Međunarodni monetarni fond je smanjio projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto. Ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je to smanjenje posledica “nasilja i blokada koje se dešavaju u Srbiji”. Snižena je i prognoza svetskog ekonomskog rasta sa 3,3 odsto na 2,8 odsto.
“MMF je smanjio prognozu našeg privrednog rasta, što je posledica nasilja i blokada koje se već mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji. Nažalost, sve to ima pogubne posledice po srpsku ekonomiju, što naši privrednici najbolje osećaju u svojim delatnostima. Neodgovorni politički akteri ne razumeju, ili ih jednostavno ne zanima, da su ekonomski rezultati često i odraz političkog delovanja”, rekao je ministar Siniša Mali.
Dodao je da se pre svega, očekuje nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti kod građana Srbije.
Prema njegovim rečima, javna potrošnja istovremeno beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje, što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu.
MMF snizio prognozu svetskog ekonomskog rasta sa 3,3 odsto na 2,8 odsto
Međunarodni monetarni fond je u juče objavljenoj globalnoj ekonomskoj prognozi snizio očekivanja svetskog privrednog rasta u 2025. sa januarskih 3,3 odsto na 2,8 odsto, pošto očekuje da će američke carine i trgovinske tenzije negativno uticati na globalnu privredu.
Pored toga, MMF je smanjio i prognozu svetskog privrednog rasta u 2026. sa januarskih 3,3 odsto na tri odsto. MMF očekuje niži ekonomski rast u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i velikom broju zemalja, uključujući razvijene privrede.
Očekuje se da će svetska inflacija zbog carina opadati sporije nego što se očekivalo u januaru i dostići 4,3 odsto u 2025. i 3,6 odsto u 2026. godini, uz osetne revizije naviše za SAD i druge napredne ekonomije.
“Sa proizvodne strane, sporiji rast privatne potrošnje se ogleda u nižim stopama rasta usluga i neto poreza, dok je usporena investiciona aktivnost povezana i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci. Mnogo smo truda uložili da Srbija bude lider u regionu u privlačenju investitora, ali nasilje koje trpimo ruši sliku sigurne države za plasman novca”, rekao je Mali.
Istakao je da investitori ne žele da ulažu u zemlju u kojoj se svakodnevno blokira normalan život i rad ljudi, gde postoje neprijavljeni skupovi i krši se osnovno pravo ljudi, a to je da se slobodno kreću.
“Mi smo godinama bili rekorder u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, kontinuirano smo radili na podizanju ugleda Srbije kod svetskih investitora koji ulažu u naše obveznice, prošle godine smo dobili i investicioni rejting, ali, nažalost, sve to vrlo lako možemo da izgubimo”, naveo je on.
Kaže da se slabiji rezultati industrijske proizvodnje reflektuju kako slabiju eksternu tražnju, tako i nedovoljnu investicionu dinamiku, što dodatno potvrđuje potrebu za pažljivim praćenjem makroekonomskih kretanja.
“Poslednji je trenutak da upalimo sve alarme zdravog razuma i sačuvamo postignute ekonomske parametre, jer bez ekonomske stabilnosti nema rasta i napretka”, upozorio je Mali. Naveo je da za sada ključni oslonac ekonomskom rastu ostaju javne investicije u okviru priprema za organizaciju specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
“Očekujemo da ovaj događaj, pored predstavljanja kapaciteta Srbije na svetskoj sceni, dodatno podstakne inovacije, unapredi infrastrukturno povezivanje i doprinese dugoročnom i održivom ekonomskom razvoju zemlje”, rekao je Mali.
Kada je reč o fleš proceni o bruto domaćem proizvodu za prvo tromesečje 2025. godine, objava prvih zvaničnih podataka očekuje se naredne nedelje.
Izvor i foto: RTS
