Polupodzemni kontejneri su ugrađeni na Trgu Svetog Save, kod uređenog parka ispred Gradskog kulturnog centra, preko puta Užičke gimnazije. JKP Bioktoš, prema najavama, planira da do kraja godine postavi ukupno 13 polupodzemnih kontejnera na šest lokacija u centralnom gradskom jezgru.

• Svi smo svesni da kontejneri trenutno stoje na nekim i neprimerenim lokacijama, da zauzimaju prostor, trotoare, parking mesta. Postavićemo polupodzemne kontejnere gde tehnički uslovi to dozvoljavaju, naveo je nedavno za Radio Lunu Branislav Marić, izvršni direktor JKP Bioktoš, dodavši da će postavkom kontejnera čiji je manji deo nad, a veći pod zemljom, ukloniti kontejnere koji su prethodno postavljeni na tim mestima.

Prema navodima Marića, za 11 polupodzemnih kontejnera je obezbeđeno pet miliona dinara, dok su dva dobijena kao donacija prethodnih godina. Izvršni direktor Bioktoša je pojasnio da dva polupodzemna kontejnera iz donacija nisu ranije ugrađena zbog nedostatka opreme, kako je naveo, jer je bilo neisplativo ugrađivati dizalicu na kamion samo za dva kontejnera.

Građani će imati priliku da odvajaju otpad za reciklažu i deponovanje u posebene polupodzemne kontejnere.

• Oni će biti posebne boje i posebno obeleženi. Uspeh svih nas zavisi od medijske kampanje i od svesti građana jer, ukoliko ne budemo odvajali otpad, sav trud je bespredmetan, napomenuo je izvršni direktor JKP Bioktoš.

Podsetimo, odbornici Skupštine grada Užica su tokom 15. sednice, decembra prošle godine, usvojili Poseban program poslovanja JKP Bioktoš za 2022. godinu kojim je predviđeno pet miliona dinara subvencije iz gradskog budžeta za nabavku polupodzemnih kontejnera. Posebnim programom je predviđeno i da JKP Bioktoš sa oko četiri miliona dinara sopstvenih sredstava nabavi dizalicu, ruku za kamion, radi pražnjenja polupodzemnih kontejnera.

Nagradili Duboko, Čajetinu i Užice; Mogući pomaci?(AUDIO)

Oprema za proširenje primarne selekcije otpada u gradu, potom i u Sevojnu

Oprema za unapređenje primarne selekcije otpada je stigla u užički JKP Bioktoš, potvrđeno je za Radio Lunu iz Gradske kuće i iz Bioktoša.

• Stiglo je 5 350 kanti od 240 litara za suv otpad iz individualnih domaćinstava, 570 plavih kontejnera i 124 kontejnera za staklo i dva vozila. Oprema je u hangaru u bivšoj kasarni u Krčagovu. Ne zavisi od Bioktoša kada će projekat da krene nego od Ministarstva finansija i zaštite životne sredine koji su nosioci projekta i finansirali opremu. Kada opremu prebace na Grad Užice ili Bioktoš, tek onda možemo da razmišljamo o pokretanju tog posla, ukazao je nedavno Marić iz Bioktoša.

Prema najavama članice Gradskog veća zadužene za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nade Jovičić, za početak bi primarna selekcija otpada trebalo da zaživi u Gradskoj opštini Sevojno.

• Opštinu bismo kompletno pokrili primarnom separacijom, napomenula je Jovičić dodavši da opremu treba brendirati, kamione registrovati, što zavisi od koordinatora projekta.

Ona je kazala da Grad razmatra mogućnost nabavke kanti za mokri otpad za ista domaćinstva, ali da nisu u obavezi to da učine. Iz Bioktoša su ostavili otvorenu mogućnost i da ostanu kontejneri za mokri otpad.

• Idemo u pravcu da nabavimo kante od 120 litara. Za opštinu Sevojno nam treba oko tri i po miliona za nabavku kanti. Videćemo da li će to biti naš budžet ili ćemo uspeti da dobijemo od Ministarstva zaštite životne sredine određena sredstva da nabavimo isti broj kanti od 120 litara, dodala je nedavno Jovičić podsetivši da je donatorski projekat, započet 2017. godine, rezultirao potpisivanjem memoranduma 2019. godine između države i donatora. Grad Užice učestvuje u projektu sa 15 odsto ukupnog budžeta.

