O dva sveta u džez priči

Slike na temu džeza, slikara Dragana Nešića, izložene su od utorka u holu Gradskog kulturnog centra u Užicu u sklopu pratećeg programa džez festivala BAZZUM.

Narednih 15 dana građani mogu videti dva sveta u jednoj priči, spoj muzike i vizuelne umetnosti, prema navodima vajara Milovana Dagovića, odnosno apstraktni ekspresionizam koji pomešan sa kolažem i prikazom poznatih muzičara savršeno odiše atmosferom džeza, kako je rekao direktor GKC-a Filip Baralić.

– Dva sveta, jedna priča. To su muzika i slikarstvo i bilo šta u vezi likovne ili vizuelne umetnosti. Ne može da nastane nijedno umetničko delo vizuelno, ako nema zvuka. On je praiskonski poriv. (…) Džez kao vrhunac muziciranja, uživanje dok se čuje živi instrument… i ono što oseća džezer, a pogotovo onaj koji to sluša, to su ta dva sveta, a jedna priča, napomenuo je akademski vajar mr Milovan Dagović osvrnuvši se na Nešićeva dela

Generalni menadžer džez festivala BAZZUM Radiša Selaković je podsetio da Udruženja ljubitelja džeza Užice sa umetnikom Draganom Nešićem sarađuje od izložbe u GKC-u, održane na Svetski dan džeza 2017. godine, od kada su džez performansima, izložbom i koncertima lokalnih bendova, afirmisali džez po Zlatiborskom okrugu, prvo u Novoj Varoši, potom u Prijepolju, Čajetini.

I to je, zaista, bilo vrlo pitko, istakao je Selaković dodavši da je pandemija korona virusa kovid-19 zaustavila organizaciju multikulturalnog događaja na temu džeza u Arilju, Požegi i šire.
Ovom izložbom zatvaramo krug, napomenuo je Selaković otvarajući izložbu pred početak prvih nastupa džez muzičara u Narodnom pozorištu u okviru trodnevnog BAZZUM-a pojasnivši da su od osnivanja Udruženja ljubitelja džeza 1993. godine sa Nešićem nameravali da naprave prvi pravi džez festival u Užicu.

Sretan vam srpski vašar džeza, poželeo je autor izložbe, član Udruženja likovnih umetnika Srbije, rođeni Kruševljanin, diplomirani fizičar sa PMF-a u Sarajevu, Dragan Nešić koji živi i stvara u Priboju skoro 30 godina. Iza sebe ima više od 600 izložbi, dok je u Užicu u toku njegova 89. samostalna izložba.

– Jako je važno da Užice ima svoj identitet koji se menja, jako je važno da su došli neki mlađi ljudi, pa i ovde u Gradskom kulturnom centru. Jako je važno da dolaze mladi umetnici, nove ideje, ali je isto tako važno da se osvrnemo na one borce koji su uspeli raznoraznim mogućnostima da ovaj dan danas ima ovakvu konotaciju, naglasio je Dagović svrstavajući Dragana Nešića *u velike borce i zagovornike popularizacije džeza i u Užicu*

Svetski poznate džez face su bile u centru pažnje u užičkom GKC-u i tokom predstavljanja knjige matematičara, muzičkog novinara, umetničkog direktora Beogradskog džez festivala, selektora Pančevačkog džez festivala Vojislava Pantića.

Knjigom Jazz face, na više od 500 stranica, prožimaju se neobjavljene fotografije renomiranih autora i ekskluzivni intervjui blizu 50 velikana evropske i američke džez scene sa kojima je Pantić razgovarao obilazeći festivale džeza u poslednjih trideset i više godina.

Tokom predstavljanja knjige namenjene širokoj ciljnoj grupi, Pantić se osvrnuo na svoja iskustva i usputne nedaće kao mladog novinara, ali i na strpljenje i otvorenost svojih sagovornika, svetski poznatih imena džeza.

– U ambiciozno zamišljenoj knjizi su razgovori sa legendama kao što su Joe Zawinul, Ahmad Jamal, Joe Lovano, Pat Metheny, Airto Moreira, Duško Gojković, Kurt Elling, Lala Kovačev, Charlie Haden, Anat Cohen, Mića Marković, Maria Schneider, Bojan Zulfikarpašić, Dianne Reeves i drugi, naveli su Dallas Records, izdavači knjige Jazz face, objavljene 2019. godine

Knjiga je pokušaj retrospektive istorije džeza sa odnosom i prema Evropi i Srbiji. To je kompilacija raznovrsnih doživljaja džeza, i žanrovski i u instrumentima, pokriva i mejnstrim i avangardu i džez tradiciju i majstore muzike, sa po pet, šest saksofonista, trubača, kontrabasista, basista, sa dva, tri bubnjara i perkusionista, uz vokaliste, gitariste. (…) Vrlo bitne i važne istorije džeza su napisane i prevedene kod nas, a ovo je dublji uvid u sve to i ne samo priča o muzičarima nego i priča o istoriji džeza od početka 1920 – ih godina do danas, kazao je Pantić koji je 2020. godine objavio i monografiju Beogradskog džez festivala.

U sklopu užičkog BAZZUM festivala, Max Kochetov kvartet i Dragan Ćalina kvartet pričali su sinoć sa bine džez priču u Narodnom pozorištu.

Hot Club of Belgrade i Vladimir Maričić kvartet su svirali džez u utorak veče, dok su u ponedeljak na gradskom trgu nastupali lokalni bendovi Jazz blanse i Jazz Republik.