Lideri EU odložili su odluku o dugoročnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, pošto su se neke zemlje usprotivile predlogu da do 2050. godine okončaju većinu emisija gasova s efektom staklene bašte.
Na dvodnevnom samitu u Briselu, lideri EU su se dogovorili da to pitanje ponovo razmotre na sledećem okupljanju u junu, uoči jesenjeg samita UN o klimatskim promenama.
Prema dokumentima u koje je AP imao uvid, neke zemlje, medju kojima su Francuska, Španija i Holandija, predložile su da lideri dogovore ambicioznu dugoročnu strategiju, ali Nemačka, Poljska, Češka i druge države nisu bile voljne da prihvate 2050. godinu kao rok za ograničavanje emisije gasova s efektom staklene bašte.
Odlaganje odluke izazvalo je nezadovoljstvo aktivista za zaštitu životne sredine koji tvrde da EU treba da predvodi globalne napore u postizanju najambicioznijeg cilja Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.
Predstavnik medjunarodne grupe za zaštitu životne sredine Grinpis Sebastijan Mang naveo je upozorenja naučnika da su u narednim decenijama potrebna oštra smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte kako bi se sprečili potencijalno katastrofalni nivoi zagrevanja krajem veka.
Meng je dodao da “mladi ljudi to shvataju”, misleći na nedavne proteste u stotinama gradova širom sveta, uz učešće stotina hiljada učenika koji pozivaju lidere svojih zemalja da se pozabave klimatskim promenama.
Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je pre dve godine pokrenuo samit o klimatskim promenama u cilju ubrzavanja primene Pariskog sporazuma o klimi, rekao je danas da su napori EU u borbi protiv klimatskih promena “očigledno nedovoljni”.
Najveći deo samita EU bio je posvećen pitanju Bregzita, ali su lideri danas razgovarali i o drugim temama, uključujući veze EU i Kine, industrijsku politiku i globalno zagrevanje.
Autor/Izvor Beta
