Ne sporeći želju gradske vlasti da se bori i izbori sa enormnim koncentracijama polutanata, znajući da je sam geografski položaj grada izuzetno nepovoljan zbog lokalnih meteo uslova, koji često pogoršavaju stanje kvaliteta vazduha (a naravno nisu uzročnici), Građanska čitaonica “Libergraf” ima obavezu da građane Užica upozna sa javno dostupnim podacima koje predstavnice lokalne samouprave, Nada Jovičić i Svetlana Drakul, iz njima poznatih razloga nisu iznele na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak 3.4.2022. godine.
Svetlana Drakul: Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha daju rezultate
Tačno je da je ljudska aktivnost, u vidu lokalnih ložišta, saobraćaja i industrije, dominantan faktor emisija zagadjujućih materija u Užicu, što je prisutno i u većini gradova u Srbiji. Međutim, statistika koja se odnosi na koncentracije suspendovanih čestica PM 10, i posebno PM 2.5 (koju je SZO proglasila za najopasniju zagađujuću materiju po zdravlje ljudi) za posednje dve godine demantuje izjavu predstavnika lokalne samouprave da “mere koje Grad Užice primenjuje u cilju smanjenja zagađenja vazduha daju rezultate”.
Podatke koje navodimo zabeležila je automatska merna stanica u Omladinskoj ulici u Užicu, koja se nalazi u državnoj mreži Agencije za zaštitu životne sredine, a dostupni su u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u RS, preko xEco aplikacije i prikazani u skraćenom izveštaju Nacionalne Ekološke Asocijacije o kvalitetu vazduha:
- U 2021. godini srednja godišnja vrednost koncentracija PM 10 čestica iznosila je 46 µg/m³, u 2022. godini čak 60,9 µg/m³, što je za preko 50% više od maksimalno dozvoljene vrednosti od 40 µg/m³.
- U 2021. godini srednja godišnja vrednost koncentracija PM 2,5 čestica iznosila je 32 µg/m³, a u 2022. godini 41,1 µg/m³. Srednja godišnja vrednost koncentracija PM 2,5 čestica u 2022. godini bila je za 60% veća od maksimalno dozvoljene (25 µg/m³), a više od 8 puta veća od preporuke Svetske zdravstvene organizacije (5 µg/m³).
- Broj dana sa koncentrancijom PM 10 čestica većom 50 µg/m³ u 2021. godini iznosio je 99, dok je u 2022. godini Grad Užice bio rekorder u Srbiji, sa čak 160 dana prekoračenja od maksimalno dozvoljenih 35 dana godišnje.
- Objašnjenje za niže vrednosti koncentracije zagađujućih čestica od uobičajenih tokom 2021. godine je prekid rada automatskog detektora suspendovanih čestica i njegov servis u periodu od 1.9. do 16.10.2021.
Na osnovu navedenih činjenica jasno je da stanovnici Užica i dalje dišu prekomerno zagađen vazduh, kao i da nije tačno da postoji jasan trend poboljšanja kvaliteta vazduha u Užicu, odnosno da dosadašnje mere nisu dale potrebne rezultate u zaštiti zdravlja gradjana. Postavlja se logičko pitanje: Šta je tačno napredovalo ako je broj dana sa prekomernim zagađenjem u 2022. za 60% veći nego u 2021. godini? Do zaključka da sprovedene mere nisu dale rezultate došla je i Državna revizorska institucija u svom izveštaju Upravljanje kvalitetom vazduha iz decembra 2021. godine.
Preporuke i od DRI; Gradska većnica: Zajednički, radikalniji koraci od sledeće godine(AUDIO)
Pored iznošenja nepotpunih podataka, lokalna vlast očigledno ne razume, ili neće da razume, ekonomsku situaciju u kojoj se nalaze građani, o čemu jasno govori i izjava “ono što je takođe veoma važno za naše sugrađane cena priključka na gas ostaje nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 450 evra bez PDV-a”. Pored priključka nas gas, koji je jedan od najskupljih u Srbiji, jedno domaćinstvo mora da investira još oko 2.500 eura da bi počelo da koristi gas kao energent. Platežna moć stanovništva je takva da je ova investicija nedostižna za najveći broj domaćinstava u Užicu, pa će nam ovim tempom i obuhvatom dosadašnjih mera trebati najmanje 30 godina da se sva ložišta prevedu na gas.
Studija RAŠ Omorike: Neophodan fokus na ložne uređaje i socijalno ugrožene(AUDIO)
Građanska čitaonica “Libergraf” podseća gradsku vlast da je pravo na zdravu životnu sredinu i informisanost o stanju životne sredine ustavno prava građana, a da su praćenje stanja životne sredine, tačno i blagovremeno informisanja javnosti o stanju životne sredine i učešće javnosti u odlučivanju o životnoj sredini zakonske obaveze svih organa javne vlasti, pa i lokalne samouprave. Pozivamo lokalnu samoupravu da u postupak revizije Plana kvaliteta vazduha i Kratkoročnog akcionog plana zaštite vazduha uključi što veći broj građana, predstavnika privrede, organizacija civilnog društva, stručnu javnost, kao i da se ne okleva sa preduzimanjem korenitih mera za smanjenje zagaženja vazduha, uz brigu da budžetska podrška bude usmerena ka domaćinstvima kojima je pomoć zaista i potrebna.
