U više od 90 odsto javnih nabavki u Srbiji cena je i dalje važnija od kvaliteta, objavila je juče Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) na predstavljanju analize stanja javnih nabavki u oblasti arhitektonskih, konsultantskih usluga i usluga programiranja.
Analiza je izradjena u okviru projekta “Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta” koji sprovodi NALED uz podršku Švedske agencije za medjunarodni razvoj (Sida).
Ciljevi projekta su i promocija veće primene “zelenih” i socijalnih kriterijuma u javnim nabavkama, kao i podrška unapredjenju sistema kroz izradu mobilne aplikacije za nabavke, eLearning platforme i registra ponudjača.
Prema mišljenju članova NALED-a, potrebno je da naručioci pri planiranju nabavke istraže tržište radi boljeg sastavljanja tehničkih specifikacija, preciznije navode predmet nabavke i pažljivo odaberu dodatne uslove za učešće, kako bi podstakli konkurenciju, umesto da je ograniče.
Iako je za kriterijume kvaliteta čulo 87 odsto naručilaca, koristi ih tek trećina što ukazuje na potrebu za obukama kako bi ih dosledno i uspešno primenjivali.
Kada su u pitanju arhitektonske usluge koje je anlizirao NALED, vrednost ulaganja u izgradnju autoputeva u 2019. godini bila je 346 miliona evra naspram 133 miliona evra u 2011. godini.
Elektroprivreda Srbije je u planu za 2021. godinu imala 290 nabavki iz gradjevinskog sektora od čega su 83 bile arhitektonske, inženjerske i usluge planiranja.
U uslugama programiranja, NALED je uzeo u obzir 100 najvrednijih ugovora u 2019. godini, od kojih su dva imala ukupnu vrednost od 12 miliona evra.
“Od početka primene novog Zakona o javnim nabavkama povećala se konkurencija i na primeru nabavki arhitektonskih usluga vidimo da je udeo postupaka sa jednom ili dve ponude smanjen sa 83 odsto na 69 odsto, ali je to i dalje visok procenat i cena i dalje ostaje glavni kriterijum za dodelu ugovora u čak 95 odsto slučajeva. Sa više ponuda imamo veću konkurenciju, a sa više kriterijuma bolji kvalitet jer najniža cena često može dovesti do dodatnih troškova”, rekao je koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić.
Naveo je da su brojne kosultantske usluge koje su sprovedene bile ustvari izuzete od primene zakona zato što su se sprovodile na osnovu medjunarodnih sporazuma odnosno donacija dobijenih od medjunarodnih institucija.
U analizi više stotina nabavki, posebno kod programerskih usluga uočena je velika upotreba pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, kriterijumi su ograničavali konkurenciju i neretko nisu odgovarali specifikaciji.
U dve trećine analiziranih postupaka procenjena i ugovorena vrednost bile identične, a prosečan broj ponuda u ovim nabavkama bio je 1,12 dok je cena bila odlučujući faktor u 96 odsto slučajeva.
Slična situacija uočena je i u nabavci konsultantskih usluga (prevodjenje, savetovanje, priprema i nadzor projekata) gde je kriterijum kvaliteta bio korišćen u manje od 10 odsto postupaka, a broj ponuda po nabavci ispod republičkog proseka od 2,5.
U ovim nabavkama uočeni su i primeri ograničavajućih uslova – da ponudjač za prevodjenje ima ugovore sa 10 sudskih tumača za svaki od 10 različitih jezika ili da ponudjač ima najmanje 10 advokata od kojih je bar dvoje u prethodnih pet godina savetovalo javnog partnera, koji je razvijao projekat izgradnje javne garaže.
“Srbija uporedo treba da rešava sve slabosti u sistemu nabavki. Prioritet je da se otvori nadmetanje za sve radove, dobra i usluge koji se plaćaju javnim novcem, što trenutno nije slučaj. Jednako je bitno da naručioci dobiju usluge i dobra odgovarajućeg kvaliteta. Kao što svako od nas kada naručuje nešto za sebe brižljivo vaga izmedju cene i kvaliteta, to treba da čine i naručioci iz javnog sektora”, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija koja je partner na projektu.
Direktor Agencije za javne nabavke u Sloveniji Sašo Matas je rekoa da se u toj državi godišnje obavi više od 15.000 postupaka, u vrednosti većoj od šest milijardi evra (više od 12 odsto BDP-a) i da je su ključ uspešne nabavke transparentan sistem, profesionalni javni službenici i digitalno okruženje koje se mora oslanjati na fer tržište, dostupno svima.
“Naše istraživanje je pokazalo da svaka dodatna ponuda u proseku može da snizi cenu za oko četiri odsto. U procesu smo razvoja IT rešenja ne samo za transparentne javne ugovore, već i za ažurnu potrošnju na te ugovore, koja će biti dostupna javnosti. Ali, pored sve ove transparentnosti, važno je da imamo i nezavisne institucije i mehanizme kontrole”, rekao je Matas.
