Impol Seval Valjaonica aluminijuma a.d Sevojno danas je obeležila Dan društva, 48 godina od početka redovne proizvodnje i 21 godinu od uspešne privatizacije. Pozitivan rezultat poslovanja, izvoz u vrednosti od 71.240.000 evra i prosečnom isplaćenom zaradom zaposlenima od oko 111.760 dinara, Impol Seval Valjaonica aluminijuma je ostvarila u prvih šest meseci ove godine i pored ne ostvarivanja planirane prodaje i prozvodnje, usled nepovoljne tržišne situacije izazvane krizom, koji se ogleda u smanjenju tražnje i padu cena prerade.
Generalni direktor Impol Sevala Ninko Tešić je govoreći o poslovanju firme u prošloj i prvih šest meseci ove godine, naveo da je u prvoj polovini ove godine Impol Seval ostvario proizvodnju od 20.593 tone od toga 16. 905 tona hladno valjanog prizvoda. A ostvarena je dobit u poslovanju od 2.097.000 evra.
–Ostvarili smo izvoz u vrednosti od 71.241.000 evra i to najviše u Nemačku i Italiju, ali u ostale zemlje Evropske unije gde plasiramo skoro 95 posto ukupne proizvodnje. Bojeni i nebojeni aluminijum izvozimo i u Rusiju. Za prvih pola godine nam je prosečna isplaćena zarada 111.760 dinara. U cilju zaštite standarda zaposlenih društvo se opredelilo da od 1. oktobra poveća najnižu cenu rada za 5 posto, što je drugo povećanje zarada u Impol Sevalu u ovoj godini, a prvo je bilo 1. aprila. Danas zaposlenima isplaćujemo jubilarnu nagradu povodom Dana društva u iznosu od 25.085 dinara, rekao je Tešić i dodao:
–U ovoj godini ne ostvarujemo planirane proizvodne rezultate. Tržište je loše, došlo je do pada tražnje i naših cena prerade, ali smo uspeli da i dalje u ovoj godini poslujemo sa dobiti za privih šest meseci ostvarena je dobit od 2. 097.000 evra. Planiramo da ovu godinu završimo sa pozitivinim rezultatom, ali je ostvarena dobit u prvoj polovini ove godine u odnosu na prošlogodišnja 24 miliona dobiti, ovo za nas kao da smo, pošteno rečeno, u debelom gubitku. Vlada neizvesnot za narednu godinu gde bar za prvi kvartal ili prvu polovinu godine ne vidimo ništa dobro. Recesija je u Evropi jako visoka, ali optimisti smo, borićemo se, naveo je Tešić.
Društvo Impol Seval je prošle godine ostvarilo ukupnu proizvodnju od 42.696 tona, a od toga 37.764 tone hladno valjanog programa.
–Ostvarena proizvodnja i realizacija uz sprovedene mere interne ekonomije i korišćenje povoljnih trendova na tržištu prodaje obezbedili su da društvo prošle godine iskaže dobit u poslovanju od 24.081.000 eura. Ova dobit u 2022. godini je rekordna u istoriji fabrike. Vrednost izvoza prošle godine je bila 193.632.000 eura, dok je prosečna isplaćena zarada prošle godine bez menadžmenta bila 109.442 dinara. Uz ove plate isplatili smo regres, topli obrok, solidarnu pomoć, poklon ženama povodom osmog marta i drugo. Takođe je izvršena i isplata dividende u iznosu od 7 miliona evra i to je do sada najveći iznos izdvojen za dividende u Impol Sevalu, rekao je Tešić.
U postprivatizacionom periodu od 2002. godine do 2023.godine za prvih šest meseci Impol Seval je investirao 116.007.000 evra, a ulaganja u ovoj godini su 2.600.000 evra, dok je plan da ukupna investicija u ovoj godine bude 4.160.000 evra.
–U polaznim osnovama za Strategiju razvoja od 2024. do 2030. godine Impol Seval je predvideo ukupna ulaganja od 30 milona evra od čega će u tri strateška projekta biti uloženo 18.500.000 evra. Oko 5.500.000 evra planiramo da uložimo u projekte zaštite životne sredine. Uz sva ova planiranja ćemo biti oprezni što se investicija tiče, da bismo sačuvali likvidnost, da vidimo kakvo će vreme biti, naveo je Tešić.
U Društvu su trenutno angažovani na obezbeđenju dovoljnog nivoa prodaja koje će u narednom periodu omougućiti puno korišćenje kapaciteta ili bar nešto veće, nego što je danas.
