Skulptura Mazepa Milana Miša Vergovića od danas će svoje mesto imati na platou ispred Narodnog pozorišta Užice. U znak sećanja na ljude koji su svojim delom zadužili Užice i Srbiju u godini kada je Užice prestonica kulture Srbije u Užicu je otkrivena skulptura Milana Miša Vegrovića, prvog akademskog vajara rođenog u Užicu, koji je nakon studija na Akademiji likovnih umetnosti živeo i stvarao u Beogradu.
Vergović je u svom radu tragao za punom plastičnom vrednošću čistog oblika, i to najviše u poznatom ciklusu o Mazepi, isticali su poznavaoci njegovog rada.
–Zadovoljstvo mi je i čast da se ispred porodice Vergović zahvalim Ministarstvu i gradu Užicu na činu visokog poštovanja naše kultre i umetnosti i na stalnom nastojanju da se srpsko ime i duša održe. Milan Vergović ako nas gleda negde odozgo iz svog ateljea ponosan je na Užičane i Užice koje je tako voleo. Takođe grad i država čine sve kako bi i drugi mladi svojim talentom i svojim delima ukrasili lepote našeg postojanja, rekao je akademski slikar Radomir Vergović.
Grad Užice je titulom prestonice kulture Srbije dobio priliku da svoje kulturne potencijale prikaže kroz programske i infrastrukturne sadržaje i opravda vekovno prisutno jedinstven pokretački duh koji svoje kulturno delovanje neprestano unapređuje, rekao je zamenik gradonačelnice Užica Rajko Radosavljević.
–Pred nama je značajno delo skulptura Mazepa Milana Vergovića postavljena u čast njegovog stvaranja i nemerljivog doprinosa i prepoznatljivosti i van naše zemlje. Kroz projekat prestonica kulture Srbije Užicu je omogućeno da predstavi svoje kulturne potencijale koji su prepoznatljivi u srpskoj istoriji ali i da putem i sa apsolutnih objekata o obnovi i otvori nove ustanove koje ostaju kao svedočanstvo i nasledstvo u budućim vremenima, rekao je Radosavljević.
On je podsetio da je u godini ere kulture rekonstruisana velika sala u Gradskom kulturnom centru, užička Narodna biblioteka je dobila laboratoriju za rekonstrukciju i konzervaciju koja će doprineti očuvanju starih knjiga i izdanja. Takođe očekuje se i izgradnja Galerije keramike, Dečijeg kulturnog centra kao i kuće slikara Mihajla Milovanovića.
Milan Vergović je voleo Mazepu oličenje jahača čiji se život završio nesrećno, a sa kojim se susreo u jednoj staroj poljsko-ukrajinskoj pesmi. Snažan utisak ove literarne teme zapalio je njegovu maštu i uticao da joj posveti znatan deo svog stvaralačkog rada. Tako je nastao niz figura konjanika-jedna od najznačajnijih grupa u njegovom celokupnom opusu. I konjanici i figure konja, srasli u organske celine, dati su u toliko maštovitim odnosima i pokretima da skoro prevazilaze klasične zakone skulpture.
Dela Miša Vergovića se nalaze u Muzeju savremene umetnosti, Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, Narodnom muzeju Užice i mnogim drugim galerijama i muzejima. Autor je spomen bista-književnika Milutina Uskokovića, narodnih heroja Dušana Jekrovića, Nade Matić, Cvete Dabić, Slobodana Penezića Krcuna, Miodraga Milovanovića Luna, portreta Josipa Broza Tita, kao i spomenika palim borcima NOB-a u Arilju. Jedna od njegovih Mazepa u bronzi nalazi se na Zlatiboru, a skulptura Orfej na Novom Beogradu.
Skulpturu su otkrili Radomir Vergović i Rajko Radosavljević.
