Leto 2024. godine, računajući jun, jul i avgust, najtoplije je na planeti Zemlji otkad postoje merenja, zbog čega će i cela godina najverovatnije biti najtoplija do sada, saopštila je evropska služba Kopernikus.
Ako to zvuči poznato, to je zato što su rekordi koje je Zemlja oborila postavljeni tek prošle godine jer klimatske promene izazvane ljudskim faktorom, uz privremeni uticaj klimatskog fenomena El Ninjo – zagrevanja Tihog okeana, nastavljaju da povećavaju temperature i ekstremne vremenske prilike, rekli su naučnici.
Prema Kopernikusu, prosečna temperatura u junu, julu i avgustu 2024. iznosila je 16,8 stepeni Celzijusa, što je 0,03 stepena Celzijusa više od prošlogodišnjeg rekorda.
Podaci Kopernikusa sežu do 1940. godine, dok američki, britanski i japanski, gde su merenja započeta sredinom 19. veka, pokazuju da je poslednja decenija bila najtoplija od početka redovnih merenja i verovatno u poslednjih 120.000 godina, navode neki naučnici.
U avgustu je i 2024. i 2023. izmerena najviša prosečna temperatura u tom mesecu na globalnom nivou – 16,82 stepena Celzijusa. Jul 2024. je bio za nijansu manje topao od prošlogodišnjeg, ali pošto je jun 2024. bio mnogo topliji od juna 2023. godine, ovogodišnje leto je u celini bilo najtoplije, rekao je direktor Kopernikusa Karlo Buontempo.
- “Ovi otrežnjujući brojevi ukazuju da klimatska kriza sve više steže obruč oko nas”, rekao je Stefan Ramstorf, naučnik pri Institutu za klimatska istraživanja u Potsdamu, koji nije bio deo istraživanja.
Buontempo do prošlog meseca, kao i neki drugi klimatski naučnici, nije bio siguran da će 2024. oboriti prošlogodišnji rekord, uglavnom zato što je avgust 2023. bio mnogo topliji od proseka. Ali kada je u avgustu 2024. zabeležena ista prosečna temperatura kao u prošlogodišnjem, Buontempo je postao “prilično siguran” da će ova godina biti najtoplija do sada.
- “Da 2024. ne postane najtoplija godina otkad postoje merenja, moramo da vidimo veoma značajno hlađenje u preostalih nekoliko meseci, što u ovoj fazi ne deluje verovatno”, kazao je Buontempo.
Dženifer Frensis, naučnica pri Centru za istraživanje klime “Vudvel” u Kejp Kodu, rekla je da je došlo do bujice ekstremnih vremenskih prilika – vrućina, poplava, šumskih požara i jakih vetrova.
- “Poput ljudi koji žive u ratnoj zoni, sa stalnim eksplozijama bombi i hicima vatrenog oružja, postajemo gluvi na ono što bi trebalo da budu alarm za uzbunu i sirene za vazdušni napad”, navela je Frensis.
