Marijana Selaković: Užice ima šta da ponudi mladima

Zbog čega si odlučila da školovanje nastaviš u Užicu?

Većina srednjoškolca ima želju da se što pre osamostali i da upiše studije u nekom većem gradu. Tako je i moja prvobitna želja bila da studiram van Užica, jer se smatralo neuspehom ostati. Međutim, kada sam donela odluku da želim da se školujem za učitelja, logičan sled je bio ostati u rodnom gradu. Ni nakon razmene studenata u Kopru na kojoj sam bila kao master student nisam promenila mišljenje o nastavku doktorskih studija baš u rodnom gradu. I danas verujem da je to bila dobra odluka.

Studiranje u manjem gradu u materijalnom smislu podrazumeva povoljnije uslove života i omogućava da bolje koristimo vreme u smislu da nam se pruža mogućnost da u toku jednog dana završimo više planiranih aktivnosti i da ne traži nikakva odricanja. To je veoma važno jer Užice nudi bogat društveni i kulturni život.

Zbog čega Pedagoški fakultet?

U periodu srednje škole oprobala sam se u ulozi atletskog trenera i imala sam priliku da osmišljam treninge za decu mlađeg školskog uzrasta. Uživala sam u tome da kroz uspehe dece pratim rezultate svog rada. Prilikom profesionalne orijentacije, psiholog mi je preporučio da budem učitelj. Sada uviđam da se dobro snalazim u tom radu u kojem uvek ima obostranog učenja.

Rad u manjim grupama na vežbama podstiče bolju saradnju među studentima ali i osigurava bolji odnos između profesora i studenata, odnos u kojem student ne predstavlja samo broj u indeksu već ličnost čiji se rad kontinuirano prati.

Šta bi izdvojila kao primere dobre prakse?

Naš fakultet u odnosu na druge srodne fakultete obezbeđuje najviše prakse tokom studija što smatramo prednošću. Dobro je istaći da Fakultet ima dobru međufakultetsku saradnju što nam obezbeđuje mobilnost studenata. Osim toga, studentima su na raspolaganju različite besplatne vannastavne aktivnosti.

A šta bi promenila?

Kada sve to čujete, znate da ne mislim da išta treba menjati, osim da se nadam mogućnosti akreditacije novih smerova koji nisu zastupljeni na Univerzitu u Kragujevcu, što bi direktno uticalo na povećanje broja studenata u Gradu.

Poslednjih nekoliko godina uspešno se baviš studentskim aktivizmom. Osnovala si udruženje na svom fakutetu koje se zalaže za prava i interese studenata. Koji su ciljevi udruženja i koje bi aktivnosti posebno izdvojila?

Kada si okružen mladim i sposobnim ljudima, želiš da nastaviš saradnju sa njima i tada se rodi ideja o osnivanju Udruženja. Udruženje studenata Pedagoškog fakulteta u Užicu ima za cilj da se bavi pravima i zaštitom interesa studenata kroz angažovanje u Studentskom parlamentu, kao i afirmaciju studenata kroz različite vannastavne aktivnosti. Najpoznatiji smo po humanitarnim akcijama, među kojima bih izdvojila akciju ,,Budi i ti nečiji Deda Mraz“ na koju sam ponosna jer se u nju uključuju sve vaspitno-obrazovne institucije u Gradu, kao i privrednici i preduzetnici,  a koju naši studenti organizuju već 4 godine zaredom. Tomprilikom sakupljamo slakiše od kojih pravimo novogodišnje paketiće koje dodeljujemo mališanima slabijeg socijalnog statusa, deci sa smetnjama u razvoju i deci koja praznike provode u bolnici.  Osim toga organizujemo različite edukativne radionice i konferencije namenjene studentima. Trudimo se da organizujemo i druge manifestacije zabavnog karaktera.

Nalaziš se na odgovornoj funkciji studenta prorektora Univerziteta u Kragujevcu. Sa kojim izazovima se svakodnevno suočavaš?

Imenovanjem od strane rektora, student prorektor postaje spona između studenata svih 12 fakulteta Univerziteta i nastavnog osoblja, odnosno uprave Univerziteta. Nadležnost i zadatak studenta prorektora je da vodi računa o kvalitetu i kontroli nastave i nastavnog procesa ali i da učestvuje u reformi i unapređenju nastavnog procesa.

Iako postoje slučajevi kada mi se obrate direktno studenti za razjašnjavanje nedoumica u vezi sa studiranjem, češće se moj uloga ogleda kao savetodavna kroz komunikaciju sa studentima prodekanima i predsednicima studentskih parlamenata fakulteta.

O uspešnosti saradnje sa Upravom svedoči činjenica da smo kao Univerzitet najbolje odgovorili na izazov organizacije onlajn nastave tokom pandemije, o čemu svedoče sprovedene ankete od strane studentskih predstavnika. Osim navedenih aktivnosti, po svojoj funkciji se bavim dodelom stipendija najboljim studentima Univerziteta, mobilnošću studenata i predstavljanju studenata u Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije.

