U Srbiji je rast vrednosti uvoza u prva tri meseca 2022. godine više nego dvostruko premašio rast vrednosti izvoza, a glavni uvozni proizvodi su nafta, gas, koks hemijski proizvodi i struja, navodi se u poslednjem broju mesečnika Makroekonomse analize i trendovi (MAT).
U martu 2022. godine uvoz električne energije je, kako je navedeno, dostigao vrednost 186 odsto iznad proseka prethodne godine.
“Deo te vrednosti uvoza treba pripisati povećanim cenama, a deo formiranju rezervi. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u martu 2022. godine iznela je 5,85 miljardi evra, što je za 36,8 odsto više nego u istom mesecu 2021. i to je apsolutno najveća vrednost razmene u jednom mesecu”, objavio je MAT.
Dodaje se da je u celoj 2021. godini izvoz bio povećan za 26,8 odsto, a uvoz za 24,6 odsto, a krajem godine razmena je ubrzana, pa je u decembru izvoz medjugodišnje povećan za 26,6 odsto, a uvoz za 36,1 odsto. Tim je deficit skočio na 909 miliona evra, sa 552 miliona, koliko je u proseku iznosio tokom prvih 11 meseci.
“Od početka 2022. ekspanzija spoljnotrgovinske razmene se pojačava, izvoz je za tri meseca medjugodišnje povećan za 28,6 odsto, a uvoz za 48,5 odsto, što je smanjilo stepen pokrivenosti uvoza izvozom sa prosečno 76 odsto u 2021. na 73 odsto u januaru, ali i na svega 65 odsto u februaru”, naveli su stručnjaci MAT-a.
U martu je pokrivenost uvoza izvozom poboljšana na 71 odsto, ali je to još uvek manje nego u prošloj godini i manje nego u januaru ove godine, kada je iznela 73 odsto.
Povećanje vrednosti izvoza locirano je, pre svega, na povećanje vrednosti izvoza ruda metala (353 miliona evra), na proizvodnju osnovnih metala (235), prehrambenu industriju (137), hemijsku industriju (136), industriju gume i plastike (90), koksa i derivate nafte (77), električne opreme (73 miliona), drugih mašina i opreme (62 miliona evra).
Kako su naveli stručnjaci MAT-a, smanjena je vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda za više od 90 miliona evra.
Vrednost ukupnog izvoza u prva tri meseca 2022. godine bila je veća nego u istom periodu 2021. za 1,378 milijardi evra, medjutim, povećanje vrednosti uvoza istovremeno je iznosilo 2,915 milijardi evra, pa je deficit povećan za više od 1,5 milijardi evra.
Najveće povećanje vrednosti uvoza (914 miliona evra) ostvareno je uvozom sirove nafte i gasa, slede uvoz hemikalija i hemijskih proizvoda (349), osnovni metali (223), koks i derivati nafte (174), snabdevanje električnom energijom,
gasom i parom (94), metalni proizvodi osim mašina (70 miliona evra).
Porast spoljnotrgovinskog deficita je u znatno manjoj meri izazvan većom količinom uvoza, već pretežno bržim porastom uvoznih cena, a to je posebno izraženo u slučaju uvoza mineralih goriva i maziva koja su poskupela za 120 odsto, pa je vrednost uvoza povećana za 160 odsto, iako je fizički obim uvoza povećan za samo 18 odsto, a slično je kod još nekih proizvoda.
Cene osnovnih metala su povećane više u izvozu (41 odsto) nego u uvozu (39 odsto), a povećan je i fizički obim izvoza u odnosu na uvoz. Najteži su, kako je navedeno, efekti povećanja cena sirove nafte, jer je vrednost uvoza sirove nafte i gasa u prvom tromesečju veća nego u prva tri meseca prošle godine za preko 900 miliona evra.
Najveća medjugodišnja stopa porasta spoljnotrgovinske razmene Srbije ostvarena je sa Kinom i ona je iznela 130 odsto, ali po udelu u ukupnom izvozu Kina još daleko od prve pozicije, do sada se popela do petog mesta, mada je izbila na prvo mesto po vrednosti uvoza od 1,081 mijardi evra.
Uvoz iz Nemačke vredeo je tačno milijardu evra, pa je ta zemlja zadržala prvo mesto po vrednosti ukupne razmene sa Srbijom.
Deficit tekućeg računa u periodu januar-februar 2022. godine iznosio je 866,8 miliona evra, a u istom periodu prethodne godine zabeležen je suficit u iznosu od 168,9 miliona evra. Visok negativan saldo tekućeg računa je, pre svega, rezultat većeg deficita spoljnotrgovinske robne razmene, više za 895 miliona evra, kao i većeg neto odliva dohotka po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) za 170,5 miiona evra.
Priliv po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) nerezidenata u Srbiju u periodu januar-februar 2022. godine iznosio je 413,8 miliona evra, što je za 8,7 miliona evra ili za 2,1 odsto manje.
U februaru 2022. godine zabeležen je deficit tekućeg računa u iznosu od 697,5 milona evra, za 616,6 miiona evra više u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Veći deficit tekućeg računa je, pre svega, rezultat većeg deficita spoljnotrgovinske robne razmene za 581,4 miliona
evra, kao i većeg neto odliva dohotka od direktnih investicija za 127,1 miliona evra. Na pogoršanje salda spoljnotrgovinske razmene u februaru najviše je uticalo povećanje uvoza energenata.
Priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je u februaru 247,4 miliona evra, za 61,5 miliona evra ili za 33, odsto više u odnosu na februar 2021. godine. Neto odliv portfolio investicija iznosio je 132,2 miliona evra, što je, pre svega, rezultat neto razduženja države po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti (HoV) u iznosu od 131,3 milon evra.
U okviru ostalih investicija, zabeležen je neto odliv po osnovu gotovog novca i depozita u iznosu od 212,6 miliona evra, kao i povećanje neto kreditnih obaveza (neto povećanje finansijskih obaveza) države u iznosu od 103,8 miliona evra.
U februaru 2022. godine zabeleženo je smanjenje deviznih rezervi u iznosu od 650,8 miliona evra, zbog intervencije Narodne banke Srbije na medjubankarskom deviznom tržištu radi očuvanja stabilnosti kursa, zatim neto razduženje države po osnovu kredita i deviznih HoV.
Rast bruto i neto zarada u periodu januar–februar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 12,9 odsto nominalno, odnosno 4,1 odsto realno.
Srbija je imala veću medjugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u februaru ove godine (8,8 odsto) i u martu (9,2 odsto), a manju medjugodišnju inflaciju od četiri njene članice u februaru i od jedanaest njenih članica u martu 2022. godine.
