Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno nedavno je nagrađen srebrnom medaljom za izuzetne zasluge u negovanju i očuvanju srpske kulture i tradicije povodom Dana državnosti Republike Srbije. Zaposleni u Muzeju staro selo kroz niz različitih programa neguju tradiciju i pokazuju neimarsku baštinu u okviru ove turističke atrakcije poznate širom sveta. Muzej je zaštićeno kulturno dobro koje je uspostavljeno 1980. godine kada je prvi objekat prenet na ovu lokaciju, a o ovom objektu stara se Muzej koji je osnovan 1992.godine, a koji godišnje obiđe nekoliko desetina hiljada posetilaca.
Direktorka Muzeja Staro selo Sirogojno Svetlana Ćaldović-Šijaković za Radio Lunu je navela da je ovo priznanje za Muzej izuzetno i da se ona osećala neopisivo kada je čula da su dobitnici ovog priznanja.
–Ovo je izuzetno za Muzej, ali i priznanje za sav moj dugogodišnji rad u ovom muzeju. Zaista se nisam nadala tome. Moj rad je prepoznat od strane onih od kojih treba da bude prepoznat. Predložena sam od strane Ministarsva kulture za nagradu za sva dostignuća koja ovaj muzej ima, navela je Ćaldović-Šijaković, koja je šest godina na čelu Muzeja, a 24 godine ukupno radi u ovoj ustanovi.
Kako muzej uspeva da u ovo savremeno doba privuče posetioce različitih generacija?
–Pre svega svojom jedinstvenošću. To je jedini muzej na otvorenom u Srbiji. To je muzej od koga su nastala sva ostala etno sela. Ovaj muzej praktično slavi dva jubileja. Jedan je već prošao, to je 40 godina od kada je 1980. godine prošlog veka prvi objekat prenet na ovu lokaciju. Drugi jubilej je 1992. godina kada je osnovana ustanova Muzeja, tako da mi već postojimo 42 godine od prenošenja prvog objekta, a prošle godine bilo je 30 godina od osnivanja ustanove Muzeja, rekla je direktorka.
Ono što kompleks Muzeja čini zanimjivijim to je Krčma u kojoj se neguje tradcicionalna kuhinja ovog kraja i sam ambijent koji je veoma lep i autentičan.
–Konaci u kojima borave pre svega učesnici programa, a i drugi posetioci su autentični i prilagođeni svemu onome što savremenom čoveku treba. Ja bih pre svega rekla naše toplo srce, duša i energija koju prenosimo na posetioce, naša dobrodošlica su takođe značajni. Moja želja je da ovaj muzej traje, zapravo život ovog sela je negde postao praktično vrlo vezan za ovaj Muzej. Da Muzej ne postoji selo bi doživljavalo sudbinu svih drugih sela, navodi Ćaldović-Šijaković.
Kao turistička atrakcija Muzej na otvorenom Staro selo i njegov jedinstven koncept su odavno prepoznati i poznati, tako da iz godine u godinu ovde dolazi sve više turista i posetilaca.
–Godišnje Muzej poseti oko 40.000 ljudi. Posećenošću smo izuzetno zadovoljni. To je veliki broj poseta, jer mi posete upoređujemo sa drugim muzejima. Tu treba uzeti u obzir i lokaciju gde se nalazimo. Neko ko dođe u ovaj Muzej treba da nameri i odluči da dođe ovde, da skrene sa magistrale, jer mi smo oko 22 kilometra udaljeni od Zlatibora, a oko 34 kilometra od Užica, rekla je Ćaldović -Šijaković.
Stranci organizovano dolaze u Muzej i ovde imaju priliku da na jednom mestu upoznaju srpsku kulturu kroz graditeljstvo, način života, tradicionalnu ishranu.
–Strance sve zanima. U poslednje vreme ima dosta Izraelaca, ali to se brzo menja. Jedno vreme je bilo mnogo Kineza, pa onda dođu Pakistanci, ali tu su Nemci, Francuzi, Poljaci, imamo dosta gostiju iz Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske. Takođe jedna grupa iz Niša sa kojima sarađujemo već nekoliko godina, stalno dovodi strance u Muzej. Zatim tu su dvojica momaka koji uče strance naše tradicionalne igre i pesme, oni borave kod nas po desetak dana, objasnila je Ćaldović Šijaković.
Muzej ima odličnu saradnju sa školama u zlatiborskom kraju pa za najmlađe organizuju radionice kroz koje oni boraveći u objektu stare škole u Muzeju uče o istoriji i svojoj tradiciji.
–Kao kustos često sam išla u srednju i osnovnu školu u Čajetini. Držala predavanja iz narodne tradicije, a deca su nakon toga posećivala Muzej. Deca vrlo rado prisustvuju tim radionicama, nemaju otklon jer ih privlači ambijent. Mi imamo jednu staru školu, malu učionicu i njima je to dodatno zanimljivo da pogledaju staru tablu, skamije, stari globus, da sednu u skamije. Istakla bih da imamo i saradnju sa Pedagoškim muzejom iz Beograda koji povremeno organizuje radionice sa decom, reka je Ćaldović Šijaković.
Na neobičan način Muzej se kroz dnevnik jednog veka prošle godine predstavio u Srpskom kulturnom centru u Parizu
–Bila nam je velika čast predstaviti veliki deo našeg kulturnog nasleđa u Parizu u Srpskom kulturnom centru. Tu nismo predstavili samo naš muzej već selo Sirogojno praktično kroz dnevnik jednog veka uzimajući u obizir priču o pletiljama. Jer ta priča ne mogu da kažem od nje sve počinje, jer Sirogojno se pominje još u 15. veku u turskim popisima, ali jedna priča o Sirogojnu počinje kada počinje pletenje, kada počinje džemper Sirogojno opet zahvaljujući Dobrili Smiljanić, navela je direktorka Muzeja Staro selo.
Muzej Staro selo je čuvar pokretnih i nepokretnih dobara. Organizuju razne projekte u cilju promocije starih vrednosti ovog kraja kao što su muzički festival Svetska muzika +381 Sirogojno, radionice za decu, nekada je bio vašar starih zanata, kolonija konzervatora i muzejskih radnika Srbije tu je izdavačka delatnost, izložbe.