Lenka Smiljanić, jedna od najmlađih pesnikinja u ovom kraju, sa 11 godina ima objavljenu knjigu pesama Menjaj svet, kolekciju nagrada sa raznih literarnih takmičenja i festivala. U životu ove učenice šestog razreda Osnovne škole Dimitrije Tucović u Čajetini, poezija zauzima značajno mesto, a uz to ona mnogo voli životinje, prirodu, druženja sa drugarima, ali glumu i recitovanje kojima se bavi sedam godina.
Odmalena je volela da lista knjige i upoznaje čarobni svet slova, slikovnica, bajki. Zahvaljujući roditeljima, koji su ispratili ta moja interesovanja, ja sam pesme počela da pišem pre nego što sam pošla u školu, rekla je za Radio Lunu, Lenka Smiljanić.
– I pre nego što sam naučila slova, počela sam da pišem pesme. Diktirala sam ih mami, koja ih je zapisivala. Tako sam prvu pesmu sastavila kada sam imala oko šest godina. Knjige sam oduvek volela – ne samo poeziju, nego i prozu. Roditelji su mi puno čitali kada sam bila mala. Tada sam najviše volela pesme Ljubivoja Ršumovića i Jovana Jovanovića Zmaja, a sada volim da čitam Miroslava Antića. Takođe, posebno volim Pesmu o keruši Sergeja Jesenjina, jer sam veliki ljubitelj životinja, a posebno pasa, objašnjava Lenka.
Želja da svoje pesme sačuva, ali i da ih učini dostupnim drugima na kraju se pretvorila u knjigu poezije nazvanu Menjaj svet. Knjiga je objavljena prošle godine u maju, tri meseca pre njenog 10. rođendana.
– Knjiga Menjaj svet je nastajala postepeno. Ja sam imala rokovnik u kojem sam zapisivala priče i pesme koje su mi padale na pamet. Kada se nakupilo dosta materijala, mama je uzela da prekuca tekstove i tako ih sačuva, jer imam mlađeg brata i sestru, pa da oni to ne bi iscepali ili išvrljali. Tada je nastala ideja da bismo mogli i objaviti sve to, priča Lenka i dodaje da su teme kojima se bavi raznolike, piše o porodici, prijateljima, neizostavne su životinje, kao i priroda…
Pohvala za pesmu Sneg koja je objavljena u Međunarodnom zborniku duhovne poezije prošle godine, je izuzetan uspeh, jer je time Lenka sa dest godina uspela da se istakne među odraslim pesnicima iz Slovačke, Bugarske, Rumunije, Rusije.
–Učestvovala sam na brojnim konkursima do sada. Osvajala sam nagrade na Danima Raše Popova u Mokrinu, Tasinim danima u Saraorcima, zatim u Priboju, Bečeju, Savinom Selu, Čajetini… Bilo je tu i pohvala… Ipak najdraža mi je pohvala i objava moje pesme Sneg u Međunarodnom zborniku duhovne poezije, jer je to bio konkurs za odrasle, navela je Lenka.
Lenka kaže da nove pesme prvo čitaju njeni roditelji, a da je u nižim razredima svom učitelju Zoranu Mitrašinoviću, takođe davala pesme na čitanje.
–Ne mogu da pišem uvek. Volim da kažem, da to nije kao naručivanje u restoranu. Moram da dobijem inspiraciju i onda u pet minuta mogu napisati nešto lepo, objašnjava Lenka.
Ova devojčica raznolikih interesovanja, poseduje kolekciju malih kaktusa, skuplja neobično kamenje, a uz to voli karate, glumu i recitovanje.
–Osim čitanja i pisanja, bavim se već sedam godina glumom i recitatorstvom u Dramskom studiju Bistričak. Karate treniram tri godine, a pre toga sam trenirala odbojku. Takođe, idem na časove engleskog jezika i odlična sam učenica, rekla je Lenka.
U pisanju pesama ima ogromnu podršku roditelja, nastavnika i drugara.
–Neki drugari me podržavaju i srećni su zbog mene, ali ima i onih koji mi zavide. Ne znam zašto je to tako, jer niko nikog ne može da spreči da radi na sebi i dodatno napreduje. A svakako nećemo napredovati ukoliko otežavamo nekom drugom, zaključuje Lenka.