Aktivno si angažovana kao delegat studenata svog univerziteta u SKONUS-u koji je bio aktivan od početka pandemije u rešavanju studentskih problema. Koje probleme bi izdvojila kao najvažije i kako ste uspeli da ih rešite?

Studentska konferencija univerziteta Srbije se kao najviše predstavničko telo studenata u Srbiji uspešno borila sa svim izazovima pred kojim su se studenti našli tokom pandemije, a bilo ih je mnogo. Počevši od toga da su se pojedini studenti izjasnili da nemaju mogućnost praćenja onlajn nastave, kada je SKONUS prikupljao podatke i pisao molbu da se obezbedi besplatan internet za studente kojima je to neophodno. Tokom odvijanja nastave sprovođene su ankete o kvalitetu odvijanja onlajn nastave u cilju prevazilaženja eventualnih nedostataka. Borili smo se i za smanjenje broja ESP bodova za upis na budžet kao i povećanje broja ispitnih rokova.

Nezavisno od nastavnog procesa, organizovano je prijavljivanje studenata koji su volontirali i pomagali građanima kojima je bilo onemogućeno kretanje u vreme pandemije. Napravljena je saradnja sa psihološkim savetovalištima koji su pružali podršku studentima i predstavljani su kulturni i obrazovni sadržaji kojima bi studenti kvalitetno ispunili svoje vreme. Naravno, sve ovo ne bi bilo moguće bez dobre saradnje sa nadležnim institucijama.

Od nedavno si SKONUS-ov predstavnik u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Koje su nadležnosti Saveta i kako vidiš svoju ulogu u njegovim aktivnostima?

Nacionalni savet za visoko obrazovanje bavi se obezbeđivanjem razvoja i unapređenjem kvaliteta visokog obrazovanja. Drago mi je što mi je ukazano poverenje da preuzmem ulogu predstavnika studenata u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje čime se daje mogućnost praćenja rada i učešća u razmatranju pojedinih pitanja koja se tiču rada svih fakulteta.

Kao Udruženje uvek smo imali dobru saradnju sa Gradom i sa ostalim institucijama u Gradu, na našu inicijativu, za organizaciju različitih manifestacija. Međutim, važno je istaći ulogu Saveta za mlade u Gradu, koji kao telo treba aktivirati jer u dosadašnjem radu mladi nisu imali priliku dakroz to telo da učestvuju u ”životu“ svog grada.

Što se tiče unapređivanje položaja mladih, mora se početi od aktiviranja Saveta za mlade kroz redovnije sednice, raditi na većoj informisanosti mladih o njihovoj ulozi u lokalnoj zajednici kao i budžetom predviđati više materijalnih sredstava za aktivnosti omladinskih organizacija kako bi se mladi podsticali za uzimanje aktivnije uloge u društvu.

Nije istina da su mladi u našem gradu pasivni, jer iza nas postoje projekti koje smo realizovali ili realizujemo, kao i različite manifestacije kojima smo dokazali da znamo šta želimo i na koji način to da sprovedemo. Mladima je potrebno poverenje, podrška i iskustvo starijih sugrađana koji će dokazati da su nesujetni, spremni da saslušaju potrebe mladih i da kroz mlade ulažu u svoju budućnost.

Smatraš li da bi otvaranje novih obrazovnih institucija u Užicu pozitivno uticalo na odluke mladih da ostanu u gradu?

Užice kao grad ima dva stuba visokog obrazovanja Pedagoški fakultet i Akademiju strukovnih studija Zapadna Srbija, koji su uspeli da odgovore potrebama mladih iz različitih interesnih sfera. Treba imati u vidu da se po završetku srednje škole ne odlučuju svi mladi da upišu studije, već se neki odlučuju i za sferu rada. Otvaranje novih smerova iz srodnih oblasti bi doprinelo daljem razvoju postojećih ustanova, ali smatram da se umesto zadržavanjem mladih u gradu, treba baviti stvaranjem i obezbeđivanjem uslova za povratak mladih u Užice. To treba činiti kroz stipendiranje studenata koji bi imali, ne samo obavezu, već i želju da se po završetku studija vrate u rodni grad da rade, kao i obezbeđivanje različitih finansijskih podsticaja i olakšica za pokretanje privatnih poslova u različitim sferama rada.

Atletiku sam trenirala 10 godina, osvajala državne medalje u trčanju ali se oprobala i u ulozi trenera. Povrede su me udaljile od profesionalnog sporta ali su se promenila i moja interesovanja, koja su se okrenula ka obrazovanju. S obzirom da trenutno radim, studiram i bavim se studentskim aktivizmom, najvažnija stvar je dobra organizacija ali i sport kao relaksacija. Ne mislim da mora da se pravi izbor. Upravo to je prednost Užica.

Planovi u budućnosti?

Planiram da završim doktorske studije i da znanje koje stičem iskoristim u istraživačkom radu kako bih doprinela unapređivanju u oblasti obrazovanja, kao i da svojim aktivizmom doprinesem našem društvu.