Ljuske od jaja iz Užica, trava iz pokošenog dvorišta u Čačku, kora od lubenice iz Arilja, opale jabuke u Kosjeriću, krompir iz Čajetine, trula šargarepa iz Požege, kiseli kupus iz Bajine Bašte među organskim je otpadom kojeg iz tih mesta voze do Dubokog kod Užica kako bi ga zatrpali na području Regionalnog centra za upravljanje otpadom.
– To je apsurd, smatra Miloš Radojević Regionalne razvojne agencije Zlatibor istakavši da je kompostiranje nezasluženo skrajnuto u odnosu na primarnu selekciju suvih frakcija imajući u vidu da je biorazgradivi, sa oko 60 odsto, dominantan u ukupnim količinama otpada.
Organski otpad čini većinu pomešanog komunalnog otpada koji je prošle godine dopremljen iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga u Regionalni centar, ukazuju ispitivanja sastava pomešanog komunalnog otpada u JKP Dubokom.
Iz Dubokog napominju da biootpad, pepeo, strugotina u pomešanom otpadu otežavaju uslove rada u Centru za selekciju, povećavaju broj kvarova i zaprljanost opreme.
– Što uslovljava izdvajanje više vremena i veći broj radnika za čišćenje. Takođe, izdvojene korisne sirovine imaju veći procenat nečistoća i vlage. Organski otpad predstavlja veliki problem za rad i opremu u Centru za selekciju, pa se iz tog razloga ovakav otpad direktno upućuje na deponovanje, piše u Izveštaju o poslovanju JKP Duboko u 2020. godini.
Inače, deponija u Dubokom je skoro puna, pa je proširuju zbog nedostatka prostora. Sa proširenjem stvoriće prostor za odlaganje otpada u narednih pet godina.
Miloš Radojević napominje da se kompostiranjem može izvršiti ogroman uticaj na smanjivanje količina mokrog otpada koji završava u kontejneru, pa potom i u Dubokom, pojasnivši da je veće količine biorazgradivog otpada moguće kompostirati.
– Zamislite koji je to individualni doprinos i koja je to usluga sistemu, naglašava Radojević podsetivši da je u Užicu, nedaleko od centra grada, mnogo kuća u čijim bi dvorištima mogao biti i komposter.
Među građanstvom raste interesovanje za kompostiranjem, ali ono još nije u većoj meri zaživelo u Užicu i Zlatiborskom okrugu.
Radojević, menadžer projekta Predgrađa recikliraju, podseća da su u Užicu 2020. godine podelili 300 kompostera nakon pet javnih poziva građanima.
On ukazuje da zainteresovani na internetu mogu pronaći stotinu i jedan način kako to pravilno da urade.
Komposter košta nekoliko hiljada dinara, dostupan je u poljoprivrednim apotekama i u većim trgovinskim lancima.
– Uvek je opcija i napraviti sam svoj komposter, dodaje Radojević opisujući komposter kao šupljikavu veću kantu ili bure koje jede otpad iz kuhinje i dvorišta.
Hrane komposter i u školskom dvorištu
Organski otpad iz đačke kuhinje u OŠ Slobodan Sekulić su odlučili da iskoriste za kompostiranje u školskom dvorištu. Učenici petog razreda te škole su ovih dana odvajali formirani kompost iz starog kompostera, u okviru prve aktivnosti projekta Školska eko bašta.
– Mali deo smo odvojili da obogatimo mineralima jedan kutak u školskom dvorištu i u njega posadimo seme kestena. Ostatak, veći deo, spakovaćemo u džakove i sačuvati za naredne aktivnosti – razmnožavanje i gajenje sobnog i lekovitog bilja, navodi koordinator aktivnosti Mileva Rogić.
Ekolog Nenad Marković, u knjizi Kućni otpad od problema do rešenja podseća da kompostiranje predstavlja reciklažu određenih vrsta organskog otpada u prisustvu kiseonika radi dobijanja materijala sličnog humusu i smanjenja zapremine organskog otpada.
U knjizi koja je dostupna i onlajn, Marković navodi i načine pravljenja kompostera, a predočava i rešenja mogućih problema u toku procesa kompostiranja.
Tokom cele godine je moguće kompostirati i to je konstantan proces.
Prema saznanjima članice Gradskog veća zadužene za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nade Jovičić, oko 200 građana Užica je samo nabavilo i napravilo svoje kompostere.
– To je proces koji traje, nekad i godinu dana, ali ono što se dobije od komposta je iskoristiv materijal prvenstveno za one koji uređuju dvorišta, napominje Jovičić.
Jedan do njih je i Dragan Lečić u čijem dvorištu dve godine čuči i posebna kanta za kompost.
– Ono je odlična stvar. U posudu uglavnom ubacujem pokošenu travu i onda se stvara humus i koristim ga za cveće, objašnjava za Lunu Lečić koji je osvojio drugo mesto na ovogodišnjem konkursu za izbor najlepšeg dvorišta u Užicu.
Sem u kućama, kako ističe Miloš Radojević, kompostiranje je moguće i u stambenim zgradama. Kao primer navodi Osijek u Hrvatskoj.
– Komunalno preduzeće je kupilo male plastične posude koju građani drže u svojim stanovima. U njega odlažu kuhinjski otpad, a potom nose posude u zajedničke prostorije zgrade u kojima su i sive kante od 240 litara i zbiraju ih na jednom mestu. Zaista nema sumnje da bi to mogla da rade i srpska domaćinstva, naglašava Radojević predočavajući za Radio Lunu i svoja iskustva sa vraćanjem organskog otpada prirodi.
Radojević kompostira i redovno razdvaja suv i mokri otpad na mestu nastanka. Kaže nam da za 15 dana baci u gradski kontejner jednu kesu otpada kojeg je nemoguće ponovo iskoristiti. Smatra da bi to mogli i drugi.
Kompostanu planiraju da urede na području Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko kako bi biorazgradivi otpad prerađivali u kvalitetan kompost koji se koristi kao đubrivo.
Prema najavama iz Dubokog, nameravaju da naprave halu od 450 metara kvadratnih kako bi proizvodili briket i pelet od biootpada, u čemu ih je podržao UNDP, ali je u međuvremenu sve poskupelo.
Iz Dubokog navode za Lunu da je projekat kompostane urađen i da radovi počinju kada stignu sredstva od donatora ili resornog ministarstva.
Pokrenuta aplikacija koja vodi računa o roku upotrebe namirnica u frižideru
