Užice i Tuzla su dobili više od 576 600 evra podrške od Evropske unije kako bi prekograničnom saradnjom uspostavili sistem upravljanja kabastim otpadom na svojim teritorijama.
Novac će iskoristiti za nabavku ukupno dva šredera za sitnjenje kabastog otpada i za 40 kontejnera za razmeštaj po gradskim naseljima. Svaki grad dobiće po šreder i 20 kontejnera.
– Zahvaljujući šrederu za mlevenje kabastog otpada, Užice će uspešno moći da odgovori molbi i zahtevu Ministarstva za zaštitu životne sredine da primi otpad sa jezera Potpeć, istakao je zamenik gradonačelnika Užica Dragoljub Stojadinović objasnivši da će šreder sitniti otpad kojeg će Duboko potom iskorišćavati za prodaju ili za cementaru.
Procene su da je oko 7 500 kubnih metara otpada doneo Lim sa svojim pritokama do Potpećkog jezera kod Priboja. Otpad će uklanjati u naredne tri sedmice i dopremati do deponije Duboko.
Direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko Užice Momir Milovanović je naglasio da taj otpad neće biti odložen na telo deponije.
– U tom otpadu je najviše PET ambalaže, što Dubokom i odgovara jer takav otpad selektujemo, izdvajajamo, baliramo, prodajemo, pa očekujemo i finansijsku dobit i dodatne prihode ove godine, naveo je Milovanović objasnivši da će dodatno prihodovati i od naknade za drvenasti otpad koji se dopremi sa površine Potpećkog jezera.
Milovanović je naveo da su drveni balvani izdvojeni na brani jezera, da se deponuju u Prijepolju i da će ih, nakon sušenja, iskoristiti u toj opštini za centralno grejanje.
Rešiće goruće probleme, bez deponovanja kabastog i građevinskog otpada
Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko Užice, uz JKP Komunalac iz Tuzle i Centar za ekologiju, biće nosilac osamnaestomesečnog projekta koji se početi 1. marta u okviru programa prekogranične saradnje Srbija-Bosna i Hercegovina.
Po rečima direktora JKP Duboko Užice Momira Milovanović, tim projektom će dva grada rešiti gorući problem odlaganja kabastog i građevinskog otpada. Užice će biti među prvima u Srbiji koji će to i učiniti.
– Kabasti otpad ne može da završava na telu deponije i mora na drugačiji način da se zbrinjava. Kroz ovaj projekat će biti rešen sav kabasti otpad u gradu i u devet lokalnih samouprava, osnivača Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, istakao je Milovanović navodeći da je u planu da se u gradu postavi reciklažno dvorište kako bi građani donosili kabasti otpad.
Šreder, kojeg očekuju u maju, kako je objasnio Milovanović, može da reciklira i građevinski otpad.
– Taj otpad ćemo moći da iskorisitmo za putnu mrežu, za nasipanje puteva ili ćemo ga koristiti za prekrivanje tela deponije, istakao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko. Taj centar, inače, po treći put je nosilac projekta prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine.
Predgrađa reciklirala
Prethodnim SUBREC projektom je prošle godine uvedeno razvrstavanje otpada na mestu nastanka u oko 2 500 domaćinstava u prigradskim naseljima.
– Duboko je dobilo presu za baliranje primarno selektovanog otpada od 100 000 evra vrednosti. Takođe, JKP Bioktoš je dobilo kamion isključivo za sakupljanje primarno razvrstanog otpada. Dobijeno je i 5 ooo kanti, odnosno 2 500 kanti od 240 litara za suvu frakciju otpada i 2 500 kanti od 120 litara za mokru frakciju i određeni broj žutih kontejnera za sakupljanje stakla, podsetio je Milovanović navodeći da je zadovoljan postignutim u predgrađu Užica.
– Naš cilj je bio da se skupi oko 330 tona suve frakcije otpada i mislim da smo blizu toga. Nijedan kilogram otpada iz plave kante nije završio na telu deponije. Znači, sto posto je iskorišćen, istakao je Milovanović objasnivši da se u Centru za selekciju izdvajaju sekudarne sirovine poput stakla, PET ambalaže, metala, kartona, a da ostatak je ostatak namenjen za cementnu indistriju.
Milovanović je napomenuo i da je JKP Bioktoš prošle godine uložio novac u nabavku 160 plavih kontejnera od 1, 1 metara kubnih, deset kontejnera za staklo i oko 30 sivih kontejnera za mokru frakciju otpada. Postavili su ih u gradu oko stambenih naselja.
– Oko 500 tona suve frakcije otpada je priznato ove godine JKP Bioktoš. To je značajno jer njima umanjuje cenu, od 1 615 dinara, koju ovde plaćaju. Mi te količine ne fakturišemo, Bioktoš ima značajan prihod i može ta sredstva da uloži u nešto drugo, sa druge strane mi time podstičemo primarnu selekciju otpada na mestu nastanka i u drugim opštinama, osnivačima Dubokog, objasnio je direktor Momir Milovanović istakavši da je prethodne godine Užice postiglo najbolje rezultate kada je u pitanju primarna selekcija otpada u devet opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Prošle godine je deponija Duboko primila ukupno oko 5 600 tona suve frakcije iz devet lokalnih samouprava osnivača.
U Centru za selekciju otpada su 2019. godine tretirali oko 13 000 tona komunalnog otpada, a prošle godine četiri hiljade tona više, sa manjim brojem radnika usled epidemije korona virusa kovid-19.
DRI: Srbija bez efikasnog sistema upravljanja plastičnim otpadom
U Srbiji nije uspostavljen sistem upravljanja plastičnim otpadom koji bi doprineo efikasnijoj upotrebi resursa i smanjio negativan uticaj otpada na životnu sredinu, naveli su iz Državne revizorske institucije predstavljajući izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja Upravljanje plastičnim otpadom.
Po nalazima državnih revizora u Srbiji, kako prenosi agencija Beta, oko 43 odsto lokalnih samouprava je obezbedilo uslove za odvojeno sakupljanje otpada.
DRI: Srbija bez efikasnog sistema upravljanja plastičnim otpadom
