Sjenica – Godina puna izazova i teška, ali za one koji su hteli dobro da “zapnu” i rade, rezultati nisu izostali. U okviru konferencije Poljoprivrednik nove generacije koja se po drugi put održava u Novom Sadu dodeljena su priznanja za deset mladih poljoprivrednika iz čitave Srbije koji se agrarnom proizvodnjom bave na najsavremeniji način i uz primenu moderne tehnologije. Među njima su i vredna braća Kurtagić sa Peštera koji su odlučili da ostanu na visoravni koja je neretko surova i gaje najveće stado ovaca na Balkanu.
- “Studirao sam Političke nauke i završio ih, a onda se vratio na selo da čuvam i gajim ovce. Lepo je u gradu, ali ova sloboda na Pešteru i kad si sam svoj gazda nema cenu. Trojica braće i ja ostali smo na porodičnom imanju, ovde formirali porodice i bavimo se stočarstvom, drago nam je što je taj trud prepoznat. Stado je ogromno i nikad nismo uspeli da prebrojimo koliko ovaca tačno imamo, kad otopli i ovce krenu da se jagnje broj grla prelazi i dve hiljade”, kaže za RINU Šefket Kurtagić.
Ogromno stado teško je držati na jednom mestu, pa su ovce braće Kurtagić raspoređene u nekoliko totova. U toku zime na Pešteru nije nimalo naivno, pa je potrebno dobar deo hrane da obezbede na vreme. Imaju tu sreću što seno ne kupuju.
“Imamo i sve potrebne mašine, a radnu snagu ne plaćamo jer smo mnogočlana porodica, ono što jedino kupujemo su žitarice”, dodaje Šefket.
Vredni stočari nisu se pokajali u nameri da naprave veliku farmu i svoju čeljad na taj način prehrane. Njihovo stado prvobitno je brojalo oko 150 ovaca, a širilo se iz godine i godinu i dostiglo ovu neverovatnu brojku.
- “Sagradili smo veliki tor gde može stati trećina grla, i radimo na tome da još proširimo. Voda nam je bila veliki problem, ali uspeli smo da je dovedemo do našeg domaćinstava. Gradimo senjak u kom ćemo hranu držati preko zime i tako olakšati posao. Prilazni put do kuće nam je veoma loš, i to nam je sledeći cilj. Nastojaćemo da izgradimo novi i bolji, a nadamo se da će i lokalna samouprava imati sluha za naše potrebe”, rekao je Saladin.
Njihovi verni prijatelji i čuvari stada na nepreglednim ravnicama su i pastirski psi kangali. Da njih nema, ne bi mogli da sačuvaju svoje ovce na surovom Pešteru.
- “Bez njih smo kao bez očiju, treba sačuvati stado od predatora i divljih zveri koji ovde svakodnevno šetaju. Imamo odrasle kangale koji su se nekoliko puta hvatali u koštac, sa vukovima i sa medvedima. Uvek su izašli kao pobednici. Kod nas vam je ovde jedan kangal, na jednog vuka“, sa osmehom priča Saladin.
Proizvodi koji se dobijaju od ovih sjeničkih ovaca nemaju granicu. Prodaja ide “kao alva”, a najviše se traže čist sir, mleko i kajmak. To su najjači aduti ovih stočara koji vredno rade na tromeđi tri države. Za ove proizvode zadužene su njihove supruge, koje takođe ne beže od teških poslova na imanju.
- “U bačve staje oko 55 kilograma čistog punomasnog ovčjeg sira. Način pripreme je malo specifičan jer se prvo usiri, pa to planinke onda cede i seku na kriške i ovakav kvalitet je unapred prodat i nemamo problem sa plasmanom. Godišnje sa naše farme na prodajna mesta ode oko tri tone ovčijeg sira. Tako da ima računa ovim se baviti, ne žalimo se”, zaključio je najmlađi brat Ekrem.
RINA
