Radnicima u Srbiji trebalo bi omogućiti fleksibilniji način korišćenja godišnjeg odmora, što bi se postiglo ukidanjem obaveznog korišćenja prvog dela odmora u trajanju od najmanje dve nedelje bez prekida, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Zakon o radu trenutno omogućava radnicima da godišnji odmor iskoriste jednokratno ili u više delova, s tim što bi prvi deo morao da traje kontinuirano tokom deset radnih dana i da bude „potrošen“ u istoj kalendarskoj godini za koju je stečeno pravo na odmor.
Kasnije se ostatak može preneti i iskoristiti do 30. juna naredne godine, podseća NALED u saopštenju o svojoj studiji, takozvanoj Sivoj knjizi.
–Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla to bude i kraće od obaveznih deset dana, najčešće pet dana, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora, kaže šef jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak.
Prema njegovim rečima, namera zakonodavca prilikom uvođenja ove odredbe bila je da se radniku omogući duži odmor u kontinuitetu, ali baš zbog različitih potreba radnika i različite vrste posla trebalo bi im obezbediti veću mogućnost izbora.
–Preporuka Sive knjige 15 je da se prvi deo odmora iskoristi u trajanju od dve nedelje, ali da to ne mora da bude u kontinuitetu. Istovremeno, postoji neopravdano ograničenje utvrđivanjem roka do kada taj prvi deo mora da se iskoristi, a to je kraj kalendarske godine. Naime, celokupan godišnji odmor za prethodnu godinu je moguće iskoristiti do 30. juna naredne. Neretko se taj rok nezvanično prekorači, dodaje Radak.
Siva knjiga 15, osim ove, donosi niz preporuka za poboljšanje položaja radnika u Srbiji. Među 15 preporuka koje su izdvojene kao prioritetne našli su se predlozi da se dokumentacija iz radno-pravnih odnosa može digitalizovati tako da osim rešenja za godišnji odmor i platnog lista, zaposleni ubuduće u elektronskoj formi mogu da dobiju i rešenje o porodiljskom odsustvu, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, pravilnik o sistematizaciji i druge dokumente.
Među inicijativama za unapređenje položaja i standarda radnika, kao i njihovo administrativno rasterećenje je i preporuka za smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje i to poresko opterećenje doprinosi većem nivou rada na crno.
