Zelene javne nabavke postaće obavezne od 1. januara, što znači da naručioci za određene kategorije neće više moći da koriste cenu kao jedini kriterijum pri dodeli ugovora. Na odabir ponude uticaće i skup ekoloških aspekata kao što su životni vek proizvoda, troškovi održavanja, vode i struje i reciklaže dobara kada postanu otpad. Do kraja godine očekuje se podzakonski akt koji će bliže odrediti te predmete, kako bi primena krenula na vreme, saopštio je NALED.
Do sada je Zakon ostavljao mogućnost naručiocima da koriste kriterijume kvaliteta, ali nije ih na to obavezivao. Prema zvaničnom izveštaju, iako se trend upotrebe ekoloških standarda blago popravio, samo 0,44% od ukupnog broja sprovedenih nabavki u 2022. bilo je zeleno. Takođe, najniža cena bila je jedini kriterijum za dodelu ugovora u 96% slučajeva, zbog čega se javila potreba za dodatnim merama.
NALED je putem projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), podržao da se propiše obaveza naručiocima da sprovode zelene nabavke, uz preporuku da se postepeno povećava broj oblasti u kojima će primena ekoloških standarda biti obavezna.
- Institut za ekonomiju i pravo je za potrebe NALED-a sproveo analizu koja je pokazala da bi se od posmatranih 23 predmeta nabavki, u 13 slučajeva mogla propisati obavezna primena zelenih kriterijuma, a da se pritom ne ograniči konkurenciju na tržištu. Predlog je da se zelene javne nabavke primenjuju, za početak, kod predmeta kao što su fotokopir papir, sanitarna galanterija, štampači i skeneri, računari i laptopovi, sanitarna oprema, papirna galanterija, klima uređaji, bela tehnika, sredstva za čišćenje, usluge čišćenja, pneumatici, nameštaj, boje i lakovi – rekao je direktor Instituta Miloš Knežević.
Za naručioce to će podrazumevati nešto temeljniju pripremu za proces nabavki i ne samo dobru analizu tržišnih uslova, već i detaljno poznavanje predmeta nabavki iz ugla održivosti i efekata koje ima na okolinu. S druge strane, ponuđači će u sklopu konkursne dokumentacije sada dostavljati potvrde o usklađenosti sa standardima u oblasti životne sredine, kao što su eko oznaka i drugi sertifikati.
Ova promena je u skladu sa najboljim praksama EU, ali i sa očekivanjima građana Srbije. Istraživanje koje je sproveo NALED prošle godine, pokazalo je da 69% građana smatra da u javnim nabavkama prednost treba dati kvalitetu u odnosu na cenu, a kao prioritet za ulaganje vide sektore zdravstva, obrazovanja, životne sredine i infrastrukture.
Koordinator za regularnu reformu u NALED-u Nikola Komšić naveo je da izmene zakona osim zelenih javnih nabavki, donose još jednu dobru novinu za sistem, a to je da će kriterijumi kvaliteta biti obavezni i kod razvoja softvera, ugovaranja konsultantskih, arhitektonskih ili inženjerskih usluga, kao i usluga prevođenja.
- Naručioci će i na ovom polju morati dobro da poznaju predmet nabavke, istraže tržište radi boljeg sastavljanja tehničkih specifikacija i pažljivo odaberu uslove za učešće i kriterijume za dodelu ugovora, kako bi podstakli konkurenciju i obezbedili najbolji mogući kvalitet. Kako bi pomogao i ponuđačima i naručiocima, NALED će nastaviti da organizuje obuke za primenu propisa, pripremu postupaka nabavki ili ponude, a za predstavnike javnog sektora i privrede razvili smo i besplatnu e-learning platformu lppp.rs na kojoj mogu da usavršavaju svoja znanja o javnim nabavkama, što je do sad iskoristilo više od 1.100 korisnika – zaključio je Komšić.
