U okviru planiranog kompleksa Dom ćirilice u prvoj fazi radova, završena je rekonstrukcija zgrade nekadašnje škole koja se nalazi u blizini manastira Rača gde će biti napravljen Muzej ćirilice.
Radovi na zgradi škole finansirani su sredstvima Ministarstva kulture kroz program Gradovi u fokusu 2023, dok je opština Bajina Bašta finansirala projektnu dokumentaciju i deo pripremnih radova. Za projekat Dom ćirilice od Ministarstva kulture dobili smo 17 miliona dinara, naveo je za Radio Lunu rukovodilac projekta Dom ćirilice i predsednik organizacionog odbora Ćirilična baština Siniša Spasojević.
– U okviru radova koji su počeli u avgustu i završeni su u decembru zamenjene su instalacije, krovna konstrukcija, stolarija na školi, a takođe urađena je i fasada. Uvedeno je grejanje i postavljena je oprema za zaštitu od požara. Taj objekat je u potpunosti funkcionalan i spreman da se u okviru naredne faze radova opremi nameštajem i uredi kao Muzej ćirilice, kazao je Spasojević.
Plan je da u Muzeju ćirilice bude predstavljen istorijat srpske ćirilice, ali i da jedan deo bude posvećen račanskoj prepisivačkoj školi i njenom značaju za očuvanje srpske ćirilice i pismenosti. Jer upravo u manstiru Rača su kroz prepisivanje knjiga u najtežim vremenima kada su uništene naše prve štamparije prepisivali knjige i širili pismenost i to je osnova priče vezane za ćirlicu.
–Pošto je to prilično široka tema u saradnji sa Maticom srpskom, Nacionalnim savetom i profesorima sa fakulteta koji se bave srpskim jezikom imamo dogovor da oni u skorije vreme dođu u rekonstruisani objekat škole i pomognu u osmišljavanju stalne postavke u Muzuju ćirilice. Moguće je da bude i nekoliko stalnih postavki kako bi smo sve teme obuhvatili i kako bi sve ono što je bitno i važno za ćirilicu predstavili u ovom Muzeju, naveo je Spasojević.
Kompleks Dom ćirilice kako je planirano trebalo bi pored Muzeja da ima amfiteatar, ali i da se napravi univerzalna sala koja bi imala više namena.
–Druga faza radova za koju je opština Bajina Bašta već konkurisala kod Ministarstva kulture, trebalo bi da obuhvati radove na parternom uređenju prostora od rečice Rače do Muzeja ćirilice. Tu je predviđeno da se napravi park sa info tablama i pratećim sadržajima. Najveći finansijski izdatak bi bio izgradnja amfiteatra koji bi se koristio za predstave, koncerte i druge skupove na otvorenom. Takođe u budućnosti imamo ideju da opštinsku zgradu koja je uz rečicu Raču pretvorimo u salu koja bi se koristila za konferencije, naučne skupove, kancelarije i možda uredimo i neki deo za smeštaj, rekao je Spasojević koji se zahvalio Ministarstvu kulture jer su prepoznali to što rade i što su im pomogli.
Na putu očuvanja ćirilice mnogo je izazova, kaže Spasojević. Ipak priča o ćirilici u Bajinoj Bašti lepo se gradi, kroz manifestaciju Ćirilična baština, napravljen je park ćirilice, a idemo ka izgradnji Muzeja ćirilice, navodi Spasojević.
–Ovo je sve lokalno, koliko god naš trud i rad bili prepoznati široj javnosti. Što se tiče promena vezanih za veće korišćenje ćirilice, vraćanje statusa ćirilice tu bez jake intervencije države ne možemo mnogo da uradimo. Mi pokušavamo na da aktuelizujemo priču o potrebi zaštite ćirilice i da vezano za manastir Raču i to kulturno nasleđe koje imamo ovde gradimo sadašnju priču. Voleli bismo da budući Dom i Muzej ćirilice bude inicijativa koja će doprineti mnogo većem korišćenju ćirilice i da probudimo svest o značaju našeg pisma i za naš indentit. Kroz stalnu postavku u Muzeju ćemo probati da to uradimo, kao i kroz sve aktivnosti koje imamo u planu. Za nešto više potreban je ozbiljan stav države. Jer prema nekim istraživanjima oko 10 posto se sada ćirilica koristi u Srbiji, ističe Spasojević.