U samom gradu za sada nema najava da će uvesti kante za razdvajanje otpada u nova domaćinstva.

• Tu je problem i sa brojem ljudi, sa kojima Bioktoš ne raspolaže. Negde od četiri do pet puta je neefikasnije iznošenje smeća u kantama jer moramo da dođemo do svake kuće da uzmemo kantu i vratimo, dok je iznošenje u kontejnerima mnogo brže, efikasnije i jeftinije, predočio je Marić.

JKP Bioktoš: Problem u neadekvatnim postupcima građanstva

Oko 150 kontejnera plave boje za reciklabilni otpad i 20 kontejnera žute boje za odlaganje stakla je postavljeno 2020. godine u užem centru Užica.

• Plavi kontejneri za suvi otpad nalaze se na potezu od Muzeja do Hercegovačke ulice (obuhvaćen je deo ka plaži) i od Carinskog mosta (Nemanjina ulica) do Autobuske stanice (ulica Mihajla Pupina), naveli su iz Bioktoša dodavši da su koševi za PET ambalažu dostupni meštanima Krčagova, u naselju Senjak i u Gradskoj opštini Sevojno, odnosno u ulicama Užičkih heroja, Norveških interniraca, u Hilandarskoj, Dr Veselina Marinkovića, u Miloša Obrenovića, Višeslava Bugarinovića i Milivoja Marića.

JKP Bioktoš skoro svakodnevno podseća građane da u kontejnere plave boje ubacuju samo otpad koji podleže procesu reciklaže – karton, papir, tetrapak, plastiku, tekstil, obuću i metalnu ambalažu. Međutim povremeno viri i poneka stabljika, ljuska od jajeta ili kesa nepreglednog sadržaja iz komunalne opreme za suv otpad na ulicama grada u kojem je skoro popunjena regionalna deponija sa otpadom iz devet lokalnih samouprava i koji je nagrađen kao Ekoopština u kategoriji upravljanja otpadom.

Sadržaje iz kontejnera za reciklabilni otpad užički JKP Bioktoš bi trebalo da odvozi u RCUO Duboko posebnim kamionom, ali to nije bio čest slučaj prethodnih meseci na jednom mestu u centru grada. Više od 20 puta smo zabeležili od jula do sredine septembra da su radnici JKP Bioktoš ubacivali sadržaje iz kontejnera plave i crne boje u isto vozilo na lokaciji u krugu stambenih zgrada, nedaleko od užičkog zelenog pijaca.

• Ima opravdanja i opravdan odgovor na to. Problem je u neadekvatnim postupcima građanstva. Bez obzira što je odvojeno za suvi i mokri otpad, umesto da razdvajaju, nesavesni građani bacaju u iste kontejnere različit otpad i ne rade primarnu selekciju tako da smo mi bili primorani da praznimo te kontejnere u isti autopodizač, smećar. Taj otpad ne bude prijavljen u Dubokom kao primarno selektovan otpad već ga tretiraju kao mokri otpad, napomenula je za Lunu sredinom septembra Nataša Milović Stefanović, v.d. direktorka JKP Bioktoš, navodeći da nema podatak koliko je novca to javno komunalno preduzeće moglo da uštedi da je dosledno i adekvatno tekla uspostavljena primarna selekcija otpada u gradu.

Viši savetnik za zaštitu životne sredine u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor Miloš Radojević, menadžer više projekata u gradu u oblasti upravljanja otpadom, nije želeo da opravda postupanje gradske čistoće kada sadržaje iz plavih i crnih kontejnera ubace u isti kamion.

• Šalje pogrešnu sliku i daje pogrešnu informaciju da se trud onih koji odvajaju otpad ne ceni, ne poštuje i da nije važan, a mnogo je važan. Treba težiti ka tome da se to apsolutno ne dešava jer kada to običan čovek vidi sa prozora, on bude ozlojeđen i povređen i, svakako, gubi volju da nastavi da razdvaja otpad, rekao je Radojević poručuvši građanima da u svakom slučaju urade šta je do njih, da odvajaju otpad u svojim domovima i da ga odlažu u adekvatnu komunalnu opremu.

