Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko za oko 36 meseci neće biti prepoznatljiv jer će imati sve sadržaje koje imaju svi regionalni centri i ovakva postrojenja u Evropi, poručio je direktor Momir Milovanović najavljujući proširenje tela deponije, primenu tehnoloških rešenja, obnovu voznog parka, unapređenje infrastrukture, modernizaciju Centra za selekciju i uređenje edukativnog centra.
Za edukativni centar na prostoru deponije, prema navodima Milovanovića, Duboko je dobilo 25.000 evra.
– Projekat smo uradili, u toku je nabavljanje opreme i za oko mesec i po dana biće izgrađen edukativni centar zatvorenog tipa sa 50 sedišta, opremljen i video bimom, tabletima, internetom i pratećim sadržajima koje čine edukativni centar. Biće prvi u Srbiji i služiće za edukaciju građana, učenika, dece, studenata, nevladinih organizacija koji se bave zaštitom životne sredine. Oni će moći da koriste taj prostor za svoje potrebe i za projekte koje sprovode, rekao je Milovanović najavljujući i dolazak profesora i studenata Tehnološkog fakulteta iz Beograda, predstavnika cementare iz Popovca koji će u edukativnom centru pričati o RDF gorivu i proizvodnji cementa.
Na upravnoj zgradi JKP Duboko, prema navodima Milovanovića, postavljen je podsetnik o veku raspadanja materijala. U planu je i postavljanje dodatnih obrazovnih sadržaja za učenike osnovnih i srednjih škola.
Prema navodima Milovanovića, RCUO Duboko prve nedelje aprila saznaće koji konsultant će pratiti projekat proširenja tela deponije i sprovođenje planiranih projekata za koje je Duboko dobilo 17 miliona evra. Sve planirano bi za tri godine trebalo da bude završeno.
– To podrazumeva zacevljnje Turskog potoka, izgradnju ćelija jedan, dva i tri sa kapacitetom od 550 000 kubnih metara, izgradnju postrojenja za mehaničko- biološki tretman otpada, postrojenja za prečišćavanje procednih deponijskih voda, modernizaciju Centra za selekciju, nabavku šest novih kamiona, četiri nove prikolice, oko 20 pres i abrol kontejnera, naveo je direktor JKP Duboko Užice.
Podsetimo, sredinom decembra prošle godine je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović najavila da će Srbija dobiti osam modernih regionalnih i reciklažnih centara ka kojima će gravitirati više od 50 gradova i opština.
Za ovu godinu, u okviru prve faze, najavili su gradnju četiri regionalna i reciklažna centra za upravljanje čvrstim otpadom u Užicu, Novoj Varoši, Valjevu i Somboru nakon što je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Francuskom agencijom za razvoj (AFD) potpisan ugovor o kreditu od 150 miliona evra za izgradnju zelene infrastrukture za upravljanje otpadom u Srbiji. Finasiraće ih EBRD i AFD sa po 75 miliona evra.
– Ka tim centrima će gravitirati oko 30 gradova i opština i oni će promeniti kvalitet života građana, napomenula je tada Vujović navodeći da će nakon pripreme tenderske dokumentacije početkom ove godine uslediti i radovi.
– Uspostavljanje reciklažnog centra omogućiće primenu principa cirkularne ekonomije kako bismo od otpada dobijali novu upotrebnu vrednost što je od suštinskog značaja za budućnost, napomenula je ministarka Vujović tokom nedavne posete Kruševcu gde je takođe planirana izgradnja regionalnog centra za upravljanje čvrstim otpadom.
Milovanović je podsetio da RCUO Duboko ima izgrađen Centar za selekciju i najavio da je u planu njegovo proširenje i osavremenjivanje.
– Dok će u Novoj Varoši i drugim mestima graditi reciklažne centre, mi planiramo naš da modernizujemo, pa da što više otpada selektujemo i što manje deponujemo. Naš je cilj da na kraju nađemo partnere, jer nemamo sopstvenih sredstava, pa da taj otpad koji ostaje posle selekcije bude iskorišćavan na neki drugi način, ili za dobijanje toplotne i električne energije ili da ide u cementnu industriju. Naša je dugoročna želja, za narednih pet ili sedam godina, da samo deset otpada ode na deponovanje, a da se 90 odsto otpada iskorišćava, ukazao je Milovanović.
