Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da će od januara iduće godine minimalna cena rada u Srbiji biti 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara mesečno.
On je na konferenciji za novinare, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije, na kojoj se razgovaralo o minimalnoj zaradi za 2023. godinu, rekao da je to njeno najveće povećanje do sada, od 14,3 odsto. Mali je rekao da je takva odluka doneta da bi se obezbedila makroekonomska stabilnost.
“Povećanje minimalne zarade povećava trošak poslodavaca za ukupno 41 milijardu dinara, dakle 350 milina evra godišnje”, rekao je Mali.
Najavio je da će od 1.januara neoporezivi deo zarade iznositi 20.712 dinara i da će se umanjiti doprinos za penziono invalidsko osiguranje za jedan procenti poen.
“Minimalna cena rada je ekonomska kategorija, to nije socijalna kategorija. Minimalna cena rada je obaveza poslodavca da isplaćuje tu zaradu kako ne bi bilo otpuštanja i manje radnih mesta“, rekao je Mali.
Istakao je da će inflacija naredne godine biti oko 8,7 odsto i da povećanje zarade, donekle pokriva povećanje inflacije.
“Stimulišemo i motivišemo poslodavce da zapošljavaju nove radnike. Stopa nezaposlenosti je istorijski najniža do sada i iznosi 8,9 odsto. Javni dug Srbije je 54,7 odsto“, rekao je Mali.
Najavio je nov paket mera pomoći gradjanima u narendom periodu. Istakao je da će penzije od 1. novembra biti povećane za devet odsto, a od prvog januara 12,1 odsto, kao i da će povećanje plata u javnom sektoru biti 12,5 odsto.
Mali je rekao da će prosečna plata sledeće godine biti 706 evra kao i da je cilj države da prosečna plata do kraja 2025. godine bude 1.000 evra.
“Ovakvi razgovori nisu laki ni jednostavni, teško se postiže konsenzus, nalazimo najbolje moguće rešenje za očuvanje i poboljšanje životnog standarda gradjana. Iako su nam nekad pogledi različiti na neka pitanja, ciljevi su nam isti”, rekla je predsedavajuća SES-a, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić.
Ona je podsetila da je u toku godine donesen set mera u cilju smanjenja siromaštva, da su povećane plate za sedam u javnom sektoru, u zdravstvu za osam odsto, penzije za 5,5 odato, a da su u toku godine isplaćene i jednokratne pomoći za odredjene socijalne kategorije.
Kisić je podsetila da u cilju smanjenja inflacije Vlada Srbije donosi različite mere kojima se ograničavaju cene proizvoda i rekla da su “stanovnici Srbije ovu krizu manje osetili od stanovnika drugih zemalja”.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orlović rekao je da je minimalna potrošačka korpa koju su kupili, a juče predstavili ispred Palate Srbija predstavnici sindikata, koštala preko 50.000 dinara i da minimalna zarada ne može da je obezbedi.
“Kada gledate tu korpu ona je ponižavajuća, u njoj ima najviše hleba. Za obrazovanje u toj korpi izdvojeno je 128 dinara, a to je 1,5 sveska za školu“, rekao je Orbović.
Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Čedanka Andrić rekla je da ponuda vlade u vezi sa minimalnom zaradom nije beznačajna u procentualnom smislu, ali da nije dovoljna, kao i da na sednici SES-a nisu prihvaćeni zahtevi reprezentativnih sindikata da se minimalna zarada utvrdjuje dva puta godišnje.