• Ipak, bolje je i tako nego nikako. Ostvarićete lični mir, zadovoljstvo da ste uradili ono što je do vas i imaćete puno pravo da kritikujete rad lokalnog komunalnog preduzeća. Nemamo više gde otpad da stavimo, nemamo više gde da ga zatrpamo. Moramo mnogo više da se zalažemo, prevashodno ljudi koji su na pozicijama da donose odluke i koji mogu da utiču na donošenje odluka, a onda posledično i svaki od nas pojedinaca može da doprinese, istakao je Radojević.

Nakon što smo nadležnima ukazali na problem, od kraja septembra u dva navrata tokom noći na istoj lokaciji viđamo kamion i radnike Bioktoša, jednu ekipu koja odvozi utovaren otpad iz kontejnera crne boje i drugu koja utovara sadržaje iz plavih kontejnera u drugi kamion.

Iz JKP Bioktoš su naveli da redovno beleže tok rada komunalne službe na terenu.

• Postoji posebno vozilo za suv otpad, ako je to suv otpad, i grupa koja prazni plave kontejnere u noćnim uslovima, u trećoj smeni. Napominjem da otprilike oko 50 odsto tog što smo uzeli kao suv otpad iz plavih kontejnera deponija Duboko nije prihvatila kao primarno selektovan otpad, predočio je u nedavnom razgovoru za Radio Lunu izvršni direktor za tehničke poslove u JKP Bioktoš Branislav Marić.

Prema podacima JKP Duboko, na regionalnu sanitarnu deponiju tokom prvih šest meseci ove godine JKP Bioktoš je dovezao oko 10 148 tona otpada iz Užica.

Ulazna kontrola kvaliteta prijavljenog primarno selektovanog otpada je ukazala da oko 700,68 tona otpada, prikupljenih u Užicu tokom prvih šest meseci ove godine, ne može biti priznato kao otpad razvrstan na mestu nastanka zbog visokog nivoa nečistoća i prisustva vlage, piljevine, pepela, zemlje, zelenog, kuhinjskog i građevinskog otpada.

– Naša kultura, odnosno nekultura, samih građana je takva da ne razmišljaju i nemaju svest gde šta treba da ubace. Recimo, kod pijaca postoje piljare koje bacaju truli paradajz i sav taj biootpad u plave kontejnere. Tako se ponašaju i građani. Ne dopire do njih da treba da primarno selektuju otpad i da vode računa gde šta da bacaju, naveo je Marić iz JKP Bioktoš.

Prema navodima vršioca dužnosti direktora JKP Duboko Momira Milovanovića, Užice je najviše napredovalo u primarnoj selekciji otpada od opština osnivača i imaće ove godine blizu 2 000 tona otpada prijavljenog kao primarno selektovan.

• Ostaje problem ispred kolektivnog stanovanja i stambenih zgrada. Želja nam je da predsednici i upravnici stambenih zgrada dođu u Duboko i da im održimo edukaciju kako bi i u stambenim zgradama učestvovali u odvajanju u plave kontejnere od 1,1 metara kubnih i tako da daju svoj doprinos kada je u pitanju primarna selekcija otpada. Kroz projekat IPA 2017 se stvaraju mogućnosti da imamo govoto 80 odsto teritorije grada pokriveno primarnom selekcijom otpada, naveo je v.d. direktor JKP Duboko Momir Milovanović spomenuvši da bi potom trebalo razmatrati i načine uvođenja meštana sela u sistem odvajanja otpada na mestu nastanka.

Iz Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju u nezvaničnom razgovoru su nam rekli da bi adekvatnim postupcima građanstva pomogla i istaknuta obaveštenja na zgradama o pravilnom odlaganju otpada.

Marić: Oko 120 kilograma primarno selektovanog otpada po domaćinstvu godišnje

Od pre dve godine, posredstvom prekograničnog projekta SUBREC i saradnjom Užica i Tuzle, oko 300 domaćinstava odlaže kuhinjski i baštenski otpad u dobijene kompostere, dok oko 2 500 domaćinstava u predgrađu Užica razdvaja u posebne kante ambalažni i organski otpad.

