Otvoreni Balkan, stvaranje ekonomskog šengenskog prostora na Zapadnom Balkanu je izgleda krenulo, ocenjuju mediji u EU, uz opasku da to vodstva Albanije, Severne Makedonije i Srbije nastoje da ostvare jer smatraju da su izgledi zemalja regiona za članstvo u Uniji i dalje neizvesni.
Dok zvaničnici EU u Briselu ističu da time Edi Rama, Zoran Zaev i Aleksandar Vučić “kucaju na otvorena vrata”, jer su i vodje Unije ocenili da će zajedničko tržište na Zapadnom Balkanu doprineti priključivanju regiona EU, italijanski dnevnik Stampa smatra da razlozi za to “odlaganje pregovora o članstvu, pogažena obećanja i rastuće razočaranje regiona u Brisel”.
Slično drugim komentatorima, Stampa podvlači da su “neretko i suprotstavljene zemlje regiona odlučile da stvore ‘mini šengen’, moguću alternativu maglovitoj evropskoj himeri, odnosno da utru put neposrednijem boljitku na Balkanu”.
Francusli list Liberasion (Liberation) ocenjuje da Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji ova inicijativa omogućava da “jasno sprovode integraciju… što je jako daleko od onoga što se zbiva kad je reč o Evropskoj uniji, koja stalno oteže s tim da im predoči jasne izglede za članstvo, što je tim balkanskim zemljama uvrežilo osećanje da sede u čekaonici čija vrata se nikad neće otvoriti”.
Liberasion dodaje da su Rama, Zaev i Vučić pozvali i druge zemlje regiona da se priključe Otvorenom Balkanu, ali primećuje da su ostali to zasad odbili i kaže da je “kosovski levičarski nacionalistički premijer Aljbin Kurti (Albin) rekao da više voli da se uključi u Berlinski proces”.
Bugarski dnevnik Duma navodi da “neki u Briselu misle da je ‘mini šengen’ vid integracionog separatizma kojim se, umesto evropskog savezništva, stvara neki balkanski savez”.
Duma zaključuje da “EU mora biti zadovoljna što će mini-ekonomskim udruživanjem biti ublaženo razočaranje te tri zemlje zbog spore evropske integracije”.
Slovenački list Dnevnik se u ovu raspravu posredno uključuje opaskom da ni zemljama Zapadnog Balkana ne izmiče spoznaja da je “sama Evropska unija počela da se rastače na… bugarsko-rumunsku EU i nemačku Uniju, dok je zapadno od Srbije stvorena Višegradska grupa”.
Višegradski savez je, piše Dnevnik, po sopstvenim vrednostima različit od Brisela, a na zapadu EU stare članice “postepeno grade svoju Severnu Evropu i na Jug jedino misle kao na razna letovališta”.
I, kako zaključuje ljubljanski list, “Evropska unija je izgledala večita, ali se ispostavilo da je samo privremena, poput drugih oblika udruživanja”.
Britanski dnevnik Fajnenšel tajms (The Financial Times) piše da “čak i ako bi pregovori s Tiranom i Skopljem počeli, politička volja za proširivanjem EU je veoma slaba medju moćnicima evropskog bloka, posebno zato što nemačka kancelarka Angela Merkel, zagovornik uključivanja Balkana, odlazi s vlasti u septembru”.
“Sva trojica balkanskih vodja (Rama, Zaev i Vučić)”, ukazuje Fajnenšel tajms, “su primili na znanje da će morati da čekaju na EU, dok su SAD podržale njihove napore”, na šta je, ističe britanski list, posebno ukazao albanski premijer Rama.
Mihajlović: Otvoreni Balkan značajan za slobodan protok ljudi i robe
