svoju kulturno-prosvetnu aktivnost, kao institucija od izuzetnog značaja na polju očuvanja dragocene kulturne baštine sa ovih prostora, a što se tiče prosvetiteljstva, odigralo je, može se reći, pionirsku ulogu, u skladu sa vremenom, na obrazovanju mladih, posebno ženske populacije.