• Radnici JKP Bioktoš pregledaju kante koje se nalaze u individualnim domaćinstvima i, ukoliko je tu pomešan otpad, oni ga ne uzimaju kao suv otpad. Negde oko 320 tona prošle godine smo imali primarno selektovanog otpada iz 2 500 domaćinstava što je negde oko 120 kilograma po jednom domaćinstvu na godišnjem nivou primarno selektovanog otpada. Suv otpad iz kanti od 240 litara se uzima petnaestodnevno iz 2 500 domaćinstava, dok mokri otpad iz kanti od 120 litara nosimo sedmično. Poštujemo dinamiku, jedino u zimskim uslovima imamo problema jer su to rubni delovi grada i ulice koje se ne čiste, ukazao je izvršni direktor za tehničke poslove JKP Bioktoš dodavši da zaposleni trenutno rade u teškim uslovima.
• U smislu da nosimo kante 50, 100 metara iz domaćinstva. Pre svega, mora da se promeni gradska Odluka o komunalnom uređenju kako bi građanin bio u obavezi da iznese kantu do ulice. Međutim, i tu ima problema jer su mnoge kuće na samoj ulici gde nema trotoara, ali se to mora rešiti. Imamo kamione i od šest i 16 kubika. Moramo da se dovijamo jer nam je mnogo skuplje da radimo sa vozilima manjeg kapaciteta, ali su nam neophodni jer su ulice uske, strme, nezgodne, objasnio je Marić.

Prema Izveštaju o poslovanju JKP Duboko za prošlu godinu, od kraja februara 2020. do kraja 2021. godine iz oko 2 500 domaćinstava u Užicu je ukupno prikupljeno 562,7 tona suvog otpada i on je, kako su izvestili, u potpunosti iskorišćen kao laka frakcija za cementaru – 60% i kao reciklabilna sirovina – 40%. 

Menadžerka Centra za sekundarnu selekciju JKP Duboko Tanja Knežević je pojasnila za Radio Lunu da prijavljen primarno selektovan otpad iz 2 500 domaćinstava Užica istovaraju na posebno mesto od pomešanog komunalnog otpada.

• Radnik fizički, ručno, bez ubacivanja u cepač kesa navlači na liniju suv otpad i proces jako brzo prođe. Malo vremena zahteva izdvajanje sekundarnih sirovina iz takvog otpada, naglasila je Knežević.

Centar za selekciju JKP Duboko je namenjen otpadu razvrstanom na mestu nastanka.

• Sve ove trake, mašine balirke su namenjene primarnoj selekciji otpada. Međutim, kad bismo samo prerađivali primarno selektovan otpad, trećina naših kapaciteta bi bila iskorišćena i zato moramo da ubacujemo mešani komunalni otpad zbog iskoristivih sekundarnih sirovina. Većina je pomešani komunalni otpad. Problem nastaje kada dođe do radnika čista flaša iz primarno selektovanog i zaprljana flaša iz pomešanog komunalnog otpada, navela je u nedavnom razgovoru za Radio Lunu menadžerka Centra za sekundarnu selekciju istakavši da bi otpad razdvojen na mestu nastanka olakšao rad zaposlenima, povećao količinu izdvojenih sekundarnih sirovina, smanjio zastoje, vreme čišćenja i čuvao opremu.

Šta bi građani mogli da urade u svojim domovima?

• Čaša od kisleog mleka ne može da se reciklira i ide direktno na spaljivanje u cementaru. Ali, ako bi flašu od jogurta isprali, to bi nam izuzetno značilo jer najveći smrad proizvodi ambalaža od mleka i jogurta, privlači dosta mušica. Mi imamo dodatnu proceduru da operemo balu kad bude gotova, ali ništa to nije dovoljno nego kao kad bi svako od nas isprao flaše od jogurta pre bacanja što je deset sekundi posla, istakla je Knežević.

Izveštaj o poslovanju JKP Duboko u 2021. godini, usvojen 30. juna tokom 19. skupštinske sednice u Užicu, pokazuje da skoro polovina od 1,891.85 tone prijavljenog primarno selektovanog otpada iz Užica prošle godine nije bila priznata kao otpad razvrstan na mestu nastanka.

