Posle četrdeset i više godina održavanja ’Velikog Joakima’, nametnula se potreba da svako pozorište koje ima dramsku scenu za odrasle, osmisli i repertoar za decu. Prvi
’Mali Joakim’ održan je pre 17 godina u Kruševcu, na inicijativu Branislava Nedića, Miodraga Dinulovića, Zorana Stamatovića, Zorana Karajića. Jednostavno, bilo je logično da zažive scene za decu i mlade. Otuda i ’Mali Joakim’, čiji cilj je da promoviše pozorište i literaturu za decu i pokazalo se da je to bila više nego odlična ideja, ocenjuje za festivalski Bilten Spasoje Ž. Milovanović, predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, koja je osnovala Festival predstava za decu i mlade profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim”.
Da li je Festival ispunio očekivanja?
– Ne samo da je ispunio, nego je pokazao da pozorišta sve više pažnje posvećuju
predstavama za decu i mlade. Produkcije su sve kvalitetnije, iako je bilo perioda kada
je to bilo manje uspešno, poput vremena epidemije korona virusa, kada se preživljavalo. ’Mali Joakim’ je pokazao da se izgradio ozbiljan pristup radu i da postoje kvalitetne predstave.”
Kako biste ocenili godišnju produkciju dečjih predstava u pozorištima Zajednice?
– Svako pozorište ima, minimum, jednu premijernu i jednu novogodišnju predstavu, a raduje činjenica što se predstave za decu i mlade pripremaju s velikom pažnjom i
velikim trudom.
Može li Zajednica profesionalnih pozorišta da podstakne svoje članice i da im pomogne da dečje predstave budu još kvalitetnije i raznovrsnije?
– Kako da ne. ’Mali Joakim’ je takmičarski festival koji kvalitetom odabranih predstava podstiče kvalitet rada u pozorištima. S druge strane, veliki broj umetnika, koji
stvaraju za decu, angažovale su članice Zajednice i to je dokaz da postoje mogućnosti da se pomogne. Zajednica insistira na tome da, ako pozorište ima scenu za odrasle, mora
da ima i scenu za decu i mlade. To je naša buduća publika, pa i budući saradnici i naše buduće kolege. Verujem u to da je pozorište pravo mesto za to da se prihvate prave vrednosti i formiraju takvi ljudi.
Ima li Mali Joakim finansijsku podršku države?
– Kao svaki festival, i on mora da prođe valorizaciju. Imamo podršku Ministarstva kulture i osnivača pozorišta koja čine Zajednicu. Naravno, želeli bismo da to bude mnogo više nego što je sada, ali ne možemo da kažemo da nas ne podržavaju.
Koje su to teatarske forme, dileme i vrednosni sistem koje bi trebalo ponuditi
deci i mladima sa scene, a da se tiču njih i ovog vremena?
– To je veoma kompleksno pitanje. Pozorište se stalno menja, kao što se menja i percepcija stvarnosti. Naša publika, pa i ona najmlađa, odavno živi u vremenu internet
stvarnosti, koja je prezasićena informacijama, i fascinirana je vizuelnim efektima tog
prostora, pa pozorište mora da se bavi i takvim fenomenima.
Ima li Mali Joakim perspektivu?
– Apsolutno. Pre svega, duboko verujem u to da festivala nikad nije dosta. Možda sam jedan od retkih koji ne misle da postoji bilo kakva inflacija pozorišnih i drugih
festivala u Srbiji. Svaka sredina trebalo bi da ima neku svečanost, pozorišni, muzički, folkorni i neki drugi festival. Festivali su potreba čoveka da se upoređuje sa drugima i da stvara. A, karnevalizacija i izmeštanje iz svakodnevice je nešto što nam omogućava da ostanemo normalni u sadašnjem svetu.
Tekst i foto: N. K.
Prvi bilten 17. festivala Mali Joakim možete pogledati na linku
