Bračni par Maja Šnajder i Nikola Buvet zamenili su jug Francuske i Provansu prvo za vojvođansku ravnicu, a zatim i za srpske planinske visove. Sa decom su se preselili na Zlatar i napravili dom u kući staroj više od stotinu godina.
Ona je akademska slikarka, a Nikola akademski vajar i za inspiraciju im je, kako kažu, samo dovoljno da izađu ispred kuće.
Od malih nogu sam uvek pričala da ću jednog lepog dana doći u Srbiju da živim svoj život. Taj svoj san i devojačku želju sam konačno ispunila. Suprug i ja smo ljubitelji prirode, planina i našli smo tu lepotu za kojom smo dugo tragali. Prvo smo živeli u Vojvodini, a zatim preselili u podnožje Zlatara. Zaljubili smo se u ovu lepotu na prvi pogled, jer ovde kada god otvoriš vrata od kuće imaš razglednicu ispred sebe, kazala je Šnajder.
Osim što su se u nestvarne prirodne lepote zaljubili na prvi pogled, još jedan razlog zbog kog su se odlučili da se presele u selo Vilova jeste što su želeli da njihova deca nauče srpski jezik i vide drugi način života za razliku od onog koji su živeli u dalekoj Francuskoj.
Nismo želeli da se naši koreni izbuge, do čega bi neminovno došlo da smo sa decom ostali u Francuskoj. Moja majka je iz Srbije i želeli smo da ih upoznamo sa našom tradicijom, korenima i da ne zaborave odakle potičemo. To smo donekle i uspeli, jer naša deca sada bolje govore srpski jezik nego mi. Zavoleli su Srbiju kao svoju zemlju i osećaju se kao kod kuće, dodaje Maja.
Njenom suprugu Nikoli nije bilo teško da se uklopi u sredinu u kojoj se našao i da sa starosedeocima koji za ovaj bračni par iz Francuske imaju samo reči hvale, izgrade prava prijateljstva.
Možda postoji problem kada treba da na francuskom zatražimo pomoć, da se sporazumemo, ali komšije su uvek tu da ostave sve svoje obaveze i priteknu nam u pomoć, ovakvu srdačnost retko gde možete pronaći. Tu smo da jedni drugima izađemo u susret, kazao je Nikola.
Inače, zlatarski kraj postaje jedinstveno po jednoj stvari u čitavoj Srbiji. U njega se sve češće doseljavaju mladi bračni parovi iz gradske sredine. Pre Maje i Nikole led su probili Dunja i Vladimir Ristanović koji su život u Švedskoj menjali za život u Ojkovici, a zatim se u isto selo doselio i mladi Filip koji je otvorio prvi kamp hotel simbolično nazvan hotelom sa hiljadu zvezdica.
