Kako bi se obezbedila hrana za rastuću populaciju planete, potrebna su sistemska rešenja, inkluzivni, inovativni i lokalni pristupi koji su dobro adaptrani na klimatske promene, pokazao je UN Samit o sistemima hrane (UNFSS+2) u Rimu, istakla je viša ekonomistkinja UN Srbija Lorenca Jakia.
–Transformacija naših sistema hrane zahteva mnogo, mnogo više finansiranja. Izračunato je da je za transformaciju sistema hrane, kako bi se obezbedila hrana za osam milijardi ljudi i očuvala planeta, potrebno 400 milijardi dolara dodatnih sredstava godišnje. Iako mobilizacija ovih sredstava može delova obeshrabrujuće, u stvari je na dohvat ruke, jer tržišna vrednost globalne prehrambene industrije iznosi oko 10 triliona dolara i OECD, zemlje EU i ključne rastuće ekonomije, daju godišnje subvencije za poljoprivredu koje su iznosile oko 700 milijardi dolara između 2019. i 2021. godine, rekla je ona.
Istakla je da sredstva moraju da budu mobilizovana brzo, pošto su troškovi nedelovanja mnogo veći, pa skriveni ekološki, socijalni i ekonomski troškovi, povezani za održavanjem statusa kqo, doprinose 12 triliona dolara.
Jakia je kazala da su na samitu u Rimu mnoge zemlje podelile pozitivna iskustva o obnavljanju interesovanja dece i mladih ljudi za unapređenje i transformaciju sopstvene hrane kao što je uvođenje predmeta poput kulinarstva i gajenja hrane kroz školske programe ili izlaganje novih generacija nekim novim tehnologijama povezanim sa modernom poljoprivredom.
–Sa dobrim obrazovnim sistemom, raznovrsnom i bogatom poljoprivredno-prehrambenom industrijom, Srbija ima nekoliko komparatvnih prednosti koje bi mogle dodatno da se iskoriste: privlačenje mladih ljudi da se bave seoskim poslovima bilo bi neizmerno važno u kontekstu trendova depopulacije koji utiču na ruralne oblasti, dodala je Jakia.
Takođe je istakla da je bilo diskusije i o potrebi za inovativnim i transformativnim pristupima, koji prevazilaze uobičajene prakse, kao i važnost razvoja tehnologija koje su usmerene ka globalnom jugu, koje mogu da izdrže klimatske promene i koje su istovremeno adaptirane na različite geografske i društvene realnosti.
Jakia je istakla važnost uključivanja populacije čiji život zavisi od stočarstva, ribarstva i akvakulture, u dizajniranju održivih sistema hrane i poljoprivrede, i kako je potrebno povećati podršku proizvodnje i potrošnje proteina koji nisu životinjski, uzimajući u obzir čvrste naučne dokaze o višestrukim prednostima ishrane bogate biljkama na zdravlje ljudi i planete.
Sa druge strane, prema njenim rečima, kulturno nasleđe posne hrane i napredak zemlje u biotehnologiji, prestavljaju veliki potencijal Srbije.
Još jedan od aspekata transformacije je izgradnja sistema hrane koji spajaju ruralna i urbana područja, kroz inovativne pristupe kao što su lanci kratke vrednosti.
Povezivanje poljoprivrednika i gradova može da osigura pristup hrani za sve, posebno za one najranjivije, istovremeno umanjujući gubitak i otpad od hrane, rekla je Jakia.
Ona je takođe istakla da javne nabavke – uključujući proviziju hrane u javnim prostorima, kao što su bolnice, administrativne službe i preduzeća u vlasništvu države, mogu da imaju ključnu ulogu i da omoguće partnerstva za upravljanje hranom na više nivoa, uključujući lokalnu vlast, biznise, nevladine organizacije i obrazovne ustanove.
Jakia smatra da je prilika koja se ukazuje priprema Srbije za učešće na COP28, glavnoj konferenciji UN o klimi, u decembru ove godine.
Ove godine COP će biti održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a najavljeno je da će sistemi hrane i klima biti ključne teme diskusije sastanka.
Prema njenom mišljenju, prvi korak za Srbiju u ovom kontekstu bi bio bolje razumevanje finansijskih tokova za sisteme hrane, procenjenih na otprilike jednu milijardu evra godišnje, kao i osiguranje da su tokovi u skladu sa strateškim prioritetima Vlade.
