Nastavak digitalizacije u zdravstvu, uvođenje eBolovanja i eKartona, biće prioriteti Ministarstva zdravlja u novom mandatu. Pacijenti neće više morati da ponavljaju analize i nose ih od ustanove do ustanove, a mi ćemo imati jasan uvid šta imamo na stanju od lekova, koliko imamo zaposlenih i kako se troši novac, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar na sednici članova Saveza za zdravstvo NALED-a i dodao je da je samo uvođenje eRecepta donelo uštede od 30 miliona evra.
Prema njegovim rečima, neophodno je da građani znaju šta koliko košta i da bi integracija sa privatnim sektorom bila moguća, prvi korak jeste da se formiraju cene usluga. Takođe, po ugledu na druge razvijene zemlje, po završetku lečenja u javnim ustanovama, pacijenti treba da dobijaju račune, koje ne bi platili, ali bi znali koje iznose je njihovo osiguranje pokrilo.
Istraživanje NALED-a koje je obuhvatilo 1.500 lekara pokazalo je da većina u proseku potroši oko 40% radnog vremena na papirologiju, što ih ometa da efikasnije rade svoj posao. Zbog toga je digitalizacija procedura prvi prioritet NALED-a, što je prepoznao i USAID koji putem projekta CHISU, pruža podršku unapređenju zdravstvenog ambijenta u više od 20 zemalja širom sveta.
– Pored većih reformskih poduhvata kao što su završetak uspostavljanja eKartona, eUputa i eBolovanja, podržavamo i rad Ministarstva na drugim projektima poput uvođenja sistema za redove čekanja u Urgentnom centru. Nastavićemo sa radom i kroz Koordinaciono telo za digitalizaciju u zdravstvu, a kao jedan od prioriteta vidimo i usvajanje podzakonskih akata koja nedostaju, a koja definišu put kojim ćemo dalje ići – poručio je Vukašin Radulović, predsednik Saveza za zdravstvo u NALED-u i partner u kompaniji Heliant.
Kao drugi prioritet predstavnici Saveza za zdravstvo nominovali su unapređenje mogućnosti za pacijente da prime savremene terapije i dobiju inovativne lekove u Srbiji, pre svega o trošku države. Prvi korak jeste donošenje novog Zakona o lekovima, jer je važeći star već 14 godina, nije usklađen sa EU standardima i onemogućava lekovi brže budu dostupni na našem tržištu.
Takođe, neophodno je i ubrzati izdavanje dozvola za klinička ispitivanja novih lekova, koje u Srbiji traje i do tri puta duže nego u drugim evropskim zemljama. Zbog toga naša zemlja može da izgubi milione evra, a pacijenti kojima su preko potrebni novi lekovi da ostanu bez nade u izlečenje.
Povećanje broja kliničkih studija, s jedne strane privlači investicije za ulaganja u nove zdravstvene usluge, opremu i infrastrukturu, lekari se dodatno edukuju i uključuju u savremene metode, a pacijenti dobijaju najmoderniju terapiju i pre nego što ona postane dostupna na tržištu.
Za kraj, članovi NALED-a poručili su da privatni sektor u Srbiji nastavlja da raste i da trenutno okuplja više od 25.000 medicinskih radnika, od toga 5.000 stalno zaposlenih lekara. Kažu da je sistem spreman za dalju integraciju sa državom, najpre kroz deljenje podataka i umrežavanje informatičkih sistema, a zatim i kroz proširenje saradnje po pitanju pružanja usluga državnog zdravstva o trošku RFZO, što je sada praksa samo za četiri usluge. To bi smanjilo liste čekanja i olakšalo pristup građanima.
