Pete festivalske večeri 29. JPF Bez prevoda izvedena je predstava Ljudi od voska, Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača, u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor.
U drami Ljudi od voska pisac je sažeo ukupno višedecenijsko traumatsko iskustvo hrvatskog društva: posledice ratova devedesetih, (ne)prikrivene međunacionalne netrpeljivosti, klasne predrasude, sukob na relaciji selo – grad, umetnik i njegov model iz života. Sve ove (i još mnoge druge!) strahove i nelagode Matišić je stavio u modernu dramsku formu, u tri priče koje povezuje jedan pisac. U prvoj sceni, u piščevom stanu u Zagrebu iznenada se pojavljuje nepoznata žena sa juga Srbije koja dokazuje da je sa njim dobila dete kada je on bio na turneji sa svojim rok bendom. Ona zahteva od njega da pomogne njihovom zajedničkom sinu koji je kriminalac i višestruki ubica. U drugoj priči, pisac odlazi u svoje rodno selo (dinarski deo Hrvatske) gde ga između jedne svadbe i sahrane opsedaju demoni iz mladosti. U trećoj priči, teško bolesna porodična prijateljica zahteva od njega i supruge da preuzmu brigu i staranje o njenom maloletnom detetu, kroz čiju životnu situaciju pisac nanovo proživljava svoje traume iz detinjstva.
Kako je objasio reditelj, kroz tri naizgled zasebne, a zapravo uzročno-posledične priče, autor nas vodi kroz svoje grehove, pokajanja i iskupljenja, koristeći pisanje kao određenu vrstu psihoterapije i ispovesti.
–Na prvo čitanje sam ostao bez teksta i privuklo me da bez da znam šta. Dugo sam razmišljao i sve mi se više nameće Osksara Vajlda. On kaže da je svaki portret slikan sa osećajem portret umetnika a ne modela koji mu pozira. Taj model je samo povod i slučaj, jer slikar na platnu mnogo više otkriva o sebi. Ja mislim da Mate savršeno oslikava perfektne hiper realistične portrete, ali ih sve koristi kao ogledala da bi osvetlio svoj portet, rekao je reditelj Ivan Vanja Alač.
Biljana Keskenović, koja igra Jevresu, kaže da je Mate Matešić izuzetan pisac.
-Mislim da su ovo brilijantno pisani likovi, da sam pomislila da je moj zadatak kao glumice da ništa ne upropastim.Čovek je sve napisao. To je jedna tanka granica, na ivici žileta, da se ne sklizne sa ivice. Ona jeste duhovita, ali u usto vreme tragična, žena koja se bori za svog sina.”
–Ovo je majka, a ja sam anti majka, nemajka. Treba to sve odbraniti. Ja u poslednjem monologu probam da je na najmoblji mogući način odbranim, da je ona radila kako je znala i umela. Postoji ona njena rečenica “djetinjstvo nas oblikuje više nego što mislimo”. I nju je na neki način detinjstvo oblikovalo, ja mislim da se sve crpi iz tih mladih dana. Ona je duboko tragičan lik, ja je tako vidim, kao nesrećnu ženu.”
-Imala sam problem da zavolim tu savršenu idealnu ženu koja se niprotivučega ne buni. U našem glumačkom poslu to je koska, I onda ajde budi muško, iznesi to nešto. I onda je počelo užasno da me zabavlja to što igram Zagrebčanku.”
Užička publika je predstavi dala ocenu 4,56.