• Iz 142 kontejnera je prošle godine prihvaćeno negde oko 600 tona, a ukupno oko 900 tona primarno selektovanog otpada od ukupne količine od oko 20 000 tona otpada koja je predata na deponiju Duboko, što je otprilike oko pet odsto, ali tih oko 900 tona mnogo znači jer je vrednost tog otpada u prostoru koji nije iskorišćen za deponovanje smeća, preodočio je Marić iz JKP Bioktoš.

U Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko izdvajaju ukupno oko deset odsto sekundarnih reciklabilnih sirovina.

• Ponovo upotrebljavamo foliju, PET ambalažu, metale, karton i papir, automobilske gume, staklo, jer njih najviše ima. Za neke sirovine se izgubilo tržište jer je, nažalost, jefitnije napraviti novu ambalažu nego reciklirati staru, što je slučaj sa tetrapakom. Sva ostala ambalaža koja nema komercijalnu vrednost odlazi u cementaru za proizvodnju RDF goriva. Sa ćerkom firmom cementare iz Popovca Safir imamo izuzetnu saradnju. Oni od nas uzimaju otpad i od njega proizvode RDF sirovinu koja se dalje koristi za proizvodnju cementa, predočila je Knežević.

Na regionalnu sanitarnu deponiju u Užicu, prema navodima Miloša Radojevića, dnevno stiže od 200 do 250 tona otpada iz devet lokalnih samouprava gde je oko 350 000 stanovnika. U proseku, tročlana porodica dnevno odloži od kilogram do kilogram i po otpada.

• Cene komunalne usluga koje trenutno plaćamo u Užicu nisu dovoljne da pokriju realno poslovanje dva komunalna preduzeća. Svedoci smo poskupljenja, od goriva preko mašina do repormaterijala. Nedostaje radne snage, a i ne mogu slobodno da zaposle ljude koji nedostaju. Kada sve to saberete, dolazite do zaključka da je stanje u sektoru jako teško, naveo je Radojević.

Svaki dan ulicama Užica 15 vozila Bioktoša kupi otpad iz komunalne opreme.

• Imamo oko 1700 kontejnera od 1,1 metara kubnih na teritoriji grada Užica i u selima. Imamo 170 kontejnera od pet i sedam kubika. Svaki dan na ulice izlazi deset vozila koji uzimaju kontejnere od 1, 1 metara kubnih i kante iz 2 500 domaćinstava. Imamo četiri autopodizača koji uzimaju 170 koševa od privrede i iz sela koje je nekadašnji Eko-fond postavio radi sprečavanja divljih deponija. Imamo jedan kamion grajfer i 15 ekipa koja kupi kabasti otpad i granje jer nesavesni građani bacaju sve i svašta pored kontejnera, po ulicama i padinama i mi se borimo i sa tim. Jedna ekipa ima vozača i tri iznosača smeća. Nemamo dovoljno ljudi. Starosna struktura je prilično velika, 52 godine je prosek starosti našeg zaposlenog. Sve manje i manje zaposlenih imamo i, što je još poraznije, sve je manje zainteresovanih da se bave ovim poslom, predočio je Marić.

Prema navodima v.d. direktorke JKP Bioktoš Nataše Milović Stefanović, broj zaposlenih je isti kao i pre 15 godina.

• Mnogo je manji obim posla bio pre 15 godina u javno komunalnom preduzeću. Ovaj broj izvršilaca zaista radi punim kapacitetom u tri smene. Ljudi, čak, ostaju i prekovremeno da rade, navela je v.d. direktorka Bioktoša, javno komunalnog preduzeća sa oko 210 zaposlenih.

U JKP Duboko, sa oko 90 zaposlenih, prethodnih i ove godine beleže porast odsustva radnika zbog bolovanja što otežava organizaciju rada, pa i u Centru za selekciju.

• Nikada dovoljan broj radnika. Jako lako dobijaju bolovanje. Znam iz ličnog primera, ako odem kod doktora po uput, odmah me pita hoću li bolovanje kad vidi gde radim. Imamo dana da dođe troje ljudi na posao da nam se ne isplati da pustimo čitavu liniju, ukazala Knežević.

Prema navodima Radojevića, veliki je problem što se deponija puni ogromnom brzinom i što uskoro ostajemo bez deponijskog prostora.

