Suočiti se sa odgovornošću, ratnom prošlošću, bežati ili boriti se, uperiti prst u krivce ili okrenuti glavu od nepravde, pokorno slediti uputstva ili moralne vrednosti?
Stvar je kompleksna, a pitanje odgovornosti upućeno svim ljudima, ne samo zločincima, prema navodima selektora festivala Bojana Munjina.
O ličnim dilemama i kolektivnoj spirali tišine, o razumevanju i osudi, pa i bliskih zločinaca, o istini, kazni i skrivačima pogleda, ljubavi i ćutanju, i, prema rečima reditelja, o odgovornosti kao odgovoru na situaciju koja nas iznenada snađe, kao prekretnicu pred kojom se rađamo za život ili umiremo u neodgovornosti, priča sa scene Liješevićev Čitač iz posleratne Nemačke.
– Sadržaj predstave se odnosi i na nas koji se 30 godina posle ratova još uvek saplićemo oko formulacija šta je bio taj zločin i kako ga nazvati, ali i na novu, mladu generaciju koja u tome nije učestovala, koja oseća odgovornost i koja kroz Homera vapi za krajem krvave borbe, dodao je reditelj Boris Liješević naglasivši da se i dalje na sledeće generacije prenose muke i tereti, osvete i traume.
Čovek se mora suočiti sa sopstvenom krivicom, spoznati svoje greške i prihvatiti odgovornost da bi dostigao zrelost, smatra glumica Mirjana Karanović naglasivši da žrtvama ništa ne može da nadoknadi ono što su izgubile.
– Niko neće sa tim biti srećan i zadovoljan, ali to je jedini način da budemo bolji ljudi. To su univerzalne ljudske vrednosti, istakla je Karanović koja u predstavi Čitač glumi Hanu Šmic, nepismenu optuženicu za ratne zločine, nadzornicu u koncentracionim logorima koja ličnu odgovornost nije videla usled slepog praćenja naređenja, dužnosti i obaveza.
Tokom suđenja šezdesetih godina prošlog veka, ćutao je i čitač Mihael Berg o tajni Hane Šmic i prepustio svoju prvu ljubav doživotnoj robiji. U zatvoru Hana Šmic odlučuje da preispita svoje postupke.
– Susret sa samim sobom bi mogao da donese boljitak, reši mnoge dileme, pa i one koje provlačimo destinama i stotinama godina, rekao je glumac Slobodan Ninković koji igra oca i sudiju u Čitaču.
Složili su se Ninković i Jadranka Selec da je lakše ocenjivati druge.
– Umemo da budemo veliki kritičari, a sebe da štedimo, istakli su.
Kontradiktornost u likovima i priča o odgovornosti je privukla najveću pažnju glumca Marka Grabeža, u ulozi Mihaela Berga. Kao tinejdžer je Berg bio u strasnoj vezi sa oko 20 godina starijom ženom. Kao student prava, Hanu Šmic susreće deset godina kasnije na optuženičkoj klupi sa nadzornicama logora u Aušvicu.
U vreme straha, podvig je savladati emocije i ličnim primerom ne bežati od odgovornosti i pravde. O njima je lako drugima pričati, složio se sa kolegama Grabež.
– Lično imam neka uverenja i stavove, ali ako je lična stvar u pitanju, kada dođe trenutak da delujem, stavovi se poremete. Uključe se emocije, a racio se sukobi sa njima. To je sukob u čoveku kojeg je veoma zanimljivo preneti na scenu, rekao je Marko Grabež.
Na sceni tokom Čitača glumica Milica Zarić kao petnaestogodišnjakinja ne razmišlja o odgovornosti nego o ljubavi. Muče je mladalački problemi za razliku od lika koji je svedočio životu u koncentracionim logorima za vreme Drugog svetskog rata.
– Znate, ljudi koji su preživeli te užase često su jako dugovečni i raduju se svakom danu. Žive punim plućima i preuzimaju odgovornost. Jako im je važno da se te stvari ne zaborave, da dođe do zasluženog preuzimanja odgovornosti i da se ništa slično nikada ne ponovi, rekla je glumica Milica Zarić.
Podsetio je kritičar JPF-a Almir Imširević da je malo onih, pa i načitanih, koji su sa prezirom odbacili svoje postupke i prihvatili odgovornost za ratne zločine. Navodeći da potraga društva za lekom još uvek traje, Imširević poručuje da je lekovito i čitanje u sebi.
Pomažu i priče kao olakšanje, pročišćenje, dodao je novinar i pozorišni kritičar Bojan Munjin podsetivši da za pričama postoji potreba u zajednici.
Obrazovanje, prosvećenje i literatura, kako je istakao reditelj Boris Liješević, vode ka spoznaji života i sopstvene odgovornosti.
– To bi mogla biti i poruka predstave, dodao je reditelj za kojeg kritičar Imširević kaže da voli pisce i da dobro, pažljivo i mudro čita knjige.
Popularan roman Bernharda Šlinka, star više od dve decenije, doživeo je filmsku ekranizaciju 2008. godine, ali film Liješevića, kako je rekao, ne pogađa kao knjiga.
Ganuo je Liješevićev Čitač i publiku JPF-a koja je dužim aplauzom i ocenom 4,7 nagradila predstavu, premijerno izvedenu u oktobru prošle godine.
Tokom druge festivalske večeri u Užicu, pred publikom će biti autorski projekat Saše Anočića i priča O medvjedima i ljudima.
https://www.jpf.uzickopozoriste.rs/index.php/item/1111-25-jpf-bilten-br-2
