Lokalni institucionalni barometar koalicije prEUgovor je pokazao da, uprkos kadrovskim i zakonskim ograničenjima, Više javno tužilaštvo u Užicu uspešno obavlja svoju dužnost.
- Njegova slaba karika je javnost rada koju tužilaštvo može da poboljša koristeći svoja ovlašćenja i resurse kojima već raspolaže, bez dodatnih ulaganja, naveli su iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju nakon prošlogodišnje analize efikasnosti rada Višeg javnog tužilaštva u Užicu tokom 2021. godine.
- Zaključili smo da je rad tužilaštva nedostupan javnosti u dovoljnoj meri, da ljudi malo znaju šta se dešava, da ne postoji proaktivno ponašanje tužilaštva. Retko se pojavljuju u javnosti, ne obaveštavaju pravovremeno građane, informacije koje daju su šture za prosečnog čitaoca i slušaoca i u tom segmentu je u poslednje tri, četiri godine došlo do neke vrste stagnacije, ukazao je Dragomir Pop Mitić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju, jedan od autora Lokalnog institucionalnog barometra.
- Zamerka je i sajt Višeg javnog tužilaštva u Užicu jer je skoro prazan, nedovoljno ažuriran, napomenuo je Mitić pojasnivši da su pojedina dokumenta, poput informatora o radu, postavljena na sajt Višeg javnog tužilaštva nakon što im je Užički centar ukazao na nepostojanje javno dostupnih informacija o radu tog tužilaštva.
Više javno tužilaštvo, naslednik i pravni sledbenik nekadašnjeg okružnog tužilaštva, pogranično je tužilaštvo sa manje od 13 zaposlenih i povećanim obimom posla poslednjih godina.
- Trenutno imamo vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, prema novim zakonskim izmenama, i dvojicu javnih tužilaca, navela je predstavnica Višeg javnog tužilaštva u Užicu Kristina Varničić uz napomenu da u Višem javnom tužilaštvu u Užicu ne postoji sistematizovano radno mesto portparola, ali da je vršilac dužnosti glavnog javnog tužioca ovlašćen za poslove portparola uz podršku tužilačkih pomoćnika.
Za pogrešnu predstavu o radu tužilaštva, kako je navela, krivi su i mediji.
- Nekada se od strane medija na posredan ili neposredan način daje podrška određenim interesnim grupama i na taj način se može stvoriti pritisak na rad tužilaštva u pojedinim predmetima što može stvoriti značajne probleme u daljem postupku istrage, pojasnila je.
Izbegavanju zloupotreba, kako je navela, pomogao bi bolji odnos tužilaštva sa medijima u cilju preciznog, tačnog, jasnog i fer informisanja nasuprot nekada i pogrešnih interpretacija optužnih akata ili njihovih delova u medijima.
Podsetivši da je nov Zakon o javnom tužilaštvu počeo sa primenom 10. maja, Varničić je ukazala da nove zakonske odredbe, između ostalog, predviđaju da javno tužilaštvo treba da obaveštava javnost o stanju kriminaliteta, dok prethodno, inače, nisu bili u obavezi.
- Na osnovu toga može se zaključiti da je zakonodavac išao ka tome da podigne nivo transparentnosti i javnosti rada propisujući na taj način odredbe odnosa javnog tužilaštva sa javnošću, kazala je Varničić najavljujući ažurniji rad Višeg javnog tužilaštva na sajtu radi veće transparentnosti rada.
Prema njenim navodima, efikasnost rada Višeg javnog tužilaštva bi bio poboljšan razvojem informacionih tehnologija i uvođenjem elektronskog i automatizovanog vođenja predmeta.
- S obzrom na to da se predmeti evidentiraju ručno i postupno, zbog toga i postoji problem u tužilaštvu u pogledu vođenja statistike i evidencije predmeta. Elektronsko vođenje predmeta bi olakšalo i izradu statističkih izveštaja, naglasila je.
U objavljivanju obaveštenja, iz Višeg javnog tužilaštva se vode procenom opravdanog interesa javnosti da bude upoznata sa predmetima. Po njihovom odobrenju, najčešće saopštenja o predistražnom postupku izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Podsetivši da tužilačka istraga postoji oko deset godina, Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je naveo da je generalni problem što u praksi policija u Srbiji, umesto tužioca, vodi glavnu reč.
- U nekom sistemu gde bi zaista tužilaštvo vodilo istragu povodom nekog slučaja, tužioci bi češće trebalo da izlaze u medije. Tako se daje i na značaju instituciji, rekao je Đorđević.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Jovanović, član Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS, u Užicu je istakao da bi uvedene zakonske novine trebalo da idu u pravcu veće samostalnosti i nezavisnosti tužilačkog poziva, a da to podrazumeva i veću odgovornost, pa i u odnosu tužilaštava sa javnošću.
Jovanović je ukazao da je sticanje poverenja javnosti među temeljnim principima rada sudija i tužilaštva. Napomenuo je da ne postoji nikakav razlog da fotografije i radne biografije svih zaposlenih u tužilaštvu i pravosuđu ne budu dostupni javnosti na sajtovima.
Nakon tri analize rada nezavisnih institucija na nacionalnom nivou, u Lokalnom institucionalnom barometru, saradnjom sa lokalnim partnerskim organizacijama, koalicija PrEUgovor je pratila rad šest različitih institucija iz šest gradova.
- Transparentnost se provlači u našem istraživanju kao jedan od problema sa kojima se suočavaju sve institucije na lokalu koje smo pratili, naglasila je Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koordinatorka koalcije PrEUgovor, podsetivši da Institucionalni barometar predstavlja pionirski pokušaj koalicije prEUgovor da na terenu i na lokalu prati merljive efekte reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije sa fokusom na poglavljima 23 i 24.
Koalicija prEUgovor je mreža sedam organizacija civilnog društva iz Beograda koji deset godina prate proces evropskih integracija. Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1. O stanju u Srbiji izveštavaju i Evropsku uniju, dok u javnosi ističu značaj sprovođenja i primene reformi.
- Ako želite da se pitate kako se zakoni sprovode, morate da se zapitate kako institucije rade svoj posao. Razvili smo posebnu metodologiju kako da pratimo rad nezavisnih institucija koje nekako promaknu u tehničkom praćenju pregovora, rekla je Pejić Nikić istakavši važnost pružanja pomoći i podrške lokalnim organizacijama kako bi izoštrili mišiće i metodološki pratili rad institucija u svojim gradovima.
