U slučaju Gorana Kojadinovića Coix kreativnost je ono što povezuje programiranje i književnost. Po struci elektroinženjer, osnivač preduzeća Infosys, osim u svetu informacionih sistema uspešno pliva i u svetu pisanja i književnosti.
Nedavno je u Užičkoj gimnaziji predstavljena njegova knjiga Prijatelji metafizike u prisustvu velikog broja Užičana. Kojadinović osim ovog romana iza sebe ima objavljene knjige Lena HAD, Svoja KNJIGA Tuđih UTISAKA, Afrički učitelj, zbirku pesama Perla, kao i prvi svezak Artefakti i Davidov proces.
Za kjiževnost kaže da je to njegov hobi, a da je sve ostalo išlo postupno.
–Normalno je da svako ima neki hobi. Neko ide na pecanje, neko šeta, radi svako šta voli. Ja volim književnost. Dosta toga sam pisao, prethodnih godina samo za sebe. Nakupilo se toga godinama i učinilo mi se da bi to moglo da se ukoriči. Onda je došao na red taj teži deo posla. Od svega napisanog napravio sam nekoliko knjiga, kazao je Kojadinović za Radio Lunu.
Knjiga Prijatelji metafizike, je sasvim suprotno od mainstream literature. Ovaj pisac u svojim knjigama predstavlja jedan novi književni izraz.
–Roman Prijatelji metafizike ne spada u laku literaturu. Povezan je sa nekim, kako i naslovu stoji, metafizičkim stvarima, onostranim. Stvarima koje nisu uobičajene, nisu iz ovoga sveta promišljanja. Tangira filozofiju, umetnost i nauku generalno. Ko voli takvo dublje štivo, može da proba ovo. Ono što ide u prilog ovoj priči je i to što je izdavačka kuća Paidea iz Beograda uvek takve stvari objavljivala preko 30 godina. Nijedna knjiga koju su objavili nije mejnstrim, već su to knjige koje tangiraju visoke duhovne potrebe, navodi Kojadinović.
Za pisanje ovog romana Kojadinović je inspiraciju pronašao u Jungu i njegovim velikim naučnim otkrićima.
–Ja ta otkrića volim da nazovem organi psihe. Dva arhetipa su vrlo interesantna, to su senka i persona koji su opoziti. Persona je muški arhetip, ima muški princip, dok je senka ženski arhetip. I svi ljudi ih imaju, mogu dobro ili loše da ih odgoje. Svaki od tih arhetipa ima svoje lice i naličje. Svet je bipolaran i to je prisutno svuda. To uočičiti i analizirati za početak je dovoljna inspiracija da se o tome piše, ispričao je na promociji knjige Kojadinović.
Profesor književnosti u Užičkoj gimnaziji Mirjana Blagojević je istakla višeslojnost Kojadinovićeve proze, s tim da je ključ za čitanje u rukama samog čitaoca.
– Da li će to biti kao psihološki roman, filozofski, to može da bude i kao priča o prijateljstvu, ali i kao satirična priča o društvu današnjice. Pokušavali smo da dođemo do nekakve definicije, kako nazvati ovaj pravac u književnosti. Možda je to ono što sam jednom rekla da je to kao da slušate džez u Pikasovom ateljeu. Nema nijednog momenta fabulativnog tesnaca, bilo kakavog klišea, ničega što je klasična teorija teksta. On je izlomio sve to, piše kao da komponuje džez kompoziciju. Njegova rečenica je takva, rekla je Blagojević i dodala:
–Ono što jeste divno u ovoj priči je što je to esejistički pristup. On sve vreme govori o vrlo važnim stvarima, o umetnosti najrazličitijih vrsta, načinu na koji je moguće posmatrati svet, ali i potrebi da se svet opaža sa neke druge strane. On upućuje na to da je potrebno skrenuti pažnju na ono što je skriveno, u šta nisu upereni reflektori. Tako dolazi do mnogih ideja, jer je ovo knjiga ideja. Ovo je filozofija za ličnu upotrebu. Ako nismo fanovi filozofije onda ćemo naći izuzetnu liriku, njegova rečenica je lirična, ovaj roman je pun refrena. Kojadinović apostrofira čoveka koji stupa na iracionalno polje i tako dolazi do nekih viših vidika, novih dimenzija koje su nam svima potrebne kako bi smo pregurali ovo vreme, kazala je Blagojević.
Interesovanje za metafiziku, pronašao je u matematici, za koju kaže da nije apstraktna.
–Još odmalena sam voleo matematiku, a to kad se u matamtici ode do nekog nivoa, pa se udari u zid i neke stvari se ne mogu rešiti dalje postoje onostrane sile koje vladaju. One pobude maštu. To je i sa najvećim naučnicima stvarna situacija. Nije matematika apstraktna toliko koliko se misli, ona je vrlo filozofska oblast. Tako da prirodno ide uz tu moju ljubav prema matematici da se u jednom momentu udari u taj zid, pa da iza toga želim da saznam šta postoji i to već ide u metafizičku zonu, navodi Kojadinović i dodaje da se on to nešto iza zida nije usudio da traži u nauci, već je to pronašao u umetnosti.
Pisanje o realnim događajima ne spade u domen Kojadinovićevog interesovanja, on traži nešto dalje i dublje.
–Mislim da umetnost ne služi da potvrdi realnost, već da je nadogradi, odnosno da pronađe neke više dimenzije i da ide dalje. Zbog toga je ovo malo kompleksnija stvar i većina čitalaca nije naviknuta na ovakav izraz. Ali mi smo borci, borićemo se za kvalitet. A ne za mejnstrim, nećemo za te stvari koje su za mas potrošnju pa i u umetnosti. Nećemo štancovati umetnost, borićemo se za pravu umetnost i ja i moj izdavač Paidea, rekao je Kojadinović.
Na promociji romana su učestvovali profesor književnosti Mirjana Blagojević, novinarka Gordana Nonin, izdavač Petar Živadinović, a moderator je bio Dragoljub Selaković. Odlomke iz knjige Prijetelji metafizike je čitala Olivera Kojadinović.
