Festival predstava za decu i mlade profesionalnih pozorišta Srbije 17. Mali Joakim biće održan u Narodnom pozorištu Užice od 18. do 25. novembra.
Pred publikom će biti sedam takmičarskih predstava, prema izboru selektora festivala Nemanje Rankovića, potom i predstava u čast nagrađenih.
17.Festival “Mali Joakim” od 18.do 25.novembra
Ponedeljak 18.novembar u 20:00 h
NP Užice
LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM
Po romanu Jasminke Petrović
Goran Golovko
Velika scena
UŽICE
Utorak 19.novembar u 11:00 h
NP Pirot
MEDUZA SUZA
Po tekstu Jelene Paligorić Sinkević
Marko Torlaković
Velika scena
UŽICE
Sreda 20.novembar u 12:00 h
Pozorište lutaka Niš
PEPELJUGA
Po tekstu Igora Bojovića
Branko Popović
Velika scena
UŽICE
Četvrtak 21.novembar u 17:00 h i 18:15 h
Puls teatar Lazarevac
PETA STRANA SVETA
Bojana Lazić
Velika scena
UŽICE
Petak 22.novembar u 18:00 h
Kraljevačko pozorište
ONDA KADA SMO SE IZGUBILI
Lota Farup
Damjan Kecojević
Velika scena
UŽICE
Subota 23.novembar u 18:00 h
Šabačko pozorište
PINOKIO
Branislav Milićević
Miodrag Dinulović
Velika scena
UŽICE
Nedelja 24.novembar u 18:00 h
Pozorište za decu i mlade Kragujevac
GRAD SVETLOSTI
Koncept i režija David Zauzola
Velika scena
UŽICE.
Ponedeljak 25.novembar u 18:00 h
Kruševačko pozorište
ALISA U ZEMLJI DRVEĆA
Po romanu Jovana Ristića
Aleksandar Pejaković
Velika scena
UŽICE
Izveštaj selektora – dr um. Nemanja Ranković, glumac i reditelj, selektor 17. festivala predstava za decu i mlade profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim”
„Mali Joakim” relativno je mlada komponenta produkcionog delovanja Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije. Ne mogu se oteti utisku koji je hrabro i samouvereno trasirao dramaturg i direktor Kruševačkog pozorišta gospodin Branislav Nedić, zdušno se zalažući da stvaralaštvo za decu i mlade postane ravnopravna repertoarna linija u svakom pozorištu Zajednice. Njegovi sledbenici na čelu sa Ivanom Nedeljkovićem i Miodragom Dinulovićem uspeli su da izdejstvuju da ova veoma bitna komponenta za opstanak i razvoj svakog pozorišta i grada preraste u samostalan festival koji ove godine navršava 17. izdanje.
Ovaj festival je postao podsticaj za različite vidove estetičkog vaspitanja dece i mladih bez kojih nema ni kasnije publike. Zahvaljujući visokom komunikativnom i inkluzivnom potencijalu, pozorišta Zajednice smelo se upuštaju u različite vrste eksperimentalnog delovanja u stvaralačkom pristupu za decu i mlade.
Kroz susret sa različitim umetničkim strategijama i načinima promišljanja u stvaranju i prisvajanju sveta za decu i mlade, kroz odabir različitih umetničkih sredstava i izborom tema, svakako ostavljaju traga doprinoseći stvaranju interfejsa koji je relevantan za decu i mlade, a gotovo sigurno i za odrasle. Sve odgledane predstave otvaraju nove prostore iskustava za decu i mlade u kojima mogu pronaći posebne aproprijacije sveta sa kojim tek počinju da se susreću.
Prilikom sastavljanja selekcije vodio sam se potencijalima koje pozorišta poseduju držeći se tri aspekta koja su bili spremni da ponude deci i mladima, a to su: iskustvo različitosti i simbolizma, otkrića i komunikacija sa zajednicom.
Selektovane predstave uglavnom se fokusiraju na početak – početak života ili pojava – i nestanak nečega. Neke su zasnovane na suprotnostima, druge na česticama kao što su voda, drvo, ili na elementarnim filozofskim pitanjima, kao što su prijateljstvo, bliskost ili želja za nezavisnošću.
Tematski fokus nije zasnovan samo na nivou opšteg mesta pretpostavljenog iskustva male dece. Teme su različite, ali ipak kondenzovane u sopstvene priče koje su slikovito i asocijativno povezane. Dešavaju se u trenutku njihovog nastanka. U svim predstavama dizajn atmosfere igra posebnu ulogu, zaokupljajući pritom dečju pažnju najčešće kroz procese umetničkih transformacija. Većina predstava iz ove selekcije komunicira sa publikom uglavnom posredstvom pozorišnih znakova. Gledajući predstave za potrebe selektovanja, osluškivao sam na koji način deca razgovaraju jedni sa drugima, razmišljao o tome šta se trenutno dešava na sceni, koje emocije se pokazuju i o kakvim odnosima se raspravlja, kao i na koji način se oni iskazuju.
Opšti utisak jeste da dobar deo odgledanih predstava ne koristi nikakve reči. Pojedine su u potpunosti bez jasno artikulisanog značenja glasova koje možemo čuti. No, sve ovo ne utiče na komunikaciju i percepciju koju ostvaruju sa gledaocima. U njima se komunikacija postiže fizičkom gestikulacijom u pokazivanju, gledanju, upućivanju, traženju značenja koje zahteva budnu percepciju kroz koju se stvara komunikaciona mreža. Prisvajajući slike i zvukove, u prilici smo da pronalazimo nove percepcije za koje nemamo reči da ih objasnimo ili nismo imali priliku ranije da ih spoznamo kroz asocijativno povezivanje slika koje se odigravaju pred nama.
Kroz spoznaju da sve ima pravo da postoji, i moguće i nemoguće, činjenično i zamišljeno, zaključujem ovu selekciju bez namere da pojedinačno zalazim u teatrološke analize svake od predstava, verujući da će ih publika doživeti kao istraživanje sveta i učiniti ga svojim.
Predstave koje predlažem za ovo festivalsko izdanje su: ONDA KADA SMO SE IZGUBILI – Lota Farup, u režiji Damjana Kecojevića, u produkciji Kraljevačkog pozorišta, GRAD SVETLOSTI – koncept i režija David Zauzola, u produkciji Pozorište za decu i mlade Kragujevac, PETA STRANA SVETA – u režiji Bojane Lazić, u produkciji Puls teatar Lazarevac, PINOKIO – Branislav Milićević, adaptacija teksta i režija Miodrag Dinulović, u produkciji Šabačkog pozorišta, MEDUZA SUZA – po tekstu Jelene Paligorić Sinkević, u režiji Marka Torlakovića, u produkciji Narodno pozorište Pirot, PEPELJUGA – po tekstu Igora Bojovića, u režiji Branka Popovića, u produkciji Pozorište lutaka Niš, LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM – Jasminka Petrović, dramatizacija Branislava Ilić, režija Goran Golovko, predstava grada domaćina, i predstava u čast nagradjenih – ALISA U ZEMLJI DRVEĆA, prema poemi „San o drveću” Jovana Ristića, u režiji Aleksandra Pejakovića i produkciji Kruševačkog pozorišta.
