Moguće sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema kompaniji NIS mogle bi da promene tok privrednog rasta Srbije, ali i da se odraze na život građana, zbog eventualnog prekida snabdevanja naftom. Ova najava predsednika Srbije unela je dozu nemira u javnosti na kraju 2024. godine, mada je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil zatim izjavio da sankcije neće biti uvedene, ali da postoji zabrinutost SAD jer je to jedina naftna kompanija u Srbiji koja se nalazi u većinskom ruskom vlasništvu.
O mogućim posledicama ovakve odluke, ali i Gazpromu, inflaciji i kamatnoj stopi u Srbiji, kao i prognozama za 2025. godinu, razgovarali smo sa docentom dr Veljkom M. Mijuškovićem sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Naš sagovornik smatra da odluka SAD o sankcijama prema NIS-u i pregovori sa Gazpromom oko novog aranžmana mogu značajno uticati na ekonomiju i svakodnevni život građana.
“Ako SAD zaista uvedu sankcije NIS-u, to bi moglo dovesti do problema u snabdevanju naftom i naftnim derivatima, jer bi otežale poslovanje kompanije, a ujedno bi moglo doći i do smanjenja investicija u ovu industriju. NIS je u velikoj meri zavisan od ruskih izvora nafte, pa bi bilo moguće da sankcije dovedu do problema u uvozu sirove nafte, što bi direktno uticalo na cene goriva. Povećanje cena benzina i dizela mogu imati domino efekat, jer bi to podiglo troškove transporta, proizvodnje i svakodnevnih usluga. Građani bi osetili neposredne posledice kroz skuplji prevoz i veće troškove života”, kaže Mijušković.
On dodaje da će ishod pregovora sa Gazpromom o novom gasnom aranžmanu takođe uticati na građane Srbije.
“Ako se postigne povoljan dogovor to bi moglo doneti niže cene gasa, što bi bilo korisno za domaćinstva i industriju, posebno u zimskom periodu. Međutim, ako bi cene gasa porasle ili ako bi došlo do bilo kakvih nesuglasica u pregovorima, to bi moglo izazvati dodatni pritisak na inflaciju i povećati troškove energije, što bi automatski povuklo i povećanje cena drugih proizvoda i usluga”, ističe Veljko Mijušković.
Napominje da ne bi bila pošteđena ni preduzeća.
“Suočena sa višim troškovima proizvodnje počela bi podizati cene svojih proizvoda, što bi dodatno smanjilo kupovnu moć. U krajnjoj liniji, ovi ekonomski pritisci mogli bi stvoriti nesigurnost na tržištu rada i u poslovnoj sferi, posebno ako dođe do smanjenja proizvodnje ili čak gubitka radnih mesta. S obzirom na sve ove faktore, građani Srbije mogli bi očekivati veći pritisak na svoje budžete, uz moguće poskupljenje života i jaču inflaciju u narednim mesecima”, kaže naš sagovornik.
Rast BDP-a u 2025. mogu da oslabe razni faktori
Srbija je ove godine zabeležila privredni rast u trećem kvartalu od četiri odsto BDP-a i to je dobar signal, ocenjuje Veljko Mijušković, jer uspeva da održi stabilan rast uprkos izazovima poput inflacije, globalnih turbulencija, geopolitičkih tenzija i ekonomske nesigurnosti u svetu.
“Međutim, pozitivni rezultati iz 2024. godine ne znače nužno da će se ekonomski uspon nastaviti u istom ritmu u 2025. U narednoj godini Srbija će se suočavati sa nekoliko ključnih faktora koji mogu oblikovati njenu ekonomsku dinamiku. Inflacijom, ako dođe do povećanja cena energenata ili inflatornih pritisaka u EU, što bi moglo imati domino efekat i na Srbiju. Globalna ekonomija se još uvek bori sa posledicama pandemije, ratom u Ukrajini, inflacijom i opasnostima od recesije u velikim ekonomijama poput SAD i EU. Ove globalne nestabilnosti mogu uticati na izvoz, strane investicije i turizam, koji su ključni sektori za Srbiju. Moguće su i oscilacije u odnosima sa ključnim partnerima, kao što su pregovori sa EU i SAD, kao i dinamika odnosa sa Rusijom i Kinom. Ove promene mogu doneti nesigurnost u oblasti spoljne trgovine i ekonomskih odnosa”, objašnjava Mijušković.
Narodna banka Srbije oprezna u borbi protiv inflacije
Na kraju 2024. godine Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, i to svakako ukazuje na opreznost u odnosu na inflaciju.
“Kamatna stopa je jedan od ključnih instrumenata koje NBS koristi za kontrolu inflacije. Kada se kamatna stopa drži relativno visokom, to utiče na smanjenje potrošnje i investicija, jer povećava troškove zaduživanja. Ovo, sa svoje strane, može pomoći u obuzdavanju inflacije jer smanjuje ukupnu potražnju u ekonomiji. Iako se inflacija u Srbiji smanjivala tokom 2024. godine, ona je i dalje bila iznad željenih ciljeva, što znači da je NBS želela da zadrži kamatnu stopu na visokom nivou kako bi sprečila da se inflacija ponovo ubrza”, objašnjava Mijušković.
On smatra da zadržavanje kamatne stope na visokom nivou predstavlja signal da će NBS ostati oprezna u odnosu na dalji razvoj situacije i nastojanje da ublaži bilo kakve nove inflacione šokove.
Prognoza inflacije za 2025. godinu zavisi od niza faktora, kako domaćih, tako i globalnih.
“Ako globalni pritisci na cene energenata i hrane oslabe, a domaća proizvodnja bude u mogućnosti da se stabilizuje i poveća, inflacija bi mogla da se smanji prema cilju NBS. Takođe, ako se nastavi stabilan kurs dinara i efikasna monetarna politika, inflacija bi mogla biti pod kontrolom. Međutim, ako dođe do novih globalnih šokova kao što su porast cena energenata, pogoršanje geopolitičkih odnosa ili nove ekonomske krize, ona bi mogla ponovo da raste. Takođe, ako domaća potrošnja i javna potrošnja nastave da rastu brže od proizvodnje, to bi moglo dovesti do inflacionih pritisaka. U svakom slučaju, 2025. godina će biti ključna za stabilnost inflacije u Srbiji, a uspeh u njenom obuzdavanju zavisiće od sposobnosti Narodne banke Srbije da pravovremeno reaguje na nove ekonomske izazove i koristi kamatnu stopu i druge instrumente monetarne politike kako bi očuvala stabilnost cena”, objašnjava docent Mijušković.