Trenutno je obrnuto. U RCUO Duboko deponuju skoro 90 odsto otpada iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Na sanitarnu regionalnu deponiju u Užicu, koja negativno posluje godinama, iz više od 330 naselja iz devet lokalnih samouprava, svake godine, prema rečima Milovanovića, stiže oko 3 500 tona komunalnog otpada više nego prethodne.
Prošle godine, prema procenama predočenim u Programu poslovanja JKP Duboko za 2022. godinu, u Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko, iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga je stiglo oko 94 850 tona otpada od čega je 87 659 tona otpada završilo na deponiji.
U 2021. godini cementarama je otpremljeno na dalji tretman 5 800 tona otpadne lake frakcije. Procene su da je 7 191 tona izdvojeno primarnom i sekundarnom selekcijom otpada, prema podacima iz tog dokumenta.
Direktor RCUO Duboko je ukazao za Lunu da ne beleže poboljšanja u opštinama kada je primarna selekcija otpada u pitanju.
Napredak je jedino vidljiv u Užicu, prema navodima Milovanovića.
– Od 2015. godine, kada je započeta primarna selekcija otpada, u Užicu je sakupljeno 506 tona, a 2021. godine blizu 1 900 tona primarno selektovanog otpada. To znači da projekte koje sprovodimo i koje smo realizovali, a koje želimo da održimo, daju rezultate, ali je potrebno više vremena posvetiti edukaciji i razgovoru sa građanima kako bi i kvalitet primarno selektovanog otpada bio što bolji, naglasio je Milovanović.
Kolona duža od 400 kilometara
Preduzeće Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko je osnovano 2005. godine, dok su prve količine komunalnog otpada primljene u oktobru 2011. godine. Od 2013. godine postoji plan da se telo deponije proširi, prema rečima Milovanovića, jer je uočeno da nakon 15 godina neće biti prostora za deponovanje otpada iz devet lokalnih samouprava, osnivača Dubokog.
Prema ranijim najavama, u Duboko će privremeno stizati i otpad iz Nove Varoši, Priboja i Prijepoja do izgradnje regionalnog centra Banjica.
Regionalna sanitarna deponija kod Užica se prostire na površini od 15, 08 hektara i ima četiri kasete, ukupnog kapaciteta 580 000 metara kubnih, navedeno je u dokumentima koju su izradile konsultantske kuće Envico doo Beograd i Seureca za Evropsku banku za obnovu i razvoj i Francusku agenciju za razvoj.
– Ukupno smo za deset godina primili 792 952 tone komunalnog otpada. Ako bi taj otpad natovarili na kamione, bilo bi natovareno oko 40.000 šlepera i bila bi kolona duga, bez prekida, 400 kilometara, ukazao je nedavno direktor RCUO Duboko.
Bio je prvi RSD Duboko na listi od deset regionalnih i ukupno 12 sanitarnih deponija u Srbiji po količinama otpada koji je odložen na deponije od 2017. do kraja 2020. godine(83 541 tona otpada odložđeno na deponiju tokom 2020. godine), ukazali su na podatke SEPA u Programu upravljanja otpadom za period 2022-2031. godine kojeg je krajem januara usvojila Vlada Srbije.
Ministarstvo zaštite životne sredine je saopštilo 11. marta da je počela izrada nacrta Akcionog plana Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine.
– Planirano je da Akcioni plan bude usvojen do kraja aprila 2022. godine, naveli su iz Ministarstva uz napomenu da plan treba da ostvaruje ciljeve i prati Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine.
Planira Duboko najmanje dva puta godišnje da otvori vrata građanima.
Pojasnio je Milovanović da bi poseta pomogla stanovništvu da sagleda uticaj otpada, kako je navodio, zolja od bombi, kompleta betonskih stubova, kamenja, teladi, svinja na rad mašina, opreme i ljudi koji ručno prebiraju i razvrstavaju otpad iz svake kese.
Pomažu, prema navodima Milovanovića, i česte posete mališana iz vrtića, učenika škola i ljudi iz struke koji u Dubokom stiču saznanja o upravljanju otpadom i navikama. Građani iz MZ Lipa su napomenuli u razgovoru sa direktorom JKP Duboko da vaspitanje polazi iz kuće, istakavši da je i porodica odgovorna, primer najmlađima u načinima ophođenja prema životnoj sredini.