–Mi trenutno radimo sa 70 posto kapaciteta i to nije dovoljno da dugoročno budemo pozitivni u narednim godinama, jer ima i tendencija pada prodajnih cena. Najvažniji zadatak nam je da budemo u kontaktu sa postojećim kupcima, da radimo na osvajanju novih proizvoda, novih tržišta i time se bavimo, rekao je Tešić.
U saradnji sa Ujedinjenim nacijama UNDP Impol Seval je ažurirao zahtev za izdavanje integrisane dozvole i o očekuju da bude izdata u prvoj polovini naredne godine.
–Kao odgovor na klimatske promene Evropska unija je usvojila plan Fit for 55 i Zelenu agendu sa ciljem da se ukupna emisija CO2 smanji za 55 posto do 2030. godine i predeuzela je brojne mere u cilju usaglašavanja sa navedenim planom. Kupci su počeli od nas da ozbiljno zahtevaju da izrađujemo Analizu životnog ciklusa proizvoda, da im dostavljamo informacije o ugljeničnom otisku prizvoda i isporučujemo proizvode sa visokim udelom sekundarnod aluminijuma, jer takvi proizvodi imaju nizak ugljenični otisak. Evropa će prizvođače stakla, gvožđa, aluminijuma, đubriva koji imaju visok ugljenični otisak, koji su uvezeni na tržite EU iz zemalja koje nemaju uspotavljen sistem trgovine emisjama gasova sa efekttom staklene baste od 1.1.2026.godine dodatno oporezovati. Srbija još uvek nije usvojila ovaj program, ali se nadam da ćemo stići da to uradimo, ako ne, onda ćemo imati ozbiljan problem da prodajemo na tržitu EU, naveo je Tešić.
On je dodao da će te takse biti ogromne s obzirom da se sada kreću od 80 do 90 evra po toni ugljenika.
U Impol Sevalu će se raditi na smanjenju ugljeničnog otiska kroz nabavku zelenih ingota koji nemaju veliki sadržaj ugljenika, pre svega kroz potrošnju sekundarnih sirovina. Tešić je naveo da su osposobljeni da troše dosta sekundarnih sirovina i trenutno, pored smanjenog nivoa proizvodnje, troše ih mesečno do 1.800 tona koje najvećim delom uvoze iz Nemačke, Mađarske i drugih zemalja zapadne Evrope.
–Samo oko 300 tona obezbedimo na domaćem tržištu. Za uvoz su nam potrebne dozvole i tu imamo žestoke probleme sa administracijom Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer dozvole čekamo mesecima. Tim povodom se na nivou Ministarstva mora nešto hitno preduzeti, a mi smo se osposobili da izračunavamo ugljenični otisak, proučili smo sve propise EU vezano za Zelenu agendu i već od 1. januara naredne godine u obavezi smo da dostavimo našim kupcima podatke o ugljeničnom otisku za četvrti kvartal ove godine što ćemo i učiniti – kaže Tešić.
Što se tiče novih kadrova u Impol Sevalu ističu da prijema u radni odnos ima onoliko koliko je neophodno. Tešić je naveo da su se po pitanju kadrovske politike odlučili da ga sačuvaju i da vode računa o njihovom standardu, što podrazumeva povećanje plata.
–Trudimo se da zadržimo postojeći kadar, a rado bismo zaposlili one koji su nam neophodni kao što su metalurško inžinjere, ali takavih nema na tržištu. Mi bismo ih stupendirali. Ovo je prvi put da pričam da imamo pomalo problem kadrova. Moramo napraviti varijantu da ne dođemo u situaciju da otpuštamo ljude jer bez njih ne možemo. Ne može se kadar zanemariti bez obzira na kriz, rekao je Tešić.
Glavni izvršni direktor kompanije Impol i predsednik Nadzornog odbora Impol Sevala Andrej Kolmanič navodi da je slična situacija i u Sloveniji po pitanju kadrova. Mladi, kako je rekao se ne odlučuju za struku koja je vezana za industriju, jer žele slobodne vikende. Inženjeri metalurgije ili mašinstva su tražena zanimanja, moramo mlade uvjeriti da treba da se opredeljuju za njih, kazao je Kolmanič.
On je takođe naveo da je velika ekonomska kriza u Evropi i svetu i da kompanija Impol to itekako oseća. U ovom momentu u svim industrijama u kojima mi radimo potražnja je pala za 20 do 25 posto. Kako je naveo prognoze i očekivanja za narednu godinu su bolje za aluminijumsku industriju.
Na proslavi Dana društva Impol Seval bilo je oko 400 do 500 penzionera, a svečanom okupljanju prisustvovali su poslovni partneri i brojni gosti.
