Užice, Čačak, Čajetina, Požega, Bajina Bašta, Kosjerić, Ivanjica i Lučani su među 17 lokalnih samouprava Srbije u kojima od ove godine, sukcesivno, sprovode projekat podrške za odvajanje reciklabilnog materijala iz domaćinstava radi smanjenja količina koje završavaju na deponijama i u težnji da naredne dve godine stopa reciklaže bude povećana na 15 odsto u četiri regiona za upravljanje otpadom.
U 17 lokalnih samouprava u kojima će sprovesti projekat odvajanja kućnog otpada ODVAJAMO, prema podacima EU Info Mreže, godišnje prikupe oko 215.000 tona otpada.
- Procenjuje se da bi čak 70.000 tona moglo ponovo da se iskoristi. Do sada, čak i da je postojala dobra volja za odvajanjem otpada, to je bilo neizvodljivo jer nije postojala oprema, organizacija kao ni sistem za odvajanje. Da bi se to sada ostvarilo Evropska unija i Vlada Republike Srbije obezbeđuju 26 vozila za transport reciklažnog otpada i više od 90.000 kontejnera i kanti, kao i veliku kampanju informisanja javnosti, naveli su iz Media EU Info dodavši da će projekat O-DVA-JA-MO biti sproveden i u Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Šidu, Pirotu, Pančevu, Beloj Palanci, Babušnici, Bogatiću, Dimitrovgradu.
- Projekat O-DVA-JA-MO sprovodi se uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije uz pomoć Evropske unije i Ambasade Švedske. napomenuli su iz EU Info Mreže dodavši da projekat finansira Evropska unija sa šest miliona evra, dok je 1,8 miliona evra učešće srpske nacionalne i lokalnih vlasti.
- Tehničku podršku pružila je Ambasada Švedske kako bi podržala nacionalne vlasti i svih 17 lokalnih samouprava u uspešnom uvođenju projekta odvajanja kućnog otpada. Lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća su u potpunosti nadležni za pružanje novih usluga, istakli su.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je navela da će projekat poboljšati upravljanje otpadom i unaprediti stanje životne sredine u lokalnim samoupravama.
- Pomoć lokalnim samoupravama ogleda se u donaciji plavih kanti koje će biti podeljene građanima kako bi mogli da odvajaju suvi, reciklabilni otpad u domaćinstvima. Donirani su i plavi i žuti kontejneri koji će biti postavljeni u stambenim naseljima, kao i vozila za sakupljanje otpada, rekla je Vujović dodavši da je u planu i nastavak izgradnje neophodne infrastrukture za sekundarnu separaciju otpada, koja je, kako je napomenula, preduslov za uvođenje odvajanja otpada u domaćinstvima.
- Neophodan i kontinuirani rad na podizanju svesti građana da smeće nije otpad, već resurs koji može ponovo da se iskoristi, dodala je ministarka.
Stigla prva isporuka; više od 910 plavih kanti za suv otpad u Čajetini
Investiranjem u zaštitu životne sredine, u sve ono što obuhvata Zelena agenda, mi kao društvo investiramo u svoju budućnost i bezbednost, poručila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
- Projekat Uspostavljanja primarne separacije otpada u četiri regiona u Srbiji, kojim je obuhvaćena i deponija u Sremskoj Mitrovici, važan je ne samo za ovaj okrug, već za čitavu zemlju jer u praksi pokazuje kako, uz pomoć EU, lokalne samouprave sistemskim prikupljanjem i razvrstavanjem otpada mogu da smanje pritisak na deponije. Svi građani Srbije, mladi posebno, u svojim domaćinstvima mogu već primarnom separacijom otpada da učine mnogo da se smanje količine koji se sistemski odlaže i ovaj projekat će svoj uspeh zasnivati i na savesnosti svih nas da se u njega uključimo, kazala je Joksimović.
Ambasador EU u Srbiji Nj.E. Emanuele Žiofre je napomenuo da je pandemija ukazala na međuzavisnost zemalja i poručio da je potrebno zajedničko učešće na akcijama za zaustavljanje globalnog zagrevanja i zagađenja.
- Zagađenje utiče na sve i dugoročno utiče na zdravlje ljudi. Posebno u jugoistočnoj Evropi, stanovništvo je izloženo visokom nivou zagađenja vazduha sagorevanjem fosilnih goriva, dok se otpadne vode previše puta ispuštaju bez tretmana ili se čvrsti otpad odlaže na nesanitarne deponije. Ali, ima nade. Samo zajedničkim radom možemo učiniti dobro za društvo, poručio je ambasador Žiofre.
- Sa preko 400 miliona evra bespovratnih grantova uloženih u zaštitu životne sredine i klimatske akcije u Srbiji, EU je najveći donator u ovoj oblasti u zemlji, napomenuli iz EU Info Mreže.
Srbija u Stokholmu
Podsetimo, delegacija Srbije predstaviće na globalnoj konferenciji Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih, u Stokholmu 2. i 3. juna, Nacionalni izveštaj o stanju životne sredine kojem su prethodile nacionalne konsultacije, od sredine aprila do sredine maja, na teme: zaštita biodiverziteta, klimatske promene, zelena transformacija privrede, povezanost životne sredine i javnog zdravlja i uloga mladih u zaštiti životne sredine.
Nacionalne konsultacije je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP, uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
Ministarka Vujović je nedavno napomenula da je Srbija značajno napredovala u rešavanju ekoloških problema i u usklađivanju regulative sa EU propisima, što je rezultiralo otvaranjem Klastera 4 u okviru kojeg je i Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.
Srbija otvorila EU pregovarački Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje
Akcioni plan Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2024. godine, usvojila je Vlada Srbije na 131. sednici, saopštili su početkom maja iz Ministarstva zaštite životne sredine pojasnivši da se taj dokument javne politike donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Programom upravljanja otpadom.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja: Zdrava životna sredina važan prioritet za građane Srbije
Podsetimo, Vlada Srbije je krajem januara usvojila Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine.
- Program upravljanja otpadom u Srbiji 2022-2031, koji je Vlada Srbije usvojila kao deo pristupanja EU, ima za cilj unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponijama i smanjeno odlaganje otpada na nehigijenskim deponijama, podsetili su iz EU Info mreže.
