Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da se nadležne institucije ne bave ozbiljno kontrolom zdravstvene ispravnost hrane, a da se Savet za bezbednost hrane nije sastao pet godina.
On je, povodom vraćanja druge pošiljke voća za 15 dana iz Hrvatske zbog upotrebe zabranjenog pesticida hlorpirifosa, rekao da u Srbiji uopše ne postoji kontrola upotrebe zaštitnih sredstava i perioda karence.
– “Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena”, rekao je Papović za Betu.
Dodao je da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu poljoprivrede, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, osnovan u maju 2017. nije sastao pet godina.
Papović je rekao da Savet daje odobrenje kada neki novi proizvod treba da se plasira na tržištu na osnovu sastava koji navede proizvođač, a pitanje je, kako je rekao, da li će se kao takav i pojaviti na tržištu.
On je rekao da potrošači nikada nisu saznali kada inspekcija povuče robu sa tržišta zbog neispravnosti ko je njen proizvođač, kao ni u slučaju breskvi koje su vraćene iz Hrvatske, kako bi mogli da ga izbegavaju.
Papović je rekao da su za bezbednost hrane odgovorni, ne samo proizvođači, već i trgovci.
“Poljoprivredne apoteke, koje prodaju zaštitna sredstva su se namnožile i obogatile jer imaju preparate za sve, pa i za ubrzano zrenje plodova”, rekao je Papović.
Organizacija potrošača, kako je rekao, mogla bi da se finansira od dela sredstava od kazni kao u Italiji i ocenio da i Komisija za zaštitu konkurencije ne radi svoj posao i utvrđuje zloupotrebe na tržištu, osim što obaveštava šta su takve komisije uradile u drugim zemljama.
– “Baš nas briga šta su uradili u Indoneziji, treba da znamo ko je ovde prekršio zakon i zašto je kažnjen sa 0,02 odsto od prometa kada zakon dopušta da kazna iznosi deset odsto”, rekao je Papović.
Istakao je da je u Srbiji “loša zaštita potrošača i da ne znamo šta jedemo”.
Kad dete traži grickalicu, treba mu dati krastavac, papriku ili šargarepu(AUDIO)
