Čajetina – Ono što je jako važno na putovanjima, jeste da se sa svakog vratite sa bar jednim suvenirom. Međutim, na Zlatiboru je to malo drugačije jer se umesto sa magnetima i razglednicama turisti kućama vraćaju sa – pršutom, kajmakom, slaninom i sirom.
“Nigde tezge ne mirišu kao na Zlatiboru i zato odavde uvek nosimo najukusnije i najmasnije suvenire. Ako se vratimo bez toga, kao da na ovoj planini nismo ni bili”, kaže uz osmeh za agenciju RINA Aleksandar Travar, turista koji je u Zapadnu Srbiju stigao iz Vojvodine.Ali, kako bi na zlatiborskim tezgama pazarili najbolji kajmak ili pršutu u kupovinu se, kako kažu domaćice, ipak mora krenuti sa velikim predznanjem.
“Dugačak je put od mleka do kajmaka. Prvo se vari, zatim saliva. Onda se sa vrha, kao i inače u životu, skida kajmak a od preostalog mleka prave se sirevi. Najbolji su tvrdi sir i mladi kajmak koji se rasteže kad ga stavite na kašiku”, objašnjava Zlatiborka, Nataša Andzić za RINU.
Za dobru pršutu najbitniji su kvalitetno meso, suva bukova drva, a proces sušenja je još bolji ako je napolju mraz.“Kad se seče, moraju komadi lepo da se odvajaju i ne sme preko sredine da ima taman krug, već da bude svuda jednaka. Samo takva pršuta je dobro osušena i najukusnija”, kaže Nataša.
Da je pršuta izuzetno bitna, ne samo turistima koji je kao suvenir nose sa ove planine, već i samim Zlatiborcima dokaz je i to što su u čast ovog suhomesnatog proizvoda organizovali i čitavu manifestaciju – čuvenu pršutijadu.
Izvor: RINA
