Klimatske promene, blage zime i sušna vrela leta – sve više muke zadaju i proizvođačima kulena. Na porodičnim imanjima koja taj izvorni suhomesnati proizvod s evropskom zaštitom proizvode na tradicionalan način – teško je u prirodnim uslovima očuvati svežinu i kvalitet proizvoda.
Pokazalo je to i nedavno stručno ocenjivanje kulena u Požegi, uzorke su poslali svi koji u Slavoniji i Baranji imaju domaću sirovinsku bazu i žive od proizvodnje kulena i drugih suhomesnatih delicija. Jedino što u ovim uslovima mogu jeste da nabave klimatizovane komore, a mnogi se s projektima već prijavljuju na konkurse za podršku iz Evrope.
U ovom kritičnom letnjem periodu naprosto vakuumiraju kako bi sačuvali svežinu kulena i slanine. Zato mnogi od kulenara razmišljaju uz klasične zreonice, da imaju i rashladne komore u kojima vlagu i temperaturu mogu u svakom trenutku kontrolisati.
Premalo se radi, smatra struka i na zaštiti slavonskih suhomesnatih aduta na evropskom tržištu.
Nažalost, Slavonija od tih suhomesnatih proizvoda ima samo baranjski kulen i slavonski kulin od onih koji nose zaštitu evropskog porekla na tržištu Unije, u toku je zaštita slavonske kobasice i mesa crne slavonske svinje, kaže Ana Mrgan s Poljoprivrednog odeljenja Veleučilišta u Požegi.
