Nedaleko od manastira Rača biće osnovan Muzej ćirilice. Projekat osnivanja Muzeja ćirilice kao nacionalne ustanove do detalja je obrazložen na sednici Nacionalnog saveta za kulturu, taj predlog uskoro stiže i pred Ministarstvo kulture. Po rečima direktora užičkog Istorijskog arhiva Željka Markovića, člana Nacionalnog saveta za kulturu, istorijski značaj manastira Rača (kao i obližnjeg manastira Rujno, gde je 1537. štampana prva knjiga na tlu Srbije Rujansko četvorojevanđelje) čine opravdanim ideju da upravo u Rači bude Muzej ćirilice.
- Sve najlepše i najvrednije na našem kamenu, malteru i papiru napisano je ćirilicom. Pitanje njenog trajanja vezano je i za naše trajanje kao države i društva. Parafraziraću reči akademika Ljubomira Simovića, našeg Užičanina: da smo ovde bili i da jesmo, ne govori ni stub ni kamen nego slovo. A Muzej ćirilice potreban je ne samo Srbiji već i evropskom kulturnom prostoru – izjavio je Marković.
Siniša Spasojević iz Turističke organizacije Tara – Drina ističe da taj muzej nastaje blizu manastira Rača, u zdanju stare škole koje je u dobrom stanju, ali se već deceniju ne koristi za nastavu. Aktivnostima vezanim za ćirilicu koje sprovodi Bajina Bašta temelj je u istorijskim i kulturnim vrednostima obližnjeg manastira Rača i čuvene Račanske književne i prepisivačke škole (sa 300 kaluđera prepisivača) zaslužne za očuvanje srpskog jezika i pisma u dobu ropstva pod Osmanlijama. On je dodao da nameravaju da u zdanju škole kod manastira učionice za Muzej ćirilice pretvore u izložbeni prostor, da postavku osmisle naši najpriznatiji stručnjaci iz oblasti jezika i pisma, te da se tu uz primenu savremenih tehnologija mladima predstave lepote ćirilice i potreba njenog stalnog korišćenja.
Da je Bajina Bašta grad ćirilice potvrđuje i zbornik pesama Đerdan od ćirilice nanizan od pesama posvećenih našem pismu. Poznato je da manifestacija Ćirilična baština organizuje pesnički konkurs Čuvari ćirilice i nagrađuje najbolje, a odziv je proletos bio izuzetan: na konkurs je stiglo stotinak pesama, ne samo od autora iz Srbije, nego i iz Crne Gore, Republike Srpske, Federacije BiH, Severne Makedonije, pa i Hrvatske. Ti stihovi pretočeni su u Đerdan od ćirilice, zbornik koji je uredio pisac i novinar Obrad Dodić.
- Uz ovo i niz drugog, mlade podstičemo da redovno koriste ćirilicu. Ona je nacionalno i istorijsko pismo kojim su nam napisane najznačajnije knjige, ali i pismo naše budućnosti lako primenjivo i u svetu savremenih komunikacija – kaže pokretač bajinobaštanskih aktivnosti u čuvanju ćirilice Siniša Spasojević iz TO Tara – Drina.
