Monografija Tihi majstor velikog umeća, nastala povodom 40 godina umetničkog rada Snežane Kovačević, kostimografkinje Narodnog pozorišta Užice, predstavljena je u Narodnoj biblioteci kao deo pratećeg programa 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala.
- Nekada, danas posebno, nije bilo uobičajeno da jedno pozorište ima stalnog kostimografa, ukazala je profesor doktor Tatjana Dadić Dinulović, redovni profesor iz polja umetnosti na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na Katedri za scenski dizajn.
- Stalni kostimograf ili scenograf u pozorištu je osoba koja učestvuje u građenju identiteta jedne pozorišne kuće. To je neko ko taj identitet čuva i brine o važnom segmentu pozorišta, a to je fundus. Stalni kostimograf čuva sećanje ili trag na predstave koje su se desile kroz vreme. Kada odete u fundus kostima možete da vidite šta je pozorište radilo i koliko je to bilo važno i vredno, ukazala je Dadić Dinulović istakavši da kostimografski umetnički izraz uvek ide u prilog predstavi, te da je u dijalogu i suživotu sa svim drugim elementima pozorišne predstave.
Apelovala je Dadić Dinulović na ljude koji se bave prikazom i vrednovanjem pozorišnih predstava da, osim glumačkog i rediteljskog rada, više obrate pažnju na kostimografiju i scenografiju kao na integralni deo dramske strukture pozorišne predstave.
- Čini mi se da ni kostim ni scenografija, a posebno drugi elementi scenskog dizajna kao što su dizajn svetla ili zvuka, nemaju dovoljno prostora i nisu dovoljno zastupljeni u pozorišnoj kritici. Mislim da je jako važno da se o kostimu mora pričati i analizirati na način na koji se analiziraju drugi elementi pozorišne predstave i da bi to bilo lepo, s obzirom na to da ima jako mnogo značajnih kostimografa koji rade u našem pozorištu, kazala je Tatjana Dadić Dinulović ukazavši i na značaj dobre saradnje kostimografa sa glumcima.
Sarađujući sa užičkim i oko 15 pozorišta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, Kovačević je osmislila kostime za više od 200 predstava, u pojedinim i scenografiju.
- Trudila sam se najviše da u svakom projektu nađem novi izazov, da novi materijal upotrebljavam, da inoviram. Težila sam pojednostavljivanju stvari, minimalizmu, što je najteže i najmanje privlačno.
Uz brojna priznanja i nagrade, Kovačević je na petom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu osvojila Ardalion za najbolju kostimografiju u predstavi, Per Gint, 2000. godine.
Zaljubila se Kovačević u pozorište istog momenta od kada je u njega kročila 1981. godine, kako je napomenula, odlučivši da napusti svet mode i posveti život pozorištu.
- Nije mi žao, sumirala je pred punom salom užičke biblioteke višedecenijska kostimografkinja Narodnog pozorišta Užice koja je i u penziji posvećena skicama i kreativnom procesu.
- Nije uvek bilo lako, ali sam se izborila. Bilo je vremena kada je bilo nula nula nula dinara za predstavu, za kostime, skoro trećina sigurno. I danas smo u nekom takvom vremenu gde se ne daje dovoljno za kulturu i pozorište, pa se ljudi dovijaju sopstvenim snagama, rekla je Kovačević zahvalna užičkom pozorištu što je sačuvalo i fotografisalo njene kostime.
Ilustracije u boji, skice, fotografije kostima i predstava, ispisane impresije oko 15 poznatih pozorišnih radnika o Snežani Kovačević se prožimaju monografijom Tihi majstor velikog umeća koju je priredio Zoran Jeremić, književnik i novinar, a Kokan Mladenović dao naziv.
- Tihi majstor jer ona ne daje svom radu veliki, poseban značaj. Jedva smo pronašli skice za fotografije. Ovo je samo mali deo onog što je ona uradila. Kritika, inače, piše najmanje o kostimima tako da je najmanje i odlomaka iz kritika, rekao je Jeremić spomenuvši Nadu Slović koja je o pozorištu i Neninim kostimima pisala dugi niz godina.
U godinama Neninog ulaska u pozorište, prema navodima Jeremića, u Užicu se osvajao nov kulturni prostor, iniciran upravo u pozorištu.
- I Snežana i glumci u pozorištu. U to vreme je Basara u Užicu pisao možda najbolje stvari, mnogi slikari su se vratili u Užice. Uopšte, to je bila sjajna klima. Kad se pogleda i početak 20. veka, Uskoković, Ljuba Simović, generacija pesnika šezdesetih godina, pozorište 1971. godine, Venecijanski bijenale, dolazi se do zaključka da je Snežana jedan od bisera tog niza, ukazao je priređivač monografije u izdanju Udruženja Kolektiv Užice, uz podršku Biblioteke Ljubiša R. Đenić iz Čajetine i Grada Užica.
- Ovo je druga monografija koju smo u zadnje dve godine posvetili ljudima iz užičkog pozorišta. Prva je bila monografija Slobodana Ljubičića povodom 40 godina umetničkog rada i odlaska u penziju, podsetio je novinar Zoran Žeravčić iz Udruženja Kolektiv Užice.
Priređivač obe monografije Zoran Jeremić, inače kolumnista Biltena JPF-a, kako je ukazao Žeravčić, potpisnik je pet od deset knjiga užičkih izdavača predstavljenih na nedavno održanom beogradskom Sajmu knjiga.
- Izdavački poduhvati danas uopšte nisu jednostavni, posebno u oblasti kostimografije. To nije uobičajeno u svetu, napomenula je profesor doktor Tatjana Dadić Dinulović prenoseći navode mnogih da je u Americi monografija vrhunski domet koju primenjeni umetnik u pozorištu može da dostigne kao vrednovanje sopstvenog rada.
Biografija:
Rođena, osnovno obrazovanje u Užicu, diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu na odseku za kostimograifju u klasi profesorke Anđelke Slijepčević, na istom faksu prve dve godine na odseku vajarstvo.
Po završetku studija 1981. godine radila kao modni kreator u konfekciji Tarateks u Bajinoj Bašti. Decembra 1981. godine kao kostimograf Narodnog pozorišta četiri decenije.
- Uradila kostime za preko 200 predstava, za određen broj i scenografiju u pozorištima širom Srbije za koje je dobila brojne nagrade i priznanja.
Kao modni kreator stručno se usavršavala u Milanu i Parizu. Bavila se slikarstvom, digitalnom grafikom i fotografijom, izlagala samostalno i na grupnim izložbama. Radila je u Umetničkoj školi u Užicu. Član je Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije, Udruženja dramskih umetnika Srbije, Udruženja likovnih umetnika Srbije.
https://www.jpf.uzickopozoriste.rs/index.php/item/1321-27-jpf-bilten-br-5