• To je problem kojeg je trebalo dresirati mnogo godina pre. Sada smo saterani u ćošak i moramo brzo reagovati. Jedini način je da smanjimo udeo otpada koji se deponuje jeste da povećavamo udeo otpada koji se ponovo reciklira, upotrebljava ili spaljuje u cementnim pećima kako ne bismo došli u situaciju da relativno brzo tražimo novu lokaciju za novu deponiju. Svakako bi Grad Užice trebalo da bude najmotivisaniji da uspostavi ozbiljan sistem primarne selekcije otpada. Podvlačim reč ozbiljan jer je i do sada bilo pokušaja i kretali smo u više navrata, ali je bilo propusta u svemu tome. Nadam se da će Grad Užice naći način da se nedostajuća radna snaga obezbedi, naveo Radojević poručivši i da je Užicu hitno potrebno da promeni lokalnu politiku u oblasti upravljanja otpadom.
• Postojeći dokumenti, odluke koje definišu tu oblast nisu dovoljno razradile problematiku, nisu definisale nadležnosti i odgovornosti. Mi imamo inspekcijske službe i komunalnu miliciju koja je nenadležna u velikom broju slučajeva za kontrolisanje nepropisnog ponašanja i postupanja sugrađana, a i mi sugrađani sami kršimo sistem i pravimo ovu situaciju, predočio je Radojević.

• Užičani, pamet u glavu, radimo šta je do nas i kumulativnim efektom možemo da postignemo neke rezultate. Postoji mnogo načina da pokažete svoj lokal patriotizam i svoju privrženost gradu, a da ne morate da ulažete velike finansijske i druge napore, ukazao Radojević.

Svetlana Drakul, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Užica, kazala je za Radio Lunu da bi Užice na proleće 2023. godine moglo da dobije Lokalni plan upravljanja otpadom i posebnu odluku o upravljanju otpadom.

• Čekali smo da se donese nacionalni program jer lokalna samouprava bilo kakav program mora da donese u skladu sa strategijom na nacionalnom nivou. U fazi smo formiranja radne grupe. Apliciraćemo za podršku mentora, navela je nedavno Drakul.

Iz JKP Bioktoš su napomenuli da bi im značilo donošenje lokalnih odluka koje bliže uređuju oblast upravljanja otpadom.

• Značiće nam mnogo jer sad imamo više načina iznošenja otpada- u kantama, koševima, iz kontejnera, polupodzemnih kontejnera. To je sve različita oprema koja zahteva različite kamione i kada se budemo usredsredili, predvidećemo i u svojim planovima kojim pravcem idemo i šta da nabavljamo od opreme i vozila, ukazao je Branislav Marić.

Pitali smo gradsku većnicu kako je zadovoljna tokom primarne selekcije u gradu i načinom upravljanja otpadom.

• Bilo ko ko je na funkciji kao ja može da kaže da će biti zadovoljan u onom momentu kada to bude kompletno, a toga neće biti sigurno u narednih nekoliko godina. Na tome treba da se radi, prvenstveno na edukaciji stanovništva jer kad svi mi kao pojedinci postanemo svesni koliko je značajno adekvatno upravljanje otpadom i selekcija otpada na mestu nastanka, što su ključni koraci, tek tada možemo koristiti svu tu opremu koju dobijamo na pravilan način, rekla je članica Gradskog veća Nada Jovičić.

Iz Dubokog, gde deponuju oko 90 odsto pristiglih količina otpada iz devet lokalnih samouprava u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu, poručili su osnivačima da uvedu i unaprede uspostavljenu primarnu selekciju otpada uz napomenu da su od 2015. do 2021. godine uočili da su prikupljene količine primarno selektovanog otpada na približno istom nivou svake godine.

• Treba da radimo na edukaciji građana i značaju primarne selekcije kako bi regionalni centar Duboko i radio u svom punom kapacitetu, poručila je tokom posete Užicu ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Posredstvom projekta Odvajamo, kojeg sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije i Švedske, Užice, Čajetina, Bajina Bašta, Požega, Kosjerić, Ivanjica, Čačak, Lučani dobiće komunalnu opremu za suv otpad, vozilo i pomoć u sprovođenju kampanja.